Razigrani dirigent

Dok cela Evropa bruji o Konstrakti, našoj predstavnici na Evroviziji, Srbija priča o zanimljivom dirigentu i njegovom ludom plesu na revijalnom delu Beovizije. U pitanju je Filip Bulatović MAPO Kedžs (34), umetnik raznovrsnog opusa i zanimljive životne priče u kojoj su jedine konstante – slučajnost i ljubav prema muzici i plesu.

Filip je kompozitor, kantautor, producent, džez pijanista, pevač i di-džej, ali za ovog svestranog umetnika neverovatne energije smo saznali kao razigranog dirigenta Big Bend orkestra RTS-a. I oduševili se.

– Svrha svakog performansa je da izazove lep osećaj kod publike. Naravno, ne po svaku cenu. Ako nije spontano, ako ne ide iz srca već je gluma, to se oseti i to neće biti to. Kod mene su osetili da je iskreno i prošlo je… Neverovatno mi je koliku medijsku pažnju sam dobio posle tog đuskanja, a fenomenalno što se tako saznaje za moju muziku. Kako sam duduk za marketing, iskoristiću sve ovo da ljudi čuju i osete moju muziku jer verujem da je vredna, plemenita i da bi usrećila mnogo duša – kaže za „Vesti“ umetnik, za kojeg neki tvrde da je jedan od naših najtalentovanijih autora fjužn muzike u kojoj spaja džez, pop i fank.

A Filip je počeo slučajno da se bavi muzikom, a zatim se školovao u Srbiji i Nemačkoj i pekao zanat u Americi. Slučajno je postao i dirigent i pevač, ali se zato namerno vratio u Srbiju i odlučio da tu ostane.

Klavir je počeo da svira sa osam godina, po ideji oca i ujaka. Po sluhu je „skinuo“ pesmu „Razgranala grana jorgovana“ te se ispostavilo da ima apsolutni sluh (jedan u 10.000). Završio je nižu muzičku školu „Kosta Manojlović“, upisao Džez odsek u srednjoj MŠ „Stanković“ u klasi prof. Miloša Krstića. Sa samo 16 godina počinje sa prvim nastupima i to sa džez legendama Vitom Đordanom i Duškom Gojkovićem.

U tom periodu upoznaje nemačkog dirigenta i kompozitora Petera Herbolhajmera koji ga poziva da se pridruži jednom od najboljih internacionalnih omladinskih džez orkestara Bujaco big bend. Radeći sa Bujacom upoznao je džez pijaniste Huberta Nulsa i Džona Tejlora, zbog kojih je 2006. upisao Muzičku akademiju u Kelnu, gde su oni predavali.

– Sa 19 godina u Kelnu formiram svoj prvi internacionalni trio i snimam prvi album „Filip Bulatović Trio“. Tri godine kasnije, kao najmlađi učesnik, osvajam treće mesto na internacionalnom takmičenju za džez pijaniste u Frajburgu – seća se Filip.

Ubrzo posle toga, 2010. godine, vraća se u Srbiju gde započinje brojne projekte i „probija led“ – pravi prvu pop numeru

„Love and trust“ (2012) i osniva Kuzama kvartet, „najpopularniji autorski džez kvartet u Beogradu“.

San, pa jeza u Njujorku

– Posle toga nastupam u „Tri boje zvuka“ i formiram MAPO Kedžs bend
od 13 članova. Sada nas je 10, odnosno devet, jer Ilija Mihailović studira u Bostonu pa nije uvek na nastupima – navodi umetnik.

Bulatoviću se 2015. godine ispunjava davnašnja želja i odlazi tamo gde je džez scena najjača – u Njujork. Otišao je kao turista, a ostao godinu i po. Upoznao je mnoge muzičare s kojima je kasnije sarađivao po klubovima, a 2017. je dobio i umetničku (boravišnu i radnu) vizu.

