Đoković ostao zagonetan: Možda se neću vraćati

Srpski teniser Novak Đoković je govorio na konferenciji za medije posle ispadanja sa Rolan Garosa.

Od njega je u polufinalu bolji bio prvi igrač planete, Janik Siner, rezultatom 6:4, 7:5, 7:6 (3).

Na početku razgovora sa medijima se osvrnuo na pozdrav sa publikom na kraju meča.

– Osećaj zahvalnosti na podršci koju sam dobio večeras. Bilo je to neverovatno. Mislim da nikad nisam dobio toliko podrške na ovom terenu u svojoj karijeri, u najvećim mečevima protiv najboljih na svetu. Čast mi je bila da to doživim. Nisam bio srećan zbog poraza, ali sam pokušao da se zahvalim publici jer su bili sjajni u trenucima kada je izgledalo da sve ide na njegovu stranu. Oni su me dizali i dali snagu da nastavim da se borim do poslednje loptice, što sam i uradio. Čestitam Janiku na još jednom izuzetnom performansu. Mentalno mu treba čestitati, kada je ceo stadion navijao, imao sam set lopte, a on je tada uspevao da izvuče neke sjajne udarce. Pokazao je zašto je broj 1 na svetu i bio je previše dobar za mene danas – istakao je Novak, a onda poentirao:

– Ovo bi mogao da bude poslednji meč koji ću odigrati ovde u karijeri. Ako mi je ovo poslednji meč na RG u karijeri, bila je sjajna atmosfera i to što sam dobio od publike.

Usledilo je pitanje o nastavku karijere.

– Nisam dugo razmišljao o tome. Ne znam šta mi sutra donosi u ovom trenutku moje karijere. Nastaviću da guram dalje… Vimbldon je sledeći, to mi je omiljeni turnir od detinjstva. Uradiću sve što mogu da budem spreman za to. Mislim da mi je za još jedan Slem najbolja šansa na Vimbldonu, eventualno u Australiji. Ali, moram da kažem da sam ponosan na sebe za ovaj turnir. Došao sam ne u najboljoj formi… Bio je previše dobar za mene večeras. U trećem setu sam na set lopti imao šanse, hteo sam da završim forhendom i promašio sam. Igrači kao Siner i Alkaras vas konstantno pritiskaju i čine da sve prilike koje dobijete budu jako retke, pa ste zbog toga anksiozniji i mislite da morate da gađate vinere. I to se desilo, promašio sam.

Potom je govorio od Sineru i nivou igre koji je pokazao u polufinalu.

– Dobro je da nisam dobio krompir od Sinera večeras! Radi to tokom celog turnira. Ali, što se tiče tenisa, sva tri su bila na jako visokom nivou i jako blizu, ali jeste on zaslužio da pobedi. On mi nije dozvoljavao da hvatam zamah za udarce, bio je konstantno na osnovnoj liniji i činio je da uvek moram da se branim. Zato je on broj 1 na svetu. Želim mu sve najbolje u finalu, mislim da će to biti izuzetno finale, dva najbolja igrača na svetu trenutno.

Ponovo se vratio na to da je ovaj meč možda bio poslednji na Garosu za njega.

– Rekao sam da je ovo možda bio moj poslendnji meč (na RG), nisam rekao da jeste. 12 meseci je dug period za mene u ovom trenutku. Da li želim da igram opet? Da, želim! Ali, da li ću uspeti to da uradim za godinu dana? Ne znam. To je sve što mogu da kažem u ovom trenutku.

Otkrio je potom planove i posle Vimbldona.

– U ovom trenutku ću pokušati da se držim plana koji sam imao, koji je da igram grend slemove. Ti turniri su mi prioritet u rasporedu. Vimbldon i US open, oni su u planu. Tako da, to je sve što sad mogu da kažem. Ako se ne desi nešto nepredviđeno, želim da igram ta dva turnira sigurno, ali za ostale – nisam baš siguran.

Nije preskočio da prokomentariše ni Sinerov borbeni duh koji je danas bio neverovatan tokom celog meča.

– Janik je takav igrač koji voli da igra veoma brzo ceo meč. Veoma je fizički spreman, lopticu udara baš dobro. Uvek ima dobar tajming, retko kada je van balansa. Igra tenis života. Na kojoj god podlozi da igrate protiv njega, znate da će sve da bude brzo, uvek. Meni nije kao da to smeta, jer sam od početka na prstima, ali… U prvom setu je bio bolji, iako jeste bilo blizu, u drugom setu sam imao neke šanse, ribrejkovi, izgubio gem na 40:15… Zaslužio je i drugi, a u trećem mislim da sam igrao najbolji tenis celog meča. Mislim da sam bio bliži osvajanju tog seta, ali u najbitnijim trencima je on pogodio ono što je trebalo i imao pravi mentalitet. Mogu samo da mu čestitam, bio je sigurno bolji od mene večeras. Bilo je 3-0, ali mislim da ga jesam propisno namučio. Morao je da radi do poslednjeg udarca. Nisam želeo da odustanem u ovakvom meču. Radio sam šta sam mogao, to je sport, moram da mu pružim ruku i idemo dalje.

Postavilo se potom pitanje da li je igrao bolje sada nego protiv Zvereva, kao i da li je Siner kopija Đokovića od ranije.

