Na nedavno završenom Evropskom prvenstvu košarkaška reprezentacija Poljske, koju vodi selektor Igor Miličić, ostvarila je značajan uspeh plasmanom na četvrto mesto. Iako nisu bili među ekipama od kojih se očekivao dobar rezultat, Poljaci su priredili najveće iznenađenje šampionata Starog kontinenta. Dobre utakmice Poljska je odigrala u grupi i obezbedila prolazak u drugi krug. Prava senzacija bila je pobeda protiv Slovenije koja je branila titulu evropskog šampiona. Tako su „otpisani“ u borbi za visok plasman stigli na korak do medalje, a uspeh je u Poljskoj slavljen kao najbolji posle pet decenija posta. Selektor Igor Miličić i njegovi izabranici postali su heroji nacije i cela Poljska je učešće na EP euforično doživela.
Odmor od četiri dana
Raniji igrač, trener nekoliko poljskih klubova i selektor Igor Miličić je govorio o malo očekivanom uspehu i planovima za budućnost:
– Posle prvenstva Starog kontinenta bilo je još nekoliko vrlo intenzivnih dana u Poljskoj, a onda sam odlaskom u Rovinj sa suprugom Barbarom predahnuo bar četiri dana. Odmor smo nastavili u Ulmu, gde su sinovi Zoran i Teo u kampu KK Ratiopharm.
Razgovor je nastavljen ocenom nedavno završenog EP:
– Bilo je jedno od najjačih, ako ne i najjače EP do sada održanih. Gledajući igrački po ekipama, ovo je vrh koji Evropa ima. Odazvali su se svi zdravi košarkaši, iako je bilo i nekoliko igrača koji nisu mogli da učestvuju iz drugih razloga. Organizacija, posebno dela takmičenja održanog u Pragu, bila je odlična, ali i kvalitet igre bio je na vrhunskom nivou i srećan sam što sam bio sa reprezentacijom deo tog velikog sportskog događaja.
U osvrtu na rezultate reprezentacije Poljske Miličić navodi nekoliko interesantnih detalja:
– S obzirom na pripreme koje smo imali, verovao sam da bismo mogli da postanemo iznenađenje prvenstva, iako igrački osim našeg kapitena Mateuša Politke nismo imali neki rejting da bismo mogli da jurišamo na neke više ciljeve. Grupa u kojoj smo bili igrana je u Češkoj, koja je uz Srbiju slovila za jednog od favorita. Nama je osnovni cilj bio da se plasiramo dalje iz naše grupe i to bi gledajući odnose u Evropi bio iznenađujući rezultat, ali smo mi verovali da to možemo da ostvarimo. Prvu utakmicu u grupi odigrali smo odlično protiv domaćina Češke, koja se protiv nas nije dobro snašla. Pobedili smo i to je za nas bilo vrlo važno, pošto se reprezentativcima podigao moral i uverenje da možemo uspešno da se nosimo protiv ekipa koje su jače od nas. Mi smo već i u fazi priprema pokazali igrajući protiv jačih da možemo da podižemo formu. U grupi smo izgubili protiv Finske i kada sam video da tu ne možemo da ostvarimo dobar rezultat, sačuvao sam neke od najboljih, a uveo igrače druge i treće postave. Usledio je duel protiv Izraela koji smo taktički odigrali dobro. Zatvorili smo Deni Avdiju i on je protiv nas postigao najmanje koševa u odnosu na druge reprezentacije s kojim je dalje igrao Izrael. Tu utakmicu smo dobili i to je bila još jedna potvrda da imamo zreo sastav i da znamo kada naši ključni košarkaši treba da „povuku“ igru i da napravimo dobar rezultat.
Preokret sa Ukrajincima
Kako je prvenstvo odmicalo Poljska je pružala sve bolje partije i posle nekoliko pobeda nad jačim ekipama skrenula pažnju na sebe.