– U Njujorku sam mnogo uživao, imao bogat životni sadržaj. Nastupao sam i stvarao. Tamo sam postao i di-džej, nabavio konzolu i krenuo da vežbam. A onda je grad stao s pandemijom! Nije bilo nastupa, nisam mogao da vidim prijatelje u Bruklinu… Jezivo sam se osećao i povukao me je najbazičniji osećaj za sigurnošću i porodicom. U razgovoru s cimerkom Tijanom sam shvatio da treba da se vratim u Beograd. I nisam se pokajao – priča naš sagovornik, koji se u rodni grad vratio 19. marta 2020. godine.

Ubrzo su počele da se otvaraju prilike i u maju sledeće godine počinje saradnja sa Big bendom RTS gde je otišao kao pijanista, ali…

– Dirigent je bio Dragoslav – Fredi Stanisavljević, koji je tada imenovan za direktora muzičke produkcije. Znajući šta sam sve radio i da imam devetočlani bend i pišem aranžmane za sve njih, Fredi me je pozvao na probu za dirigenta. I ostao sam na tom mestu gde imam podršku i pomoć iskusnih kolega – naglašava svestrani umetnik.

Nije prošlo mnogo, slučajno je imao svojih pet minuta na Beoviziji.

– Ja sam performer i zabavljač. Izgleda da mi je Bog namenio da zabavljam i usrećujem ljude, na ovaj ili onaj način – kaže uz opasku da mu je neverovatno šta mu se dešava s karijerom, ali da je siguran da se dešava s razlogom.

Filip je dosad napisao pet pop numera, od kojih su dve na srpskom. Njih i peva.

– U Njujorku imam status umetnika i odličnu saradnju s gazdom kluba Nublu gde mogu da nastupam. To će se nekad i desiti, ali sada imam druge planove oko pop karijere. Da, ostajem u Srbiji, srećan sam ovde – ističe muzičar, inače član Udruženja kompozitora Srbije i poziva čitaoce „Vesti“ na svoj koncert 8. aprila u Beogradu.

Srušio predrasude

„Legenda“, „Ukrao šou“ ili „Ulepšao si nam veče“ bili su samo neki od komentara sa Beovizije na kojem je Filip izdominirao. Tvrdi da ništa nije bilo planirano, već da je samo pratio instrukciju Olivere Kovačević „da budu opušteni, a ne smrknuti kao obično“. I on se opustio. Bio je i poneki komentar da dirigentu ne priliči takvo ponašanje, ali on prosto ne prihvata stereotipe, pa ni taj da je šef orkestra statičan.

– Kad čovek pleše uz neku muziku, to znači da je oseća celim telom, ne samo kroz emociju. Ples uz muziku mi je prirodniji od ozbiljnosti. Tome ne treba da stane na put uverenje da je nešto loše – smatra dirigent, koji je veoma ozbiljan s orkestrom, ali na probama. Tamo zavodi disciplinu, a rade satima svaki dan.

– Kad je pop muzika u pitanju, dirigent samo treba da podseti muzičara ako negde „zapne“ tako da nema mnogo posla. Zato sam imao prostor za ples – konstatuje Filip. Poslednjih godina sluša disko i haus muziku (najviše džafank i pomo) dok u stanju spokoja voli da čuje rusku romantiku, (Sergeja) Rahmanjinova. Hobi su mu fudbal, koji ne stiže da igra, i šetnja dve bratove kuce.

Uskoro i voditelj?

Filip naglašava da je veoma zadovoljan radom u Big bendu RTS koji „čine veoma dobri muzičari, s kojima odlično sarađuje, a prvenstveno su svi dobri prijatelji“.

– Izgleda da ću biti i voditelj zabavne emisije na RTS-u. Pokazao sam se dobro na probnim intervjuima, ali još ništa nije definisano. Voleo bih i to da probam – priznaje multitalentovani muzičar, koji nastupa i kao di-džej. To ga, kaže, sada najviše ispunjava.

– „Navučen“ sam na trenutak kad pokrenem ljude da plešu. To mi je spektakularno – kaže te otkriva da bi mu idealno bilo „da radi kao dirigent, pa bude voditelj emisije, vikendom di-džej, a noću piše balade za klavir…“

Slučajno pevač

Popularni opus je počeo sa singlom „Love And Trust“, koji je otpevala Aleksandra Bjelić Aleksijević. Pesmu „Njhat Did Džou Do to Me „je snimio u Njujorku sa Saidom Renadom, jednim od najboljih pevača na svetu, dok mu je treću pesmu “ Bodžfriend „koprodukciju radio Džafank, jedan od najpoznatijih haus producenata. Potom sledi singl „Mirisi u magli“, koji je sam isproducirao.

