U Saksoniji, u gradu Plauenu, proizvođač električnih teretnih bicikala podneo je zahtev za bankrot. Stečaj firme ,,VOVAG GMBH” nije samo lokalna vest već simptom dubljeg problema. U „zelenoj“ Saveznoj Republici Nemačkoj nerado se govori o kolateralnoj šteti ideoloških eksperimenata koji su predstavljani kao istorijski iskorak. Vest o stečaju prenosi ,,Freie Presse”.
Od 2020. godine kompanija je proizvodila električne teretne bicikle dometa do 100 kilometara i nosivosti do 500 kilograma. Njihova cena je 14.000 evra. Rezultat svega toga je 160 prodatih vozila. Proizvod je bio politički poželjan, ali tržišno slab. Realnost je pokazala da entuzijazam ministarstava nije isto što i interes kupaca.
U slučaju ,,VOVAG GMBH” ogleda se model savremene nemačke ekonomske politike. Ulazak na tržište uz subvencije, garancije i političku podršku, pa potom oslanjanje na državne podsticaje i na strani proizvodnje i na strani tražnje. Kupovne premije do 25%, ograničene na 3.500 evra, imale su zadatak da stvore tržište koje bi se navodno kasnije samo održavalo.
Savezni programi poput Nacionalne klimatske inicijative subvencionisali su hiljade e-teretnih bicikala, promovišući novi „održivi“ logistički koncept. Projekti poput „Flotes Gevebe“ trošili su javni novac u ime zelene transformacije, dok je rizik prebačen na poreske obveznike.
Stari san radikalnih zelenih ideologa potiskivanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem porezima i zabranama sudara se sa svakodnevicom. Politička vizija i životna realnost pokazuju sve manje dodirnih tačaka. Pokušaj da se ekonomija uklopi u kruti okvir zeleno-socijalnog planiranja sve češće završava gubicima.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Centralno vođeni koncepti, poput Zelenog dogovora, nailaze na podršku u partijskim i sindikalnim krugovima, ali u privredi ostavljaju pukotine. Dok se u Sjedinjenim Američkim Državama i Aziji ulaže u visoke tehnologije i svemirske programe, Nemačka raspravlja o biciklima kao simbolu nove epohe.
Ekosocijalizam, sa snažnom državnom kontrolom i moralnim pritiskom pokazuje ekonomski razoran efekat. Srednja klasa snosi teret, dok sistem subvencija podstiče čitavu armiju „lovaca na podsticaje“. Posle teške 2025. godine, mnoge firme smanjuju investicije i radna mesta.
Politički odgovor na celokupan problem je – još više intervencija i novo zaduživanje. Vlada Fridriha Merca posebnim fondovima i budžetskim manevrima kupuje vreme. Ali vreme je skupo. Tehnološki napredak Kine, SAD i Indije dodatno pojačava pritisak.
Stečaj čak i visoko subvencionisanih firmi trebalo bi da bude upozorenje. Ipak, ankete pokazuju da spremnost za promenu kursa još nije sazrela. Trenutak istine je stigao, ali pitanje je da li će ga Mercova politika priznati.
Piše: Stefan Stojanović
