Šta je u stvari Putin poručio Zapadu?

Jedna od glavnih poruka koju je Vladimir Putin poslao jeste da uprkos tome što Rusija ima najsavremeniju nuklearnu trijadu na svetu Moskva neće započeti nuklearni rat.

Ruski lider je u intervjuu Dmitriju Kiseljovu, generalnom direktoru „Rusije sevodnja“ kome pripada i Sputnjik, naglasio da je ona u stanju borbene gotovosti, da i Amerikanci imaju takvu trijadu, ali da je ruska naprednija. Prema njegovim rečima, i Amerikanci razvijaju nuklearne komponente, ali to „ne znači da žele da započnu nuklearni rat“.

Rekao je i da on nikad nije razmišljao o upotrebi takvog oružja, ali da je Rusija „spremna“ za nuklearni sukob ako oni to žele.

– Putin je poručio da je Rusija spremna da upotrebi nuklearno oružje samo u slučaju „ugroženog opstanka države, napada na suverenitet i nezavisnost zemlje“ – podseća Dušan Prorković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

– Putin je o nekim stvarima otvorenije govorio, pre svega o tom nepoverenju prema Zapadu i da će braniti poziciju Rusije svim sredstvima, uključujući i upotrebu oružja za masovno uništenje – kaže Proroković.

Putin je na pitanje da li je zemlja zaista spremna za nuklearni rat, odgovorio da jeste sa vojno-tehničke tačke gledišta, što su zapadni mediji doživeli kao „ozbiljno upozorenje Vašingtonu“. Međutim, Prorković smatra da je „to odgovor manje Vašingtonu, a više raznim liderima koji govore o eskalaciji krize u Ukrajini, okupaciji Rusije ili čak podeli Rusije“.

– Kalkulisanje da Rusija neće upotrebiti sve što joj stoji na raspolaganju i dovelo nas je dovde, a takvih kalkulacija od 2014. godine bilo je mnogo. Takođe, Putin je pomenuo i vojnu doktrinu Kine koja se tiče upotrebe nuklearnog oružja, a koja podrazumeva međusobno garantovanje bezbednosti od strane nuklarnih sila. Dakle, s jedne strane Rusija će upotrebiti nuklarno oružje ukoliko bude egzistencijalno ugrožena i to jeste poruka svima na Zapadu – ističe Proroković.

S druge strane, Putin je tu ostavio otvorena vrata da se problemi između nuklearnih sila rešavaju na jedan dručiji način i da velike nuklearne sile ne dolaze u opasnost od međusobnog konflikta, koji može značiti i upotrebu oružja za masovno uništenje.

Putin postavio „crvene linije“

Putinovu izjavu da će se Rusija prema SAD odnositi kao prema osvajaču ukoliko se američka vojska pojavi u Ukrajini, Proroković tumači kao „pokušaj odvraćanja“.

– To je pokušaj odraćanja članica NATO da šalju svoju vojsku na teritoriju Ukrajine sa određenim mandatom. On je isto tako rekao da su vojnici iz NATO država već prisutni u Ukrajini. O tome se dosta spekuliše u javnosti, o tome ima čak i dosta video-snimaka po društvenim mrežama, ali moj utisak je da se tu više radi o komandnom kadru, o oficirima iz NATO država koji pomažu izvođenju ukrajinskih operacija, nego što se radi o nekoj pešadiji ili drugim jedinicama iz NATO država – kaže Proroković.

Osvrćući se na Putinovu izjavu da su „zapadne zemlje, nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, mislile da završe sa Rusijom, ali su se suočile sa nemoći pred jedinstvom ruskog naroda, stabilnošću ekonomije i rastućim vojnim sposobnostima“, Proroković konstatuje da „do konsolidacije u društvu dolazi uvek kada se neprijatelj pojavi pred vratima“.

Upitan o mogućnosti postizanja „poštenog dogovora“ sa Zapadom, koji je do sada mnogo puta obmanuo Rusiju, Putin je rekao da ne veruje nikom, ali da su Rusiji potrebne garancije i da one moraju biti precizirane. Proroković smatra da Rusija zapravo traži pisani sporazum za osiguravanje globalnog mira, ali istovremeno ocenjuje i da će postizanje kompromisa između Zapada i Rusije podrazumevati dug proces.

– To će biti rezultat dugog pregovaranja. On ne uključuje samo rešavanje ukrajinske krize, nego i pitanje osiguravanja strateške bezbednosti i davanja međusobnih garancija, možda i formiranja nekih novih instituta u međunarodnom pravu, možda i formiranje nekih novih međunarodnih kontinentalnih organizacija, kao što je to bio slučaj sa OEBS-om sedamdesetih godina 20. veka. Ja tako shvatam ove Putinove reči… – navodi Proroković.