Umesto trijumfalne, Sija očekuje loša godina?

Kineski predsednik Si Đinping očekivao je uspešnu godinu koja bi bila završena njegovim trećim mandatom na čelu države, ali posle ekonomskog usporavanja, novog širenja koronavirusa sa strogim zatvaranjima gradova i pritiskom Zapada zbog bliskih veza s Rusijom, teško da će 2022. biti godina trijumfa, ocene su svetskih medija koje prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).

Prošle godine Si je delovao gotovo nepobedivo. Međutim, sada je njegov pokušaj da Kinu odmakne od kapitalizma i Zapada gurnuo kinesku ekonomiju u neizvesnost i razotkrio pukotine u njegovoj moći, ističe „Volstrit džurnal“.

Kreatore politike u Kini prošle godine je uznemirilo koliko je naglo usporio rast pošto je Si pooštrio kontrolu nad privatnim kompanijama, dok su, potom, stroga kineska ograničenja zbog Covid-19, kao deo Sijevog pristupa krizi, ponovo pojačana s rastom broja zaraza, ugrožavajući potrošnju i fabričku proizvodnju.

Pakt sa Putinom proširio jaz sa Zapadom

Pored toga, dodaje američki list, pakt s Moskvom početkom februara, samo nekoliko nedelja pre ruske invazije na Ukrajinu, proširio je jaz između Kine i Zapada i podvukao koliko bi Kinu moglo da košta sprovođenje Sijevog programa u domaćoj i u spoljnoj politici.

Dok Peking radi na održavanju veza s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i istovremeno sprečavanju kolapsa u odnosima sa Zapadom, razlog za zabrinutost je pad ekonomskog rasta na četiri odsto u četvrtom kvartalu sa 18,3 odsto početkom 2021, piše „Volstrit džurnal“, ukazujući da zvaničnici sada govore o „korekciji kursa“ kako bi se ublažili neki od efekata Sijeve politike.

To manevrisanje dolazi u vreme dok se Si priprema za produženje svoje vladavine trećim mandatom. Partijski insajderi kažu da nema sumnje da će on pobediti na sastanku Komunističke partije kasnije ove godine, ali su pojedini glasovi u stranci naznačili izvesnu dozu sumnje da li je sada pravo vreme da se sledi Sijeva vizija preoblikovanja Kine u duhu Mao Cedunga. I pakt s Rusijom i ekonomsko usporavanje su posledice Sijeve težnje da se suprotstavi Vašingtonu i da se distancira od politike otvaranja Kine prema zapadnom svetu koju je uveo Deng Sjaoping.

Kolika je cena svrstavanja uz Rusiju?

Neki visoki zvaničnici su nagovestili da su zabrinuti zbog cene svrstavanja uz Rusiju, dok kineski proizvođači užurbano procenjuju rizike da postanu kolateralna šteta sankcija Zapada Moskvi. S druge strane, ukazuje „Volstrit džurnal“, SAD su već nagovestile da neće oklevati da nanesu bol Kini ako njene kompanije i banke pomognu Rusiji.

Usled pritiska Zapada zbog Ukrajine, novog širenja koronavirusa, ekonomskih teškoća i haosa u Hongkongu, ovo jedva da liči na trijumfalnu godinu kakvu je Si očekivao, dok svakako nema mnogo razloga za slavlje.

Kina se bori s najgorom situacijom s Covid-19 od 2020. i prvim prijavljenim smrtnim slučajevima od koronavirusa posle godinu dana, što je dovelo do zatvaranja gradova koji su važni privredni centri, zbog čega je ciljani privredni rast od 5,5 odsto za ovu godinu doveden u pitanje.

Katastrofalan neuspeh politike za Covid-19

Tu je i rat u Ukrajini, ukazuje kolumnista „Vašington posta“. Si je, kao i Putin, možda verovao da će se rat brzo završiti, da će Zapad biti previše podeljen da bi reagovao, a da će Peking i Moskva stvoriti moćnu novu osovinu, pošto su predsednici dve zemlje nekoliko nedelja pre invazije potpisali sporazum o partnerstvu „bez granica“. Međutim, Si je sada pod pritiskom SAD i Evropske unije da odustane od naginjanja ka Rusiji i da ne pomaže Moskvi da izbegne ekonomske sankcije.

Kina doživljava katastrofalan neuspeh svoje politike za covid-19, što predstavlja ogroman preokret, pošto je većim delom 2020. politika „nula kovida“, s drakonskim merama kada god bi se pojavio neki slučaj, hvaljena kao trijumf uz tvrdnje da je uspeh Pekinga dokaz da je liderstvo s Amerike i njenih saveznika prešlo na azijsku supersilu, piše kolumnista „Njujork tajmsa“ Pol Krugman.

Onda su tri stvari krenule „veoma, veoma loše“, ukazuje se u tekstu „Još jedan diktator ima lošu godinu“. Prvo, dok se veći deo sveta okretao mRNA vakcinama Kina je insistirala na svojim vakcinama, zasnovanim na staroj tehnologiji, koje su se pokazale daleko manje efikasne.

Drugo, stopa vakcinacije među starijim u Kini je manja od proseka. I na kraju strategija „nula kovida“ donosi velike poremećaje, naročito s izuzetno zaraznim varijantama poput omikrona, posebno imajući u vidu slabu zaštitu koju pružaju kineske vakcine.

Stvar je u tome što svi ti neuspesi, poput Putinovih neuspeha u Ukrajini, na kraju proizlaze iz inherentne slabosti autokratske vlade, zaključuje Krugman i postavlja pitanje da li biste bili zdravstveni zvaničnik koji će reći Siju da su kineske vakcine inferiorne u odnosu na zapadne ili ekonomski zvaničnik koji će reći da su drakonske mere za zaustavljanje korona virusa, na koje je Kina bila toliko ponosna, nepodnošljive.

Isto tako, piše dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2008, očigledno se niko nije usudio da kaže Putinu da je ruska vojna moć precenjena, da su Ukrajinci više patriotski nastrojeni, da je Zapad manje dekadentan nego što je predstavljao a da je Rusija izuzetno ranjiva na ekonomske sankcije.

Slučaj Kine, kao i Rusije, sada pruža lekciju koliko je korisno otvoreno društvo, gde moćnici ne mogu da izmišljaju sopstvenu stvarnost, zaključuje Krugman.