– U nastavku takmičenja u grupnoj fazi usledili su susreti dan za danom i to je za nas bilo veliko opterećenje, pošto smo imali nekoliko starijih košarkaša i „usku“ rotaciju za razliku od nekih drugih reprezentacija, kao što su Nemačka, Francuska, Srbija. Neke okršaje smo izvukli „na mišiće“, ali smo obezbedili prolaz u drugu fazu takmičenja. Izgubili smo glatko protiv Srbije koja je po meni bila favorit celog EP. U drugoj fazi igrali smo protiv Ukrajine koja nas je u pripremama dobila sa preko 30 poena razlike. Važili su za favorita jer su imali dvojicu NBA košarkaša. Međutim, timski smo dobro odigrali, zaustavili njihove najbolje košarkaše. Od prvog minuta smo kontrolisali utakmicu i pobedili, što je izazvalo pravu euforiju među našim reprezentativcima i navijačima. Tim trijumfom u osmini finala smo ušli u četvrtfinale, što se nije desilo od 1997. kada je Poljska na prvenstvu u Španiji ušla među osam najboljih.
Ulazak u četvrtfinale je već bio rezultat koji je malo ko očekivao, a ekipa je igrala sve bolje i hrabrije.
Igor nastavlja:
– Zavladala je prava euforija u celoj Poljskoj! Nikada se ranije nije ovo dogodilo da u polufinale EP ulazi reprezentacija koja u ekipi nije imala nijednog košarkaša iz NBA i Evrolige. Mi smo se kao kolektiv pokazali da smo grupa ljudi koji veruju u sebe i žele napraviti veliki rezultat, bez obzira na izglede koje su nam davali uoči prvenstva. Protiv Slovenije smo u četvrtfinalu bili potpuni autsajderi, jer Slovenija je bila aktuelni prvak Starog kontinenta, a u svojim redovima imala je Dončića i Dragića, vrhunske NBA košarkaše, i dosta evroligaških igrača. Niko nam nije davao šanse u ovom duelu, ali smo odigrali najbolje poluvreme u istoriji poljske košarke. U trećoj četvrtini smo pali, pa smo se ponovo digli i na kraju dobili Slovence, što je bilo i najveće iznenađenje ovog EP. Ujedno, to je i najbolji rezultat poljske „kraljice igara“ u poslednjih 50-60 godina.
Poraz u borbi za treće mesto bio je ujedno i kraj neverovatne bajke i neočekivanih uspeha na evropskoj košarkaškoj sceni.
– Utakmicu za treće mesto protiv Nemačke smo izgubili, iako smo imali neke šanse, ali bilo bi to ogromno iznenađenje. Ipak, i četvrto mesto na EP je u Poljskoj doživljeno kao ogroman uspeh među navijačima, sponzorima, političarima i košarkaškim radnicima. Očekivanja su da će poljska košarka podići nivo kvaliteta, uspeha i dobrih rezultata kroz stvaranje mladih i snažniju materijalnu podršku klubovima, samim tim i reprezentaciji. Cilj je da se Poljska po kvalitetu nađe u gornjem delu evropske košarke.
Nema stajanja
Plasman na četvrto mesto otvorio je temu budućnosti poljske košarke i cilja da Poljska po rezultatima bude u Evropi u gornjem delu.
– Bilo je malo tuge kada smo izgubili od Nemačke, ali kako je vreme odmicalo sve sam više bio srećan i ponosan na sve ono što smo na EP napravili sa ekipom kojoj niko nije davao šanse za ovakav rezultat. Šta će se događati u budućnosti, teško je reći, ali sam verovao da samo dobrim radom i davanjem prilike mladima možemo poljsku „kraljicu igara“ podići na viši nivo. Verovao sam da se na taj način može stići do borbe za medalje na velikim takmičenjima, ali iskreno, nisam verovao da će se to dogoditi tako brzo. Zato nam je obaveza da sada igramo dobro u kontinuitetu. Tome će sigurno doprineti nekoliko mladih koji su već u NBA. Sve to govori o lepoj perspektivi poljske košarke.
Selektor mora stalno da radi i uči, da napreduje i da ima jasnu viziju u kom pravcu treba da vodi tim kako bi postigao očekivane rezultate.
– Kao trener sam zadovoljan rezultatima koje sam ostvario sa klubovima u Poljskoj i osvajanjem sedam trofeja. Takođe i rezultatom na mestu selektora reprezentacije Poljske, ali sam svestan da su svi ti rezultati deo jednog puta na kome trener uvek mora da radi više, bolje, da dobro analizira i istražuje. Kao igrač i trener shvatio sam i tako se ponašao, da samo uporan i kvalitetan rad može dati rezultate – zaključuje Igor.
