Penis se smatra simbolom muškosti. Ali mnogi muškarci su nezadovoljni svojim polnim organom – čini im se da je premali. Da su živeli u antička vremena ne bi tako mislili.
U Vatikanskim muzejima grupa turista stoji pred skulpturom Laokoon i njegovi sinovi, koja je stara 2.000 godina. Trojanskog sveštenika Laokoona i njegove sinove Antifanta i Timbreja napale su džinovske zmije. To je bila kazna bogova, pošto je sveštenik upozorio Trojance da ne unose u grad drvenog konja, poklon Grka. U utrobi konja vrebali su grčki vojnici. To je spadalo u plan bogova, a Laokoon se usudio da im svojim upozorenjem prkosi. Kaznili su ga tako što su poslali zmije da ubiju i njega i njegove sinove. Trenutak agonije je na fascinantan način predstavio antički vajar.
Međutim, na snažnom nagom Laokoonovom telu je polni organ izuzetno mali. U muzeju su na sve strane statue golih muškaraca sa malim polnim organima.
Zašto su antički vajari postupali tako? Jedan holandski turista kaže obešenjački: „Hm, ja sam bio ginekolog. Nisam se toliko bavio muškim polnim organima. Mada su južnjački penisi, statistički gledano, navodno kraći od onih na severu.“
Kjara Đati koja je završila arheologiju i radi kao turistički vodič kaže da to nije razlog: „Stari Grci i Rimljani smatrali su velike genitalije ružnim. Vajari su modelovali samo male polne organe, jer su time želeli da jasno stave do znanja: ovaj čovek je racionalno delajući intelektualac i kao takav on ima nagone pod kontrolom“.
Dionis ima najveći
Antički muškarac je dakle imao jaku samokontrolu i znao je da se savlada – za razliku od varvara i nekih bogova kao što je Dionis, bog vina, zadovoljstva i ekstaze. On se stalno pojavljuje u pratnji satira, bića koja su pola jarac pola čovek. Na raskalašnim svetkovinama zabavljali su se sa šumskim nimfama.
– Ti bogovi i šumski duhovi bili su požudni pa su im u skladu sa tim prikazivani i polni organi – kaže Kjara Đati.
Ona dodaje da je najveće genitalije imao Dionis, sin Prijapa i boginje ljubavi Afrodite. Dete koje je rođeno sa nenormalno velikim falusom majka je ostavila u brdima. Tamo su ga pronašli pastiri i odgojili ga, slaveći ga zbog njegovih genitalija kao donosioca plodnosti.
Mikelanđelova inspiracija u antičkim vremenima
Najpre je mali penis kao ideal lepote bio ograničen na Grčku. Pisac komedija Aristofan je pre 2.400 godina opisao idealno muško telo: „Sjajne grudi, svetla put, široka ramena, mali jezik, jaka zadnjica i mali falus“.
Rimljani su preuzeli ovaj ideal.
Renesansni umetnici kao što su Mikelanđelo ili Rafael pronašli su uzore u perfektno modelovanim antičkim skulpturama. Tako i Mikelanđelov David, koji je nastao između 1501. i 1504, a izložen je u Galeriji Akademije u Firenci, takođe ima mali penis.
Nauka kaže da se dužina povećava
Današnji pogled na muški polni organ je drugačiji. Mali penisi su predmet podsmeha, veliki važe kao simbol uspeha. Kalifornijski univerzitet Stanford je sproveo istraživanje prema kojem je dužina penisa u prethodne tri decenije u više regiona u svetu i u svim uzrastima porasla za 24 odsto.
Rezultati su nedavno objavljeni u Svetskom žurnalu zdravlja muškaraca (World Journal of Men’s Health).
U antičkim vremenima bi te razmere muškog polnog organa izazvale zgražavanje.
„Dužina nije odlučujuća, žene to odavno znaju“, komentariše jedna žena iz grupe izraelskih turista.
Ona fotografiše minijaturne penise Laokoona i njegovih sinova. Inače, u Italiji kolokvijalno nazivaju penis „piselli“ – u prevodu to je „grašak“. Nomen est omen.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
