Zašto se žene brže napiju od muškaraca?

Za istim stolom, s istim pićem, žene se često brže napiju od muškaraca. Alkohol ume drugačije da utiče na ženski mozak – jače deluje, prijatniji je, ali i brže vodi u zavisnost, piše Dojče vele.

Čak i u pariskim intelektualnim krugovima, u kojima se često pilo, francuska filozofkinja i feministička ikona Simon de Bovoar otkrila je da čaša vina deluje jače nego što je očekivala. De Bovoar se jednom našalila da joj se zavrtelo u glavi već posle dve čaše, mnogo pre nego što bi započele bilo kakve egzistencijalne rasprave, piše DW.

Decenijama kasnije, nauka objašnjava zašto je to tako. Ženska tela drugačije metabolišu alkohol nego muška – često brže i intenzivnije – a ženski mozak takođe snažnije reaguje na njegove prijatne efekte, čak i kada žene unesu istu količinu alkohola kao muškarci.

Kako se alkohol kreće kroz telo

Alkohol skoro trenutno utiče na ljudsko telo. Čulni receptori u ustima šalju signal mozgu pre nego što alkohol uopšte stigne do želuca, izazivajući male promene u srčanom ritmu, cirkulaciji i hemiji mozga, kako bi se telo pripremilo za njegovu razgradnju.

Kada osoba konzumira alkohol, samo mala količina se apsorbuje u želucu, dok većina dospeva u tanko crevo, gde brzo ulazi u krvotok. Deo alkohola se razgrađuje u želucu i jetri pomoću enzima alkoholne dehidrogenaze, u procesu koji se naziva metabolizam prvog prolaza.

Godine 1990. izabrali su 20 muškaraca i 23 žene i dali im istu količinu alkohola – prilagođenu telesnoj masi svake osobe. Žene su popile istu količinu alkohola kao muškarci, ali su njihova tela u ranoj fazi filtrirala manje alkohola, pa je veći deo dospeo u krvotok. Kao rezultat toga, žene su u proseku imale viši nivo alkohola u krvi. Ipak, opijenost ne zavisi samo od toga koliko brzo alkohol dospe u krv. Ono što sledi – u mozgu – takođe zavisi od pola.

Razlike između polova i debata o telesnoj masi

Većina naučnika se slaže da žene u proseku brže osete dejstvo alkohola. Sporna tačka je – zašto.

Rajner Španagel, nemački neurofarmakolog i istraživač zavisnosti, smatra da je telesna masa dominantan faktor.

„Ne radi se o enzimima, već o telesnoj masi“, rekao je za DW.

Etanol se, kako objašnjava Španagel, ravnomerno raspoređuje kroz takozvane telesne odeljke – uključujući mozak i unutrašnje organe. Manja tela znače manje odeljke. „Ako muškarac popije pola boce vina i žena isto, ista količina etanola će se nakupiti u manjem telu.“

Međutim, neki naučnici tvrde da telesna masa sama po sebi ne objašnjava u potpunosti uticaj alkohola na žene.

Osim veličine tela – enzimi, telesna građa i mozak

Alkohol deluje od trenutka kada se konzumira i utiče na telo dugo nakon što stigne do mozga.

„Možda nije presudna telesna masa ili veličina, već telesna kompozicija, koja se više razlikuje između polova“, rekao je Edvard Skots sa Univerziteta Luizijana Stejt, koji proučava neurobiološke mehanizme poremećaja povezanih s konzumacijom alkohola.

Ženska tela obično imaju manji udeo vode i drugačiji odnos masnog tkiva u poređenju s muškim, zbog čega se alkohol više koncentriše u krvi. „

To je povezano i s razlikama u enzimu alkoholne dehidrogenaze“, dodao je Skots, naglašavajući da je taj enzim ključan za mehanizam filtracije.

„Alkohol prvo dospeva u želudac, gde postoji određena količina enzima – ali muškarci ga imaju više nego žene“, rekao je. „Zbog toga žene metabolišu manje alkohola u toj inicijalnoj fazi.“

Ove unutrašnje razlike objašnjavaju zašto zdravstvene smernice drugačije definišu epizodnu ili rizičnu konzumaciju alkohola za žene i muškarce.

Mozak, svakodnevno pijenje i količina alkohola

Džil Beker, istraživač sa Univerziteta u Mičigenu, specijalizovana za razlike u mozgu i ponašanju na osnovu pola, ističe da metabolizam i apsorpcija utiču na opijenost, ali da se svakodnevna konzumacija alkohola retko prilagođava tim razlikama.

„Čaša vina ima isti volumen bez obzira na to da li je pije žena ili muškarac“, rekla je Beker. „Ne pitam ženu koliko ima kilograma da bih joj, na osnovu toga, sipao manju količinu.“

Kao posledica toga, žene češće unose veću dozu alkohola u odnosu na svoju telesnu masu, pre nego što enzimi uopšte počnu da deluju.

Zavisnost od alkohola kod žena i sistem nagrađivanja u mozgu

Kada alkohol dospe u mozak, kod žena se češće javlja fenomen poznat kao „teleskopiranje“ – znatno brži prelaz od konzumacije alkohola do razvoja zavisnosti.

„One brže postaju zavisne i u kraćem vremenskom periodu unose veće količine alkohola“, rekla je Beker.

Ova zapažanja potvrđuju istraživanja koja pokazuju da žene brže nego muškarci prelaze put od prve konzumacije do ozbiljnih problema povezanih s alkoholom i do lečenja, često nakon manjeg broja godina pijenja i uz manju ukupnu količinu alkohola tokom života.

Kliničke studije iz osamdesetih, devedesetih i dvehiljaditih dosledno su pokazivale da žene imaju kraće vremenske intervale između ključnih događaja povezanih s unošenjem alkohola, iako u proseku kasnije u životu nego muškarci počinju redovno da piju.

Hormoni takođe igraju važnu ulogu. Estradiol, najaktivniji oblik estrogena koji proizvode jajnici, pojačava lučenje dopamina u mozgu. Alkohol indirektno povećava nivo dopamina, a estradiol dodatno pojačava njegov efekat.

„Tokom ovulacije žene često pokazuju veću sklonost ka određenim supstancama“, objasnila je Beker, što povećava verovatnoću da će piti više alkohola.

Stres je još jedan važan faktor. Žene će češće nego muškarci posegnuti za alkoholom kako bi ublažile anksioznost ili depresiju. „Naravno, i neki muškarci koriste alkohol kao vid leka“, rekla je Beker, „ali veći procenat žena koristi alkohol i droge upravo u te svrhe.“

Preispitivanje jednakosti za šankom

Beker smatra da ova naučna saznanja imaju i društvene implikacije.

„Ja sam žena iz sedamdesetih godina, iz vremena drugog talasa feminizma“, rekla je, dodajući da je tada „postojalo snažno uverenje da žene imaju pravo da piju isto kao muškarci“.

To uverenje ima korene u ideji jednakosti – ali biologija tu jednakost može zakomplikovati.

„Žene treba da budu svesne ne samo toga da će se brže napiti ako piju isto što i muškarac pored njih“, rekla je Beker, „već i da to može imati dugoročne posledice koje su potencijalno ozbiljnije“.

Glavna poruka nije zabrana alkohola, već razumevanje. Alkohol ne deluje jače na žene zato što ga „loše podnose“, već zato što ženska tela, enzimi, hormoni i mozgovi drugačije reaguju – i to mnogo pre nego što se razvije tolerancija.