„Crna rupa“ za Srbiju
Zanimljivo je kako Igor objašnjava razloge zbog kojih Srbija nije stigla do titule šampiona, kako je on video tim selektora Svetislava Pešića:
– U mojoj analizi ekipe Srbije pre utakmice protiv Poljske video sam da je to sastav talentovanih košarkaša koji igraju timski. Nisu kolektiv u kome svaki igrač vuče na svoju stranu. Bili su ekipa koja je imala dosta asistencija, delili su lopte i imali su prednost na više pozicija. Uz to, imali su vrhunskog stratega i po meni Srbija je bila prvi kandidat za osvajanje prvenstva. U meču sa Italijom, čini mi se da su u drugom poluvremenu ušli u neki „mlin“ koji je više odgovarao Italijanima. Nisu se više mogli vratiti u igru, pošto su prihvatili tempo koji je više odgovarao azurima. Tako je duel za Srbiju otišao u krivom smeru, pošto je vrlo teško u tom turnirskom sistemu zadržati koncentraciju i naći prava rešenja. A, igra se samo jedna utakmica i nema popravnog. Reklo bi se da su upali u neku „žutu minutu“ iz koje nisu mogli izaći. To se završilo porazom, ali ne samo njih, nego su tako prošli i Grci i Slovenci.
„Prozori“ ih ne zanimaju
Šta u takmičarskom smislu čeka Igora kao selektora Poljske i reprezentaciju koju vodi?
– Tu su dva „prozora“, ali nemamo neki imperativ pobeda, jer smo osigurali učešće u grupi na Evropskom prvenstvu koje će se održati u Poljskoj. Odluci rukovodstva košarkaške federacije da prihvati organizaciju EP u grupi, koja se igra 2025. u Poljskoj, doprineli su i dobri rezultati na tek završenom prvenstvu Starog kontinenta i zbog toga sam veoma srećan. Razigravaćemo neke mlađe košarkaše i sve će biti u znaku priprema za predkvalifikacije i kvalifikacije za Olimpijske igre. Nadam se da će nam se tada pridružiti naši reprezentativci koji su trenutno u SAD na koledžu i NBA. Tada ćemo pokušati ponovo da se borimo za neko novo iznenađenje, da uđemo u drugi krug kvalifikacija za OI 2024. Tu se završava i moj ugovor i videćemo šta dalje – kaže Igor.
Čeka dobru ponudu
O daljim planovima Igor priča:
– Trenutno sam bez klupskog angažmana, čekam da se otvore neke opcije. Miran sam i nisam prihvatio neke kombinacije koje u ovom trenutku nisu ono što bih hteo. Videćemo da li će se nešto na tom planu interesantno otvoriti tokom jeseni i zime. Moj plan je da nađem angažman u nekom evropskom klubu. Zato nisam prihvatio angažman sa nekim poljskim klubom, pošto to nije ono što u ovom trenutku želim. Ipak, nikad ne treba reći – nikad!
U porodici svi košarkaši
Privatno, Igor ima tri sina košarkaša:
– Najstariji sin Igor je prošle sezone igrao košarku na koledžu u Virdžiniji. Ove je prešao u Šarlot, gde bi trebalo da dobije veću ulogu i minutažu. Mlađi sinovi Zoran i Teo su u sportskoj akademiji KK Raciofarm Ulm i prvaci su Nemačke u svojim kategorijama: Zoran u U16, Teo u U14. Obojica su bili odlični na turnirima, a Teo je bio najbolji igrač turnira u Nemačkoj. Ako nastave ovako, pred njima je lepa sportska budućnost, ali mnogo toga zavisi i kako će klub pratiti njihov razvoj. Za sada sve izgleda odlično, ali idemo korak po korak.
Od izbeglice do trofeja
Igor Miličić je rođen u Slavonskom Brodu, dok su roditelji Đorđe i Zdenka iz Broda, nekadašnjeg Bosanskog Broda. Košarku je počeo da igra u Orioliku iz Slavonskog Broda, a nastavio u splitskoj Jugoplastici. Kao veliki talenat igrao je za juniorsku reprezentaciju Hrvatske. Tokom ratnih zbivanja u bivšoj Jugoslaviji, on i roditelji morali su u izbeglištvo. Tako je tokom igračke karijere branio boje klubova iz Grčke, Turske, Belgije i Rusije, a poslednjih osam godina je u Poljskoj. Kada je počeo da se bavi trenerskim poslom u Poljskoj bio je veoma uspešan, pa je osvojio sa klubovima sedam trofeja. U sezoni 2016/2017. proglašen je za trenera godine.
