Zašto avioni F-16 neće promeniti tok rata u Ukrajini?

Američki lovci za kojima Ukrajina mesecima vapi, dolaze previše kasno i u nedovoljnom broju, tvrde stručnjaci.

„Prvi F-16 je stigao u Ukrajinu iz Holandije! Odbrojavanje do velikog sokolarstva je počelo!“, napisao je na društvenim mrežama ukrajinski ministar odbrane Oleksij Reznikov, nakon što je objavljen dolazak prvog američkog borbenog aviona na tlo Ukrajine.

Isporuka je usledila nekoliko dana nakon što su Danska i Holandija prelomile i odlučile da pošalju američke lovce Ukrajini kao ispomoć u borbi za ukrajinsko nebo i kontraofanzivi Kijeva koja za cilj ima očistiti teritoriju Ukrajine od ruskih snaga.

No, euforična objava Reznikova, iako na prvi pogled deluje optimistično, prema činjeničnim podacima ne bi trebalo da predstavlja nikakvu najavu dramatičnog preokreta u ratu u Ukrajini, u kojoj se vodi krvava borba za svaki metar teritorije.

To su konstatovali inostrani vojni stručnjaci koje je kontaktirala Al Džazira.

„Previše malo“ i „previše kasno“, tvrde, uz opasku da zbog toga F-16, jednomotorni, višenamenski mlazni avion koji se može koristiti u misijama u vazduhu i za napade na tlu, koje SAD naziva “relativno jeftinim oružanim sistemom visokih performansi”, verovatno neće imati puno uticaja na rat u Ukrajini.

Zašto?

„Rusi će ih gađati pre nego što se razmeste“

– Nakon što budu raspoređeni, lovci F-16 imaće određeni uticaj na ravnotežu vazdušnog rata, ali oni se ne isporučuju u dovoljnom broju da Ukrajini daju više od lokalne i privremene vazdušne nadmoći. Štaviše, oni verovatno neće značajno uticati na ukrajinski uspeh protiv ruske odbrane na terenu, posebno kratkoročno – rekao je Brejden Alenbi, profesor sa Univerziteta Arizona i ekspert za vojne i bezbednosne tehnologije, kao i ratovanje.

– Delimično je to zato što u pitanju nije samo obuka pilota, već i integracija sposobnosti koje pružaju avioni F-16, kada budu dostupni, u strukturu upravljanja kombinovanim naoružanjem koju Ukrajina postavlja. To u određenoj meri odražava i prirodu sukoba. Rani i značajni ruski neuspesi u određenoj meri su uslovili javnost da očekuje nastavak ukrajinskih spektakularnih uspeha, ali rat prelazi u iscrpljujući oblik. Da upotrebimo analogiju: mnogi posmatrači su se donekle navikli na blickrig, dok je ono što sada imamo rovovski rat – dodao je.

Kako će, pak, reagovati Rusija na dolazak aviona F-16?

Marina Miron, istraživačica sa Odeljenja za odbrambene studije King’s koledža u Londonu, kaže da će oni verovatno pokušati da ih gađaju pre nego što se uopšte razmeste.

– To znači da će Rusi napasti objekte za skladištenje projektila, pogone za gorivo i aerodrome kako bi što više otežali korišćenje aviona. Ako to sve ne uspe, Rusi i dalje imaju veću flotu kao i zemaljsku protivvazdušnu odbranu, što predstavlja pretnju budućim ukrajinskim F-16. Sve u svemu, ne očekujem da će Ukrajina uspeti da napravi paritet, ali ovo je samo procena. Puno je nepoznanica, kao što je tačan broj F-16 i raspored isporuke – navodi Miron.

Rusija je od početka invazije superiornija na ukrajinskom nebu. Podatak da je Moskva pre upada u Ukrajinu na raspolaganju imala ukupno 4.441 letelicu, od čega 751 borbeni avion, a Kijev svega 425, sa samo 35 borbenih aviona, dovoljna je ilustracija neravnoteže snaga, bez obzira na to koliko su se brojke promenile tokom rata.

