Momčilo Krajišnik za “Vesti”: U Bosni samo strah zajednički

Momčilo Krajišnik, prvi predsednik Narodne skupštine Republike Srpske, jedan je od najiskusnijih političara u ovom entitetu BiH.

U razgovoru za „Vesti“ Krajišnik, koji danas živi na Palama, objašnjava na koji način bi mogla da se razreši jednogodišnja kriza oko formiranja vlasti na nivou BiH, ali i učvrsti srpska pozicija u ovoj državi.

Izetbegović najavljuje formiranje nove državne uprave BiH do kraja meseca u slučaju da ne bude uslovljavanja. Verujete li da se on i Dodik mogu dogovoriti?

– Najtačniji odgovor je da dogovor o formiranju vlasti na nivou BiH isključivo zavisi od daljih instrukcija mentora Bakira Izetbegovića, Džaferovića i Komšića koji su po tim instrukcijama i postavili određene uslove. Zato mi i smeta što se u javnosti često može čudi da su svi krivi za ovakvu situaciju. Krivac može biti samo onaj ko nešto uslovljava, a potpuno je neadekvatno dovoditi u bilo kakvu vezu članstvo BiH u NATO i formiranje vlasti. Nije čak ni problem što to i dalje ponavljaju ljudi skromnog političkog iskustva ili čak pameti, nego što ih niko od strane tutora ne opomene, a bilo bi logično da ih upitaju zbog čega to rade, zbog čega se prvo ne formira vlast, a onda se rešavaju i sva druga pitanja, pa i ono o članstvu u NATO.

Ipak, ulazak Bosne u NATO je i dalje ključ za formiranje vlasti?

– Neshvatljiva je ta tvrdoglavost, mada su svi svesni da jedna od tri strane ne želi da uđe u NATO i na to je primoravaju služeći se raznim trikovima misleći da će sa Srpskom uspeti kao što su uspeli u slučaju Crne Gore ili Makedonije.

Zbog čega mislite da neće uspeti?

– Srbi iz BiH i Srbije, najblaže rečeno, imaju veliku rezervu prema članstvu u NATO paktu. U bliskoj prošlosti NATO se ponašao krajnje pristrasno i bio na strani naših neprijatelja. Kako onda Srbi mogu sada verovati NATO paktu kada je upravo ta organizacija presudno odlučila o rezultatima rata u BiH svrstajući se na stranu srpskih neprijatelja ili tako što je 1999. bombardovao Srbiju? Srbija i Srbi iz BiH sad imaju zaštitnika nacionalnih interesa u Rusiji, ali i Indiji i Kini i svako pomišljanje da prihvate da se suprotstave Rusiji i uđu u zagrljaj NATO bilo bi nemoguće.

Iznosite tvrdnje koje uglavnom iznosi Milorad Dodik?

– Nije ovde reč o stavu Milorada Dodika, već o stavu srpskog naroda.

Ima li izlaza iz te postizborne „zavrzlame“?

– Izlaz je da predsednik Dodik pozove na partnerstvo sa drugim srpskim blokom na nivou BiH i RS i da onda, zajedno, koncipiraju rešenje koje bi zadovoljilo srpske nacionalne interese. Mada ne prihvatam tezu da je srpska strana kriva za neformiranje vlasti na nivou BiH, ipak ima dela i naše krivice, i to u našoj neslozi. Sa jakim srpskim blokom uveren sam i da bi formiranje novih institucija bilo brže i u interesu Srba.

Šta bi trebalo da bude „crvena linija“ za Republiku Srpsku?

– Umesto postavljanja „crvenih linija“, trebalo bi da se održi sednica Narodne skupštine Srpske na kojoj bi se definisalo mesto i status Srpske i Srba u BiH. Na toj sednici treba usvojiti platformu, baš kao što je to učinila SDA, i da taj dokument bude osnova za svake dalje razgovore. Ta platforma bi morala da polazi od činjenica da je BiH skupa država u kojoj se ni srpski, kao ni hrvatski narod ne osećaju udobno. Ne želimo da na silu živimo pod stalnim stresom šta nam se još može oteti, već kao partneri. U suprotnom, neka svako ode svojim putem.

