Samit u Berlinu pokazao je da je kosovski konflikt u ćorsokaku i da nema naročitih poluga da se to promeni, ocenjuju ruski eksperti, ističući da dvojac Angela Merkel i Emanuel Makron nemaju velike šanse da ostvare išta više od briselske posrednice Federike Mogerini.
Aleksandar Safonov, stručnjak za Balkan i bivši profesor MGU, smatra da ni Merkelova ni Makron realno ne očekuju promenu situacije, te da je samit u Berlinu bio samo pokazivanje ambicija Francuske i Nemačke i demonstriranje da razumeju odgovornost za evropski kontinet.
– Čitav samit je više bio ceremonijalna stvar, nego neki pokušaj da se sukob reši – veruje Safonov.
Georgij Engelhart, ekspert za Balkan sa Instituta za slovenske studije Ruske akademije nauka za Sputnjik, kaže da je odsustvo konkretnih rezultata u Berlinu posledica i činjenice da je predsednik Aleksandar Vučić prethodno u Pekingu razgovarao o kosovskom pitanju sa liderima Kine i Rusije, nakon čega je ponovio stav da je priznanje samoproglašene nezavisnosti Kosova neprihvatljiva varijanta.
Ruski ekspert podseća da je od početka prošle godine glavni zahtev Beogradu bio što skorije faktičko priznanje nezavisnosti Kosova, odnosno postizanje sporazuma o sveobuhvatnoj i pravno obavezujućoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
– Ali postoji i varijanta priznanja koja bi Prištini omogućila ulazak u međunarodne organizacije, idealno bi bilo u UN, ali pre svega u NATO – kaže Engelhart, uz konstataciju da čak ni tako uticajna vlada kao što je Vučićeva ne može da rizikuje da ide na tako veliki ustupak Prištini.
S druge strane, tu je i stav saveznika Srbije Moskve i Pekinga, a poznata je pozicija Rusije da prihvata bilo koje rešenje na bazi Rezolucije 1244, a to je upravo ono što ne žele i Berlin ni Pariz, primećuje naš sagovornik.
Na pitanje ostaje li prostora za bilo kakav kompromis posle izjava prištinskih zvaničnika u Berlinu koje su tradicionalno neprihvatljive za Beograd, Engelhart ističe da Kosovo ostaje problem ne samo za Beograd, već i za Prištinu, ma koliko tamo pričali da je to pitanje rešeno.
– On ostaje problem i za Zapad, i za Brisel, Vašington, Berlin, Pariz. To pitanje nije zatvoreno, iako o tome pričaju i u SAD i u Nemačkoj. Zasad nema saglasnosti Beograda da se odrekne vlastite teritorije, pa dakle ni rešenja za taj spor. A to znači da ostaje i osnova za pregovore i za kompromise. Zato što su sve strane zainteresovane da se pronađe rešenje – kaže on.
Engelhart objašnjava i da Priština maksimalno pokušava da iskoristi slabost pregovaračke pozicije Beograda i kapitalizuje njegovu ključnu grešku, a to činjenica da je unapred napravio ogroman broj ustupaka Prištini na osnovu Briselskog sporazuma, a da ništa nije dobio zauzvrat.
– Drugi momenat koji je vrlo važan sa stanovišta Prištine jeste realna konkurencija između Tačija i Haradinaja koja rezultira time da oni na svaki način iskazuju svoje nacionalpatriotske pozicije i kvare jedan drugom pregovaračku politiku. Recimo, dok je Tači pokušavao neki dijalog sa Vučićem, Haradinaj je krajem prošle godine uložio silne napore da te pregovore slomi i blokira. Slučaj sa carinama je odličan primer za to kako je Haradinaj sprečio svaku mogućnost da Tači ubeleži pregovaračke poene s Vučićem – objašnjava ruski ekspert.
Prema mišljenju Aleksandra Safonova, manevarski prostor za rešenje kosovskog pitanja možda će se pojaviti za 10-15 godina kada sa scene odu akteri koji su, na ovaj ili onaj način, učestvovali u konfliktu — ili neposredno, ili su učenici onih koji su bili neposredni učesnici.
– Kada dođe neka nova generacija političara verovatno će biti lakše da se potraže pragmatičnije varijante rešenja – smatra Safonov.
Govoreći o mogućim rešenjima Safonov kaže da su korigovanje granica ili dvostruki suverenitet komplikovani sa pravnog stanovišta, te će Prištini i Beogradu biti teško da postignu konsenzus oko toga. Korigovanje granica bi podrazumevalo razmenu Severa Kosova za enklave na teritoriji centralne Srbije, što bi bilo i pravno složeno i teško objašnjivo za birače, napominje taj ekspert.
Dodaje da je, s druge strane, dvostruki suverenitet možda i dobra koncepcija, ali slabo primenljiva za rešavanje balkanskih prilika.
– Koncepcija dvostrukog suvereniteta je glavni problem za Beograd upravo zbog toga što bi to bio sporazum koji bi, obrni-okreni, značio zvanično priznanje nezavisnosti preostale teritorije Kosova, a opet bi neke srpske enklave poput Gračanice ostale izvan tog dvostrukog suvereniteta. Ako se negde drugde ta formula može i razmatrati, kao u slučaju Severnog Kipra, za Balkan je to veoma teško – naglašava Safonov.
Ni koncept dve Nemačke, prema mišljenju tog eksperta, nije pogodan za Balkan.
– Možda zvuči pesimistički, ali trenutno smo svedoci da su evropske zemlje u stanju da zamrznu sukob, kao što je recimo u BiH, ali nisu u stanju da predlože efikasne mehanizme za njihovo rešenje. Neki uspeh imale su samo u normalizaciji odnosa Grčke i Severne Makedonije, ali i to je izazvalo tako oštru reakciju da će ostale balkanske zemlje sto puta promisliti pre nego što preduzmu neka slična rešenja – zaključuje Aleksandar Safonov.