– Ne znam, možda… Svi smo različiti, nisam siguran. Kada sam ja bio najbolji, jesam stalno igrao brzo, ali on je drugačiji igrač. Ne želim da nas poredim, našu igru. On je jedinstven na svoj način. A da li sam igrao bolje sada? Rekao bih ne, jer sam izgubio! Da sam pobedio, onda možda da. Drugačiji je to mečap. Sa Zverevim sam mislio da sam imao više vremena da se nameštam i igram drugačiju taktiku, ali sa Janikom ne – nije bilo vremena. Morao sam da budem konstantno na vrhuncu. Mislim da sam igrao dosta dobro, u nekim trenucima baš, baš dobro, ali je igrao i on. Nivo iznad mene večeras.

Posle drugog seta je zatražio i medicinski tajm-aut zbog problema sa butinom.

– Mučilo me je to malo tokom turnira, imao sam neke duže povrede. Problem sa mišićem koji sam želeo neko da mi pogleda. Ali što ste duže u turniru, to imate fizički iscrpljivije mečeve i uvek će biti nekih problema. Nije me to puno mučilo, nije mi to smetalo u igri, i dalje sam se kretao na skoro 100%. Bilo je okej, ne bih davao tome previše pažnje.

Izneo je očekivanja i od finala u kojem se sastaju Siner i Alkaras – da li je nova „velika trojka“ tu?

– U ovom trenutku, teško je to reći… Jer moraju da igraju jedan protiv drugog non-stop u 10 plus godina, da bi smo ih poredili sa nama možda. Definitivno su obojica sjajni za tenis. Mislim da je njihovo rivalstvo nešto što našem sportu treba, bez sumnje. To kako oni igraju i kako shvataju teniski život, mislim da će imati veoma uspešne karijere u sledećih xy godina. Siguran sam da će podizati najveće trofeje veoma često.

Dotakao se i odnosa u poenima na 30-30, čak 12:1.

– Mislim da je on pronalazio sjajne servise u tim ključnim trenucima. A ja možda nisam donosio rezonske odluke, ali to je zbog toga što je on vršio pritisak konstantno na mene i terao me je da i iz neke nekomforne zone donosim odluke u momentu i da to bude nešto što je bilo nerezonski na kraju. Taj forhend sam promašio po širini u trećem na BL, to je tako kada igraš protiv Sinera. Osećaš da imaš manje vremena i da moraš da napadneš, ponekad se isplati, ponekad ne. U nekim trenucima sam možda bio previše konzervativan, on onda napadne kad odigram kratko, preuzme inicijativu. Čestitke boljem igraču, definitivno zaslužena pobeda. Ostaje žal za prilikama u drugom, odnosno trećem setu. Realnost je takva, prosto bolji je u ovom trenutku. Ja sam se trudio do kraja, igrali smo preko 3 sata, u jednom trenutku smo obojica igrali jako visok nivo tenisa i mislim da je publika uživala u tome i da je cenila to. Uživali smo i mi u tom nadmetanju. Gorak je ukus uvek kada izgubiš, ali sa druge strane, ali mislim da nisam bio toliko loš na terenu, već je on bio bolji.

Što se tiče Vimbldona, optimističan je.

– Ja za Vimbldon uvek imam optimizam. Trava je podloga koja mi dosta odgovara i na kojoj sam imao puno uspeha. Pogotovo na Vimbldonu, ne samo zato što mislim da mi stil igre odgovara travi, nego jer je i Vimbldon uvek bio san za mene kad sam bio klinac. Uvek osetim psoebnu draž kada zakoračim na vimbldonsku travu. Poslednjh nekoliko godina nisam osvojio titulu, ali sam igrao finale. U poslednjih 15 godina imam odličan odnos pobeda i poraza tamo, to mi uliva samopouzdanje. Prelaz sa šljake na travu je uvek nezgodan, ali imaću dovoljno vremena da se spremim, pa šta mi Bog da.

Na kraju je nekoliko rečenica posvetio i publici koja mu je skandirala ime po izlasku sa terena.

– Imam utisak da dobijam više podrške generalno. O ovome večeras, ovakav doživljaj nisam imao do sada. Na važnom meču protiv jednog od mojih najvećih rivala (u ovom trenutku) nikad nisam ovo doživeo. Zbog toga sam i napravio taj potez, da ostavim torbe i da se zahvalim svima na stadionu na podršci koju su mi pružili. Ja sam se par puta onako nasmejao, imao sam nadahnuće, tu radost da sam se osećao kao dete. Ono što sanjaš ceo život, igraš tenis. Lepo je doživeti to. Francuska publika nije laka da stane na tvoju stranu ako nisi Francuz, tako da sam jako zahvalan što sam to dobio.

Kako je dodao – verovatno su se sada stvari okrenule jer niko ne zna, pa ni on, kada će biti poslednji put.

– I činjenica da su se Federer i Nadal povukli verujem da doprinosi još više tome da ljudi ne znaju koliko će puta više da me gledaju kao aktivnog igrača uživo, a to ne znam ni ja! Tako da se oseća malo i taj momenat posebnosti tog trenutka svakog meča koji igram. Naravno, lepše je kada igram dobro i kada doguram do zadnjih faza, pa je značaj još veći, stvori se još veća energija nego u prvim kolima. Činjenica je da osećam više podrške i pristrasnosti ljudi. Više su na mojoj strani, lepo je to, jer sam većinu svoje karijere doživljavao suprotno – zaključio je Novak Đoković.