Zar ovakva razmišljanja ne vode u nove sukobe?

– Takva tvrdnja je nerazumevanje suštine problema. Nijedan od tri naroda u BiH ne želi rat i ne vidim zbog čega bi se prigovaralo i krstilo s obe ruke na ono što muslimanska strana vidi kao cilj, kada bismo i sami morali da jasno iznesemo šta je naš interes.

Iz današnje perspektive, čemu je Bosna danas bliža: suživotu ili raspadu?

– BiH ima sumornu budućnost. Opstaje zahvaljujući spoljnom faktoru i „životarenju“ koje građanima omogućavaju razni krediti i strah koji je duboko ušao u svaku poru današnjih stanovnika BiH. Strah je prisutan i kod jednih i kod drugih i kod trećih. Otuda su pogrešne pretnje da će neko nekome nešto da nametne mimo njegove volje. Niko nikome ništa ne može da nametne. Čak i ako bi Srbi odlučili da izađu iz BiH, to niko ne bi mogao da spreči, sem ako se ne umeša NATO. Ali, takav scenario ne treba zagovarati, niti je interes bilo kome da se to dogodi. Srbi ne bi smeli da donose jednoglasne odluke, kao što je pogrešno zagovarati da BiH mora postojati po svaku cenu. Potrebno je sačuvati mir i prestati verbalno ratovati, što je manje loše od rata puškama. Tvrdim da se Bosna neće održati ukoliko oni koji zagovaraju taj opstanak ne promene politiku, a podsetiću da je Jugoslavija bila mnogo moćnija i nije se održala zato što jedan deo građana nije hteo njen opstanak. Trenutno jednom od tri naroda nije udobno u ovakvoj BiH, i kao što brak koji ne funkcioniše nije održiv, tako je i sa državom.

Zašto Srpska ne bi izašla sama iz BiH?

– To bi prethodno moralo da se jasno istakne u srpskoj platformi koju bi prethodno usvojila Narodna skupština.

Da li je to pitanje direktno povezano sa rešavanjem pitanja Kosova?

– Mnogi političari prave grešku panično braneći da se ova dva pitanja vežu. Logično je da se ne može rešavati albansko, a ostaviti nerešenim srpsko pitanje. Ova dva pitanja treba uporedo rešavati, a jasno je da su Srbi u BiH zato što su na to primorani, a ne zato što su to želeli. Republika Srpska je 8. aprila 1992. proglasila nezavisnost sa mogućnošću da se ujedini sa druga dva etnosa. I to se desilo u Dejtonu.

Neće biti novih izbora

Šta u slučaju da ne dođe do formiranja institucija BiH. Jesu li to novi izbori?

– Mislim da neće biti novih izbora, već će i te institucije nastaviti da životare. Problem će biti što nećemo dobiti nove kredite, ali možda je to i dobro, brzo će se umesto uzrečice „Zadužen kao Grčka“, početi govoriti „Propali i zaduženi kao BiH“.

Svaki kompromis je bolan

Može li biti dogovora sa Bošnjacima ako je strateška platforma SDA ukidanje entiteta ili težnja da se BiH priključi NATO?

– Apsolutno nije važno šta SDA želi. Uostalom, svako od nas je znao šta hoće i pre ove deklaracije. Ali, treba poštovati tako iskreno iznet stav. Problem je generalno u tome što se mi držimo Dejtonskog sporazuma kao „pijan plota“. Dok se mi stalno zalažemo za kompromis, Bošnjaci iznose maksimalističke zahteve i onda je normalno da u takvoj poziciji traže i više od toga. Srpska mora da iznese jasan stav šta želi i da to ne bude kompromis, jer svaki kompromis je bolan. Iskreno, ne znam za šta se to mi tačno zalažemo, jer je apsurdno insistirati na „izvornom Dejtonu“ koji je u međuvremenu 100 puta već izmenjen i suštinski je na štetu Srba.