Razumljivo, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski mesecima je vapio za avionima, posebno ovim, kojih, prema podacima Flight Global Air Forcesa, u aktivnoj službi ima više od 2.800, što ga čini najpopularnijim borbenim avionom na svetu. No, Zapad je oklevao. Alenbi je stava da bi stanje bilo drugačije da su avioni došli ranije.

„Imati avione ne znači i preokret“

Na pitanje koliko će avioni F-16 uticati na odnos vazdušnih snaga, odgovorio je da „samo oružje nijednoj strani ne može osigurati vazdušnu nadmoć“, već je to sklop mnogobrojnih faktora.

– Na primer, Rusi još uvek prave prilično očite operativne greške, što ukazuje na njihovu slabu obuku i stručnost osoblja, dok Ukrajinci pokazuju moćne inovativne sposobnosti u stvarnom vremenu. Štaviše, obe strane postaju prilično vešte u razvoju tehnologija kao što su bespilotne letelice i protivvazdušna odbrana, uključujući sajber oružje i alate koji su dovoljno novi tako da je eksperimentisanje, a ne utvrđena doktrina, ustaljeno pravilo – kazao je.

Avioni F-16 su značajno pojačanje ukrajinske vazdušne prisutnosti, ali vazdušni sukob u celini je haotičan i složen i malo je verovatno da će biti određen samo oružjem, mišljenja je američki stručnjak.

– Iz ukrajinske perspektive bilo bi daleko bolje da su avioni nabavljeni ranije. Mogli su da izvrše značajan uticaj ranije u sukobu, kada je ratni prostor bio puno fluidniji i pre nego što su Rusi imali priliku da izgrade čvrstu odbrambenu infrastrukturu. Takođe, treba imati na umu da je jednostavno preuzimanje sistema naoružanja samo prvi korak. Dalje imate obuku na sistemu, njegovu integraciju u postojeće borbene snage, uspostavljanje logistike i podrške održavanju, učenje kako najbolje koristiti sposobnosti sistema… Sve to zahteva dodatno vreme i resurse – ističe Alenbi.

Da su stigli ranije…

Značaj reči ukrajinskog ministra sa početka teksta, prema svemu rečenom, ne treba preuveličavati.

Jer, kako kaže Miron, Ukrajina je avione trebalo da dobije ranije, jer bismo tada „videli drugačiju sliku na ratištu“, pošto su Rusi tokom rata „učili“ i „prilagođavali se“.

– Zauzeli su odbrambene položaje u Zaporožju dok su pokušavali da prenapregnu ukrajinske snage. Ukrajinska vojska pokušava da izvuče najbolje iz loše situacije, a s obzirom na raspoloživu opremu, situacija ostaje napeta jer Zapad očekuje povrat svojih ulaganja dok vojna situacija trenutno nije naklonjena Ukrajincima što stvara veliki politički pritisak na vojsku da pokaže rezultate – navodi Miron.

Zbog toga, dodaje, spora kontraofanziva koja već izaziva skepsu Zapada u konačan ishod, preti da odvrati saveznike Kijeva od daljih ulaganja.

– Uspeh ili neuspeh Ukrajine zavisi i od volje zapadnih zemalja da nastave da pružaju finansijsku i vojnu podršku. Drugim rečima, Rusi nastoje da nadživi one koji podržavaju Ukrajinu. (Generalni sekretar NATO) Jens Stoltenberg je priznao da se NATO zalihe moraju obnoviti i da će to trajati godinama. Sva oprema koju je Ukrajina mogla da dobije (osim borbenih aviona) je uglavnom tamo. Politički osećaji u nekim zemljama poput SAD takođe su klimavi u pogledu podrške Ukrajini. Ako se SAD povuku ili smanje pomoć, to bi moglo uveliko da potkopa sposobnost Ukrajine da se odupre Rusima, a kamoli da postigne svoje političke ciljeve ponovnog preuzimanja svih teritorija koje je Rusija okupirala – kaže Miron.

– Uopšteno, mislim da bi isporuka F-16 – iako plemenit gest – mogla biti prekasna – zaključila je Marina Miron.