Štaviše, Vlada Srbije je nedavno osnovala još jednu svoju kancelariju, a reč je o Kancelariji za saradnju sa civilnim sektorom, koju će takođe finansirati građani.
Međutim, za razliku od onih tela koje osniva sama Vlada pa ih ona može i ukinuti, postoji i gomila onih, koje imaju budžete i od nekoliko stotina miliona dinara, ne mogu se tako lako ukinuti. Većina njih je formirana na osnovu zakona koje je donela Skupština Srbije, i jedini način da budu ukinute je da Vlada predloži izmene zakona koje bi parlament trebalo da prihvati, odnosno poslanici izglasaju.
Prema evidenciji kancelarije poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, u Srbiji postoji oko 11.000 subjekata, koji na svim nivoima, od najnižeg do državnog, vrše nekakvu javnu vlast ili troše javni novac.
Na republičkom nivou, pored 26 agencija, postoji i 17 zavoda, 11 direkcija, sedam fondova i četrdesetak "ostalih" – uprava, centara, komisija i slično. Dakle, u Srbiji postoji preko 100 regulatornih tela, a kod nekih se opis posla umnogome poklapa.
Uhlebljenje stranačkih kadrovaNije nikakva tajna da političke partije koje dođu na vlast maksimalno koriste sve državne institucije, ministarstva, agencije, zavode, fondove i kancelarije kako bi se odužili svojim partijskim kadrovima i zaposlili ih zbog zasluga tokom predizborne kampanje. Prosečna mesečna plata direktora vladinih kancelarija je oko 1.000 evra, ali ima i onih za znatno višim primanjima. |
Tako se sa oblastima kojima se bavi Mlađan Dinkić i njegovo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja podudaraju delatnosti još sedam institucija. Sa budžetom od 3,1 milion evra u ovaj resor zalazi Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), zatim Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza, kao i Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća.
Zanimljivo da se osim Nacionalne agencije za regionalni razvoj, ovim pitanjem bave još Fond za razvoj Republike Srbije, ali i Republički zavod za razvoj, kao i Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja čiji je budžet 1,6 miliona evra. Na sve to regionima se delimično bavi i Ministarstvo za NIP Verice Kalanović kao i ministar bez porfelja Sulejman Ugljanin.
CVJETIĆANIN: Sramno
Ekonomista Danijel Cvjetićanin kaže da u ovome vidi "visok stepen cinizma vlade". |
U Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja rečeno je "Vestima" da je u planu da se u Nacionalnu agenciju za regionalni razvoj "ulije" Agencija za mala i srednja preduzeća kao i deo Ministarstva koji se bavi infrastrukturnim projektima tako da neće biti novih zapošljavanja i uvećavanja administracije.
Slično je i u resoru Olivera Dulića, jer osim Ministarstva za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine postoje Agencija za zaštitu životne sredine sa budžetom od 445.000 evra, Zavod za zaštitu prirode, kao i Fond za zaštitu životne sredine sa finansijama od 28,5 miliona evra.
Osim toga, postoje još i Agencija za hemikalije, Agencija za reciklažu, Republička agencija za prostorno planiranje i Republički geodetski zavod.
Ništa bolje nije ni u prosveti kojom se bavi ministar Žarko Obradović, gde istovremeno postoje Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja sa budžetom od 500.000 evra, ali i Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja.
Dupliranja ima i u resoru njegovog partijskog kolege iz SPS-a Petra Škundrića koji vodi Ministarstvo za rudarstvo i energetiku. Tako istovremeno postoje Agencija za energetiku i Agencija za energetsku efikasnost čiji je budžet 142.000 evra, ali i Agencija za rudarstvo. Međutim, u Ministarstvu energetike nemaju nikakvu mogućnost da ukinu ili smanje broj zaposlenih u ovim agencijama, jer, kako tvrde, to su nezavisna tela koja je osnovala Skupština, ali se finansiraju iz budžeta.
S druge strane, mnoge agencije brane se da je njihovo ukidanje nepotrebno, jer se finansiraju iz sopstvenih prihoda, a neki poručuju da se Vlada neće drznuti da ih ugasi, jer su formirane u skladu sa direktivama EU.
Vladine kancelarije
Najpoznatije kancelarije i njihovi budžeti: |
