Francuska se sprema za veliki rat

U šumama i ravnicama regije Šampanja-Ardeni, francuske oružane snage počinju da se pripremaju za povratak velikog konflikta.

Planirana za 2023. godinu, vežba „Orion“ je divizijska vežba punog obima koja će trajati nekoliko dana.

Biće uključen čitav niz francuskih vojnih kapaciteta u obimu koji nije testiran decenijama.

„Orion“ će obuhvatiti vežbe na komandnom mestu, hibridne scenarije, simulacione vežbe i vežbe sa vatrom.

U vežbi bi trebalo da učestvuje oko 10.000 vojnika, vazduhoplovstvo i, u odvojenim sekvencama, mornarica, a vežbi bi mogle da se priključe i belgijske, britanske i američke snage.

Postoje i druge naznake da su francuske oružane snage usred generacijske transformacije.

U januaru je generalštab u tišini osnovao deset radnih grupa za ispitivanje spremnosti zemlje za rat visokog intenziteta.

Francuski generali računaju da imaju desetak godina da se za to pripreme.

Grupe pokrivaju sve, od nestašice municije do otpornosti društva, uključujući i to da li su građani „spremni da prihvate nivo žrtava kakav nikada nismo videli od Drugog svetskog rata“, kaže jedan učesnik.

Bauk rata velikih razmera sada je toliko raširen u francuskom vojnom promišljanju da scenario ima svoju skraćenicu: HEM ili hipoteza vežbanja (hipoteza o velikom angažovanju).

Pretpostavljeni protivnici su neimenovani, ali analitičari ne ukazuju samo na Rusiju, već i na Tursku ili severnoafričku zemlju.

To predstavlja seizmički pomak za francuske snage. Pre trideset godina uglavnom su se bavili mirovnim operacijama.

„Apsolutno se moramo pripremiti za opasniji svet“

Tokom protekle decenije okrenuli su se suzbijanju pobuna i antiterorizmu, u inostranstvu (operacija Barkhane u Sahelu) i kod kuće (operacija Sentinel). Ali, u svojoj strateškoj viziji za 2030., objavljenoj prošle godine, general Tijeri Burkhard, šef francuske vojske, pozvao je na pripremu za sukob država visokog intenziteta.

– Apsolutno se moramo pripremiti za opasniji svet – rekao je nedavno general Burkhard.

Za to je potrebno ono što on naziva „očvršćenje“ kopnene vojske.

Francuska vojska trenutno ima 5.100 vojnika stacioniranih u Sahelu.

Buduće operacije „mogle bi da uključuju brigade ili diviziju“, što znači 8.000-25.000 vojnika.

Potreba za promenom obima tokom naredne decenije, kaže general, zahtevaće mešavinu reformi – zahtevnije zapošljavanje, ulaganje u modernu opremu, jednostavnije organizacione strukture kako bi vojska postala spretnija i pooštrena obuka za veliki sukob.

– Bićemo testirani sve brutalnije. Moramo ovo da shvatimo – rekao je Burkhard.

Budžet za vojsku povećan

Kada je Emanuel Makron izabran za predsednika 2017. godine, oružane snage su u početku sumnjale u njegovu posvećenost izdvajanju za vojsku. Nakon što je nametnuo rundu kratkoročnih rezova, javno je ušao u sukob sa generalom Pjerom de Vilijersom, tada šefom upravnika generalštaba, zbog čega je Vilijers podneo ostavku.

Međutim, od tada je Makron održao predizborno obećanje da će uložiti velika sredstva u francusku vojsku.

Budžet za odbranu za period 2019-2025. značajno je uvećan, uz godišnju potrošnju od 50 milijardi evra do kraja perioda, što će tada biti 46 odsto više u odnosu na nivo iz 2018. Budžet omogućava vojnim planerima da razmišljaju unapred, kupe opremu i reorganizuju se.

– Prvi put se sećam da se razumno uklapamo između planskih dokumenata i dodeljenog budžeta – kaže Fransoa Hejsbur iz Fondacije za strateška istraživanja u Parizu.

To, takođe, znači da Francuska sada ispunjava obavezu NATO-a da potroši najmanje dva odsto svog BDP-a na odbranu.

Program „Škorpion“

Suština francuske vojne modernizacije je program „Škorpion“, projekat vredan 6,8 milijardi dolara za zamenu praktično svakog frontalnog motorizovanog i oklopnog vozila u vojsci, nadogradnju tenka „Lekler“ iz devedesetih i njihovo povezivanje preko nove digitalne mreže.

Ideja je da prva potpuno opremljena brigada „Škorpiona“ bude spremna do 2023. godine. Remi Hemez, francuski oficir i istraživač, kaže da će se za 15 godina između 2010. i 2025. godine oprema vojske promeniti više nego što se promenila u četiri decenije između 1970. i 2010. godine.