– Ima prizvuk Azre i Pilota i daleko je od bilo čega što sam snimio. U Srbiji je to moja najpopularnija numera. Hteo sam da je prodam, ali joj niko nije „legao“, pa sam je otpevao – objašnjava Filip kako je postao pevač.

Njegova peta pop pesma, a druga na srpskom je „Ti i ja“, koju će promovisati na predstojećem koncertu.

Svirao s najboljima

Tokom srednje škole i studiranja svirao je u grupi srpskog džez velikana Stjepka Guta od kojeg je, kako ističe, mnogo naučio. Nastupao je i sa Johanom Hrlenom, Vladimirom Kostadinovićem, Dušanom Novakovim… U Njujorku je svirao na mnogim mestima, ali i u jednom od najboljih tamošnjih klubova Nublu.

– Najponosniji sam na prve svirke, jer sam tada svirao sa danas najboljim džez muzičarima u svetu (bubnjari Ofri Mehemija, Džej Kej Kim Korenski, Adam Aruda i Džonatan Barber, basista Deč Melinski…). Želja mi je da sarađujem sa Brunom Marsom, svojim trenutno najomiljenijim pop muzičarom. Bio bih najsrećniji kad bih napisao pesmu za njega – otkriva Filip.

Tajna pseudonima

Iza neobičnog pseudonima MAPO stoji Filipova neodlučnost da se opredeli za jedan muzički žanr. Tačnije, njegova rešenost da ne robuje šablonima već samo svojoj ideji.

– Cimerka Tijana mi je u šali rekla da imam Multiple Artistic Personalitdž Disorder, ali da to kod mene nekako funkcioniše, pa je “ disorder “ postao “ Order “ (red), nešto što nije mana i eto akronima MAPO – priča muzičar uz pojašnjenje da je morao da ima pseudonim, jer na Internetu postoji narodnjak koji se zove i preziva kao on, pa je morao da se razlikuje.

Depresija u Kelnu

Sagovornik „Vesti“ priznao je da se u Kelnu nije osećao prijatno.

– Stalno je kiša. I grad se rano „gasi“, nema noćnog života. Bio sam tamo mnogo depresivan dok mi je u Njujorku malo toga falilo. Svuda sam imao malu manju ili veću nostalgiju za nečim, ali se trudim da razmišljam u stilu srećan sam tu gde sam – kaže Filip.

Slaže se da su Njujork i Beograd slični po živosti i noćnom životu, ali ne na istom nivou.

– Mi imamo džez festival jednom godišnje, Njujork to ima svakodnevno – 365 koncerata. Tamo se sluša vrhunski džez. Konkurencija je ogromna, a nije isplativo uopšte. Neki džezeri žive na rubu egzistencije – kaže, pa dodaje da Beograd ima nekoliko odličnih koncertnih dvorana i dobrih klubova, „ali ništa nalik Avangarderu ili Ensveru“. Misli i da srpskoj muzičkoj sceni fale uslovi. U svakom smislu. On, na primer, ima 20 džez numera, a nije snimio album s njima, jer nije imao gde pre odlaska u Njujork.

– Džez scena u Beogradu je katastrofalna. Ima dobrih umetnika, ali nijedno adekvatno mesto. Nemamo dobar džez-klub s klavirom. Imamo klub s dobrim ozvučenjem, a lošim prostorom ili obrnuto, i sa klavijaturom. Ona može za pop svirku, ali džez zahteva bubanj i klavir. Mislim da nam nedostaju akustički tretirani ogromni prostori za đuskanje bez separea, a sa savršenim ozvučenjem. I to je deo muzičke kulture, zar ne – pita Filip. Dodaje da je „Kolarac“ jedino mesto gde može da se izvodi muzika, kao i da je RTS dobio jedan od najboljih klavira na svetu „stenvej“, pa se nada da će to pokrenuti neka nova džez i klasična snimanja.