Zašto je u Srbiji sve manje brakova i sve više razvoda?

Sklopljenih brakova je u Srbiji sve manje, a razvoda sve više. Čak i momenata za Ginisa, pošto je najkraći sklopljeni zavet trajao svega šest sati, dok je četiri odsto onih čiji je bračni život trajao manje od godinu dana. Neki u braku nisu dočekali ni Mladence.

Najviše razlaza, čak petina, desi se u periodu od pet do devet godina.

U Srbiji je prošle godine zaključen 36.321 brak, od čega je prvi put pred matičara stalo 29.005 mladenaca. To je blagi porast od 0,8 odsto u odnosu na 2017. godinu, dok je broj mladenaca koji prvi put kažu „da“ porastao za 0,3 odsto. Na 1.000 stanovnika je broj zaključenih brakova 5,2, a prosečna starost pri stupanju u ovu zajednicu za mladoženje je 34,2 godine, a za neveste 31,1 godina. Broj razvedenih brakova na 1.000 stanovnika je 1,4, prosečna starost muža pri razvodu je 44,1 godinu, a žene 40,5 godina.

Migranti popravljaju prosek

Ako nam je za utehu, u ovakvom trendu Srbija nije izolovani fenomen kaže za „Vesti“ sociolog Bojan Panaotović, navodeći da je to i svetska pojava naročito izražena u Evropi.

Naš sagovornik je izneo primer skandinavskih država gde ne samo da raste broj razvoda, a smanjuje se broj brakova, već se i rađa sve manje dece. Prosek domicilnom stanovništvu, kaže on, popravljaju migranti.

– Slična je situacija i u našem regionu, a uzroke takvog trenda treba tražiti u savremenom načinu života, u sve izraženijem egoizmu i ultraliberalnom stavu „ja sam sebi najvažniji“ i „moji zahtevi su iznad svega“. Ljudi sve više teže komforu i smatraju da se on smanjuje kada su sa partnerom, a onda dođu i deca. Ipak, treba znati da kao prema naslovu književog dela Milana Kundere „Nepodnošljiva lakoća postojanja“, manji prostor ne znači manje sreće – pojašnjava ovaj sociolog.

Naučnici, prema njegovim rečima, na osnovu istraživanja tumače da razvodi proizlaze iz potrebe da se partner idealizuje.

– Žena previše očekuje od partnera, ona bi princa na belom konju lepog kao Bred Pit, bogatog kao Bil Gejts, šarmantnog poput Roberta de Nira, a to je neizvodljivo. Ne zaostaju ni muškarci koji bi pri izboru atraktivnost i lepotu Monike Beluči, saosećajnost Majke Tereze i bogatstvo britanske kraljice – ukazuje Panaotović na prevelika očekivanja „idealnog tipa u onom veberovskom smislu“.

Rizična žurba

To je, ističe on, nemoguće, jer život nije bajka, a svi ljudi su od krvi i mesa i uz kvalitete imaju i slabosti.

– Takođe, kad u zajedništvu nema srednjeg puta, to je kao dva ovna na brvnu. Razlog takvog ponašanja treba tražiti u činjenici da se parovi ne upoznaju dovoljno, već ishitreno uleću u brak. Naš proslavljeni nobelovac Ivo Andrić je govorio „otputuj sa čovekom da bi ga upoznao“. Kada sa nekim provedete vreme u istom prostoru upoznaćete i njegove osobine i navike. Zašto i ne živeti neko vreme zajedno da bi videli odgovara li vam neko, a ne iz poznanstva u kafiću uletati u brak, pa brzo i u razvod – savetuje ovaj sociolog.

U Republici Srbiji, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2018, razvedeno je 9. 995 brakova, odnosno za 7,9 odsto više u odnosu na prethodnu godinu.

Od 2014. do 2018. u Srbiji se sve manje ulazi u brak, pa je 2014. sklopljeno 108 brakova više nego 2017, dok je u 2018. bio 2.381 razvod više nego pre pet godina. Razlika u godinama između supružnika u proseku iznosi nešto više od tri godine, muškarci su stariji od žena posmatrajući i zaključene i razvedene brakove. Najveći broj razvedenih brakova čine brakovi s decom (53 odsto), a prosečno trajanje razvedenog braka u 2018. godini bio je 13,6 godina.

Ako nam je za utehu, po odnosu broja venčanja i razvoda od 25 odsto, Srbija je na drugoj polovini lestvice u Evropskoj uniji gde je prosek 44 odsto, a šampion Portugal, gde je odnos sklopljenih i razvedenih brakova čak 71 odsto.

Deca žrtve razlaza

– Srbija je nekada funkcionisala po patrijarhalnom obrascu i razvoda skoro da nije bilo, dok su danas postali normalna stvar. Kaže se „bolje dobar razvod nego loš brak“, ali bi supružnici ipak trebalo prvo da pokušaju da nađu zajednički jezik, naročito ako imaju decu, jer ona su žrtve rastave. Naravno, ne treba biti ni rob dece, ali treba preispitati odluku o rastavi zbog njih – savetuje Bojan Panaotović.

Zaječarci rekorderi

Zaječar je, prema poslednjim dostupnim podacima, bio rekorder po broju razvoda u Srbiji jer se 2016. na sklopljenih 1.000 brakova okončalo 733, odnosno 60 odsto. Novi Sad je takođe visoko na lestvici jer je „da“ reklo 2.000 parova, a 534 reklo „ne“ bračnoj zajednici. Interesantno je da se u beogradskoj Paliluli koja ima oko 150.000 stanovnika razvelo 358 parova, više nego u celom gradu Nišu u kome je na 260.000 stanovnika bilo 10 razvoda manje.