Moskva želi da na vlast u Ukrajini nakon izbora dođe predsednik mira, a ne rata, predsednik koji će trezveno procenjivati stvarnost, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskova.
– Za Kremlj je definitivno bolje da na vlast u Ukrajini dođe predsednik koji će trezveno procenjivati stvarnost, kod koga će preovladati politička mudrost, koji neće biti predsednik rata, već će postati predsednik mira i graditi odnose sa svim svojim susedima, uključujući i sa Ruskom Federacijom – istakao je Peskov.
Odnosi između Rusije i Ukrajine definitivno neće postati bolji pod trenutnim ukrajinskim predsednikom, dodao je Peskov.
– Predsednik je juče, dok je bio na Krimu, prilično iscrpno opisao svoj stav prema izgledima za izgradnju nekakvih odnosa sa sadašnjim rukovodstvom Ukrajine. To je učinjeno vrlo rečito i nisu potrebna nikakva dopunjavanja. Što se tiče toga sa kim možemo da imamo bolje bilateralne odnose, može se nedvosmisleno reći da sa aktuelnim ne može biti bolje. Inače moramo pažljivo pratiti šta će se dešavati – odgovorio je Peskov na pitanje da li među sadašnjim kandidatima za predsednika Ukrajine postoji osoba sa kojom bi se odnosi Rusije i Ukrajine razvijali plodotvornije nego sada.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je u ponedeljak tokom posete Krimu i Sevastopolju rekao da akcije Kijeva ponekad izazivaju zbunjenost. Prema njegovim rečima, sa sadašnjim vlastima u Ukrajini teško da su mogući dogovor i postizanje pozitivnih rezultata u odnosima između dveju zemalja.
Predsednički izbori u Ukrajini biće održani 31. marta. Na mesto šefa države pretenduje 39 kandidata. Prema istraživanjima javnog mnjenja, poslednjih meseci je najviše šanse za pobedu imala predsednica stranke „Otadžbina“ Julija Timošenko, ali ju je u januaru u predsedničkoj trci zaobišao šoumen Vladimir Zelenski. Rejting aktuelnog šefa države Petra Porošenka prema istraživanjima za sada iznosi oko 20 odsto.
Krim je postao ruski region posle referenduma održanog u martu 2014. godine. Ogromna većina građana Republike Krim i Grada Sevastopolja izjasnila se za ulazak u sastav Rusije. Krimske vlasti su referendum organizovale nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. godine.
Ukrajina i dalje Krim smatra svojom privremeno okupiranom teritorijom. Rukovodstvo Rusije je u više navrata saopštilo da su žitelji Krima demokratskim putem, u potpunom skladu s međunarodnim pravom i Poveljom Ujedinjenih nacija glasali za ujedinjenje s Rusijom.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
