Pola veka najlepših bajki

Oduvek su mališani voleli pozornice i lutke, a kad je Živomir Joković 1972. godine pri Radničkom univerzitetu u Zemunu osnovao pozorište lutaka, dečjoj radosti nije bilo kraja! Mame i tate, bake i deke znale su gde će voditi naslednike i da pritom budu sigurni da će deca uživati.

Teatar je zvanično osnovan u septembru 1972. godine nastupom na Susretu pozorišta Srbije u Novom Sadu sa predstavom „Dve priče“. Na samom početku zvao se Putujuće pozorište „Biberče“, a 1. aprila 1973. godine, kada je dobio svoju zgradu, teatar je promenio ime u Pozorište lutaka „Pinokio“. Ekipa „Vesti“ je posetila ovo omiljeno dečje pozorište, a glumac Lako Nikolić nam je objasnio da je te davne 1972. godine postojala velika potreba i želja za takvom vrstom teatra. Prema njegovim rečima, Beograd je postajao sve veći i veći, pa je bio pravi trenutak da se otvori pozorište i to za najmlađe.

Zahtevna publika

I tako su generacije mališana predškolskog i mlađeg školskog uzrasta godinama hrlile u Zemun da bi uživali u predstavama, a od 2014. godine pozorište se seli u Novi Beograd.

Lako objašnjava za „Vesti“ da danas mališani mogu da uživaju u brojnim predstavama.

– Meni su, pre svih, drage predstave u kojima ja igram, a to su „Vuk i sedam jarića“, „Ivica i Marica“ i „Bela griva“. Tu su i sjajne „Aladinova čarobna lampa“ i „Patar Pan“ u kojima ja ne igram – priča Lako uz konstataciju da je naročito popularna predstava „Tri praseta“.

Naš sagovornik ističe da su deca zahtevna publika i traže potpunu posvećenost i iskrenost.

– Mi moramo da ih edukujemo. Mališani jesu spontani, ali je u pozorištu potrebna tišina. Zato ih mi vešto usmeravamo, jer pozorišna predstava nije fudbalski stadion i deca to poštuju, jer zaista vole pozorište – priča Lako i dodaje da decu zapravo edukuju kroz igru.

– Zato mališani po nekoliko puta dolaze da gledaju istu predstavu – konstatuje sagovornik „Vesti“.

Pozorište „Pinoko“ poznato je i po svojoj humanosti. Tako će ostati zapamćeno premijerno izvođenje predstave „Tajne velikog medveda“, kada su mališani, umesto novca, za ulaznicu donirali igračke za decu Svratišta.

Pozorište je tokom svoje pola veka duge istorije gostovalo u Rusiji, Jermeniji, Gruziji, Turskoj, Grčkoj, celoj bivšoj Jugoslaviji, Italiji, Francuskoj, Luksemburgu, Belgiji i mnogim drugim zemljama.

Dolaze bolja vremena

Lako Nikolić dodaje da je lepa saradnja sa dijasporom uvek postojala.

– U vreme pandemije korone nije bilo putovanja, ali idu bolja vremena – uveren je Lako.

Jubilej pozorišta „Pinokio“ obeležila je i premijera predstave „Bajka o začaranoj lepotici“, slavnog bugarskog reditelja Slavčeta Malenova.

Inače, najstarije lutkarsko pozorište u zemlji je Pozorište mladih iz Novog Sada, koje osnovano 1932. godine kao Lutkarsko pozorište pri Sokolskom društvu. Dr Lazar Dragić, kasnije prvi pročelnik Pozorišta lutaka, poslat je najpre u Ljubljanu na kurs lutkarstva. Iz Ljubljane je stigla i prva velika pokretna pozornica, prvih 11 lutaka – marioneta kao i delo koje će biti izvedeno. Na pozornici montiranoj u zgradi Matice srpske, u vežbaonici Sokolskog društva, izvedena je, sa velikim žarom pripremljena, prva predstava – „Kraljević iz podzemlja“.

Idemo na Kalenićevu pijacu

Lako Nikolić kaže da je bezbroj anegdota sa decom, a seća se jedne kad kaže deci: „Išao sam Knez Mihailovom ulicom i došao do kraja i taman da pređem ulicu i stegnem na Kale, Kale (misleći na Kalemegdan), kad jedno dete uzvikne: Na Kalenićevu pijacu!“

– I tu je nastupio opšti dečji smeh – seća se Nikolić.

Izazov za reditelja

Bugari na fakultetu imaju Katedru za lutkarstvo, dok kod nas u pozorištu rade ljudi koji su završili srednju lutkarsku školu ili su glumci koji su završili Fakultet dramskih umetnosti ili neki drugi fakultet glume.

– I, eto, tako 50 godina pozorište funkcioniše, ali na respektibilnom smo nivou – kaže Nikolić i ističe da je u ovoj vrsti teatra najveći izazov imaju reditelj i dramski pisac.