Pomen žrtvama NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine „Da se nikad ne zaboravi“, održan je na Štefansplacu u centru Beča, na 23. godišnjicu od početka bombardovanja naše zemlje. Kao i svakog 24. marta posle završetka agresije, pomen je organizovao Srpsko-austrijski pokret solidarnosti, u kojem ističu da sećati se žrtava, znači okončati ratove, sprečavati nove i boriti se za neutralnost.
Uz minut ćutanja za žrtve, okupljeni su upalili sveće u znak sećanja na sve stradale tokom 78 dana bombardovanja SRJ.
Okupljenima su se zatim obratili predsednik Srpsko-austrijskog pokreta solidarnosti Lazar Bilanović, kao i brojni prijatelji Srbije iz Austrije, među kojima i istoričar Hanes Hofbauer, aktivista Vilhelm Langtaler i mnogi drugi.
Dragan Žutić, Srbin koji radi u centru Beča, od prvog dana agresije 1999. godine bio je na svim protestnim skupovima, a za „Vesti“ je rekao da se mora održavati pomen, jer žrtve ne smeju zaboraviti.
– Treba se sećati žrtava, ali svake godine sve je manje ljudi. Uzalud pričati da ih nikada nećemo zaboraviti, kada na pomen dolazi malo ljudi. Problem je što Srbi brzo zaboravljaju i brzo praštaju – kaže Žutić.
Istoričar Hanes Hofbauer istakao je da je agresija NATO na SRJ bila presedan i prekinula je mir u Evropi.
– Danas imamo problem u medijima, kada je počeo rat u Ukrajini, koji treba osuditi, kaže se da je to prvi rat u Evropi. Imali smo presedan 1999. godine, a da je tada međunarodna zajednica tako ustala protiv NATO agresije, da je Austrija postavila srpsku zastavu tu gde je sada ukrajinska, na katedrali Štefansdom – rekao je Hofbauer.
Kako je istaknuto na skupu, pomenom se odaje pošta svim žrtvama NATO agresije, stradaloj deci, Milici Rakić, Sanji Milenković i svima koji su tada izgubili živote i diže se glas za poštovanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i međunarodnog prava, koje mora da važi za sve države, danas i uvek. Takođe, zahteva se pravda za nedužne civilne žrtve i obeštećenje NATO.
Govornici su podsetili da je pre 23 godine, 24.marta 1999. godine, NATO izvršio prvu agresiju u svojoj istoriji, na jednu suverenu državu, bez mandata UN i da to predstavlja kršenje međunarodnog prava.
Istaknuto je da se time međunarodno pravo potpuno podrivano, što se kasnije na tragičan način dokazalo ratovima i konfliktima do danas.
Takođe, napomenuto je da je NATO agresija od početka bila usmerena protiv civilne infrastrukture i industrije bivše SRJ, a ubijeno je ili povređeno na hiljade civila, a da niko za taj ilegalni rat do danas nije odgovarao.
Uranijum još ubija
Ukazano je i da će municija sa osiromašenim uranijumom koju je NATO koristio više vekova zagađivati srpsko tlo i izazvati teške bolesti stanovništva.
Uz konstataciju da je rat protiv bivše Jugoslavije doneo novu dinamiku u naoružanju, širenje NATO na jug i istok, kao i militarizaciju EU, naglašeno je da je taj rat otvorio vrata za intervencije koje su usledile u prethodne dve decenije. Time se u Evropi značajno promenila bezbednosna situacija i pojačano je stvaranje blokova.
Upućen je i poziv za hitno obustavljanje rata u Ukrajini, uz poruku protiv konfrontacija, sankcija i ratne retorike, a za diplomatiju, deeskalaciju i pravedni mir između Rusije i Ukrajine.
Incident s Ukrajincima
Na protestu se desio i manji incident koji su izazvali mladi Ukrajinci, koji su ometali skup. Oni su razvili svoje zastave, što okupljenima nije smetalo. Međutim odmah posle odavanja počasti žrtvama NATO agresije Ukrajinci su glasnim parolama počeli da ometaju skup, a jedan je čak pokušao i da se popne na binu, u čemu nije uspeo. Policija, koje u prvi mah nije bilo u većem broju u obezbeđivanju skupa, tada je reagovala, pozvala pojačanje i privela najglasnije provokatore, dok je ostale odvojila od „srpskog“ skupa, koji je bio uredno prijavljen.
Nakon izvesnog vremena i prepiranja sa policijom, koja je pretila podnošenjem prijave, mladi Ukrajinci su se povukli.
Jedan od okupljenih Srba, Ratomir Milosavljević ističe da svake godine dolazi na obeležavanje 24. marta, a da je sada, kaže, neko poslao decu da provocira taj skup sećanja.
– Tragedija je da se ovakav skup provocira. Ukrajina proživaljava teške trenutke i tu nema zbora, ali nije red da nas provociraju kada se sećamo našeg bola – rekao je on.
Inače, svi govornici na bini govorili su protiv svakog rata, pa tako i protiv rata u Ukrajini.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