U mnogim aspektima pristup Francuske budućem ratu razlikuje se od tehnološke vizije koju je nedavno otkrila Britanija. Dok Britanija smanjuje trupe i oklopna sredstva, Francuska zadržava 60 odsto više vojnika nego što Britanija planira i 50 odsto više tenkova. Pribavljanje i naoružavanje dronovima bilo je relativno sporo.

„Tehnologija nije 100 odsto efikasna“

„Postoji veliki rizik od zaostajanja kako se automatizacija na bojnom polju ubrzava“, upozorio je izveštaj Instituta „Montanj“.

Zaista, francuski oficiri imaju tendenciju da budu skeptičniji od britanskih ili američkih da će tehnologija transformisati bojno polje.

– Tehnologija nikada nije 100 odsto efikasna. Vojnici moraju uvek biti u stanju da se bore na primarni način… Kada tehnologija više ne funkcioniše – upozorava general Burkhard.

To ne znači da Francuska ignoriše nove domene rata. Svemir je posebno prioritet. U septembru prošle godine francuske avijacije postale su „Vazdušno-kosmičke snage“, prethodno uspostavivši novu vojnu svemirsku komandu u Tuluzu.

Francuske oružane snage šire svoje informaciono delovanje i sajber mogućnosti. U decembru 2020. Fejsbuk i Instagram uklonili su mrežu od 100 lažnih naloga povezanih sa francuskim oružanim snagama nakon što su se sukobili sa onima koje podržavaju Rusi preko Centralnoafričke Republike i Malija, među ostalim afričkim ratištima na kojima se dve zemlje bore za uticaj.

Kako Francuska počinje da priprema svoje oružane snage za sve te nove oblike ratovanja, postoji niz ozbiljnih izazova. „Iskustvo Sahela“, kaže general Burkhart, „nesumnjivo je prava snaga“.

Na ogromnom području polusušnog grmlja, vojnici i specijalne snage učestvuju u borbenim operacijama visokog rizika, koje su i tehnički i taktički izazovne. Francuska vojska prijavila je 57 smrtnih slučajeva od 2013. Ipak, Barkhan je krajnje asimetričan sukob, u kojem Francuzi uživaju nadmoć u vazduhu, bez ometanja komunikacija ili pretnji od bespilotnih letelica, projektila ili sajber napada.

Sve veća zaokupljenost jugom

Drugi problem je što se francuske snage povlače u nekoliko pravaca odjednom. Sredinom marta desetak francuskih tenkova, 160 oklopnih vozila i 300 vojnika stiglo je u Tapu u Estoniji.

Oni predstavljaju najnoviji francuski doprinos borbenim grupama NATO-a stacioniranim u Poljskoj i baltičkim državama u pokušaju da odvrate ruski napad.

Zapravo, vojno osoblje pretpostavlja da bi budući angažmani bili zajednički sa saveznicima – ako ne sa NATO-om, onda barem sa SAD ili koalicijom onih koji to žele.

Ti napori ka modernizaciji u skladu su sa NATO prioritetima i željom Makrona da Evropa ojača svoju autohtonu odbranu, mada se Francuska i drugi i dalje oslanjaju na američku podršku za ključna sredstva koja omogućavaju vazduhoplovnu i protivvazdušnu odbranu.

Konstantno prisustvo mornarice

Pored istočne Evrope, Francuska je sve više zaokupljena i jugom. U istočnom Mediteranu, Francuska i Turska su došle u sukob oko Libije, Sirije i Kipra, što je primoralo francuskog predsednika da pošalje prošlog avgusta dva ratna aviona i fregatu u grčke vode.

Francuska je, takođe, duboko umešana u Indo-Pacifik, gde u njenim prekomorskim teritorijama živi 1,6 miliona francuskih državljana i gde se nalazi 7.000 njenih vojnika. Mornaričko prisustvo Francuske je neprekidno u tom području.

Stvar je u tome što francuska mornarica ima samo 15 brodova koji će se baviti svim tim pitanjima, ističe admiral Pjer Vandijer, šef francuskog pomorskog osoblja.

– Svi mi Evropljani smo na tankom ledu. Možemo razvući snage između dobrog rada na Atlantiku, dobrog rada u Sredozemlju, dobrog u Zalivu i dobrog rada na Indo-Pacifiku – kazao je Vandijer.

Prioritet između njih više nije posao oružanih snaga, kaže on, već „politička odluka“ za predsednika Makrona ili njegovog naslednika.

– Moramo doneti odluke, to je sigurno – naglasio je Vandijer.