– U tim informacijama se otkriva da je Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, na početku ruske aneksije Krima zvao Aleksandra Vučića, premijera Srbije i da je hteo ozbiljno da iskoristi tu situaciju da krene u sprovođenje onoga čime godinama preti, ali da ga je premijer Vučić u tome sprečio – izjavio je Veber za Radio Slobodna Evropa.
Sarajevo priziva NATOPre nekoliko dana je i "Dojče vele" imao tekst u kojem se strahuje o mogućem ukrajinskom scenariju u BiH. Njihov sagovornik, profesor odbrane i bezbednosti Nedžad Ahatović, žali što BiH nije deo NATO. |
U odsustvu premijera Vučića kojeg je vest zatekla u dalekoj Kini, zvanični Beograd se nije oglašavao ovim povodom, ali je predsednik RS Milorad Dodik odmah demantovao tvrdnju nemačkog analitičara. Dodik kaže da ništa od toga što tvrdi Veber nije tačno i da bi "taj gospodin trebalo da prestane sa lažima".
– Verujem da je gospodin Veber informisan, ali je ovoga puta promašio sve, jer je sve što je rekao spin i podvala – rekao je Dodik za "Danas".
Prvi čovek RS smatra da je sve to deo histerije koja se na Zapadu pravi oko Rusije i Krima, a "zaboravlja se da je Krim sasvim legitimno sproveo referendum i kasnije doneo odluku o pristupanju Rusiji".
– Naravno da Republika Srpska ima svoj koncept i ona će shodno proceni koju imamo krenuti u tom smeru. Ali naš primarni cilj je da pojačamo autonomiju RS i to je čista priča – tvrdi Dodik.
Za profesora Fakulteta političkih nauka i bivšeg ambasadora Srbije u Parizu Predraga Simića politike srpskih lidera limitirane su stavovima EU i Vašingtona, a možda ponajviše zvaničnog Berlina.
Dodik putuje u MoskvuPredsednik Republike Srpske Milorad Dodik najavio je da sledeće nedelje putuje u Rusiju kako bi ojačao odnose RS i Ruske federacije, ali nije želeo da odgovori o kakvoj vrsti saradnje je reč. |
– Tako da ni Dodik, ni Vučić ne mogu da vuku poteze izvan međunarodnog okruženja. A što se tiče momenta za secesiju, mislim da se u tom smislu s najvećim interesovanjem iščekuje odluka Škotske da li će krenuti u odvajanje od Velike Britanije, jer bi to mogao da bude start novog talasa secesija, ne samo u Evropi već širom sveta – komentariše za "Vesti" Simić.
Kakva je uloga premijera Vučića u svemu, da li je kolegu iz Banjaluke odgovorio od namere da otcepi RS, kako tvrdi Veber, ili o tome dvojica srpskih čelnika nisu ni razgovarali? Dodik, naime, tvrdi da "to pitanje u našim razgovorima nije bilo na dnevnom redu, iako je status Republike Srpske stalna tema".
Što se tiče uloge Moskve, Veber kaže da "nije jasno" da li je Dodik imao rusku podršku za svoju nameru i da mu nije uverljiva teza da je Kremlj planirao da u trenutku aneksije Krima otvori još jedno žarište – i to ne u Moldaviji, Pridnjestrovlju ili Gruziji – nego u Republici Srpskoj.
– Pre bih rekao da je Dodik verovao da će imati rusku podršku – mišljenja je Veber.
Beograd nisu ni pitali
Bodo Veber i njegov kolega Kurt Basojner došli su slučajno do informacije o Dodikovoj nameri i Vučićevom odbijanju da ga u tome podrži, dok su radili na studiji "Zapadni Balkan i ukrajinska kriza – promenjena igra za politiku EU i SAD". Prema Veberovoj tvrdnji, za tu informaciju je "znao ceo zapadni diplomatski kor".
Njima je informacija predstavljena kao nešto što je opštepoznato u diplomatskim krugovima, kako među onima koji službuju na Balkanu, tako i među onima koji rade u prestonicama zapadnih država. Utisak je, kaže Veber za "Blic", da je ta informacija do zapadnih medija stigla iz krugova bliskih vrhu Vlade Srbije, a ne iz Banjaluke.
Autori studije, međutim, nisu našli za shodno da traže potvrdu u Beogradu i Banjaluci, jer im je informacija potvrđena iz više izvora i uklapala se u dotadašnja saznanja.
– Mi smo, naime, u više navrata videli nastupe premijera Vučića koji svedoče tome u prilog. Kada je, recimo, pretposlednji put, krajem juna, bio u poseti Nemačkoj, i kada je bio pritisnut pitanjima nekih nemačkih novinara o svom odlasku na otvaranje Andrićgrada, Vučić je jasno porekao da Vlada Srbije ne deli poziciju Dodika – kaže Veber.
On je podsetio da je pre dve godine, kada je na vlasti još bila Demokratska stranka tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića, rađena studija o odnosu rukovodstva Srbije prema čelniku Republike Srpske.
Prema Veberu, Tadić je prilično koristio taj "bratski odnos" sa Dodikom za svoj "nacionalni imidž", ali iza kulisa nije mogao da kontroliše predsednika RS, "koji je i njemu predstavljao problem".
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
