Dok svet grčevito pokušava da razume da li se veštačka inteligencija nalazi u balonu i šta sledi kada rast počne da usporava, sve više analitičara traži odgovore u istoriji.
Poređenja se menjaju od železnice, preko optičkih kablova, do nafte. A upravo poređenje sa naftnim bumom iz 2010-ih danas dobija sve više pažnje.
Dva ugledna analitičara iz finansijskog sveta, Džef Kuri iz kompanije Carlyle i Henri Gledvin iz fonda OMERS Ventures, povukli su paralelu između današnje ekspanzije AI industrije i eksplozije eksploatacije nafte iz škriljaca u Sjedinjenim Državama pre desetak godina. Njihova poruka je jasna. Tehnološki rast može biti ogroman, ali investitori ne moraju nužno da izađu kao pobednici, piše Telegraf biznis.
Naftni bum iz sredine prošle decenije pretvorio je SAD u najvećeg svetskog proizvođača nafte i gasa, doneo potpuno novu geopolitičku snagu, ali je veliki broj kompanija i fondova bankrotirao kada je OPEK krajem 2014. godine srušio cenu crude nafte. Upravo u toj kombinaciji globalne pobede i finansijskog uništenja mnogi danas vide ono što može da se dogodi i sa veštačkom inteligencijom.
AI više nije samo softver, već skupa fizička infrastruktura
Džef Kuri upozorava da se kompanije iz oblasti veštačke inteligencije više ne ponašaju kao klasične tehnološke firme koje su “asset-light”, odnosno bez teške fizičke imovine. Danas one masovno grade ogromne data centre, energetske sisteme i infrastrukturu koja troši gigantske količine struje. Na taj način počinju sve više da liče na energetske kompanije starog kova.
Prema njegovim rečima, 2020-e obeležava spajanje “bitova i atoma”, gde digitalne tehnologije postaju zavisne od fizičke energije i sirovina. Računarska snaga za AI se već meri u dolarima po satu rada, vrlo slično kao što se struja meri po megavat-satu, a nafta po barelu. Upravo tu leži i veliki finansijski rizik, jer rast troškova infrastrukture stvara pritisak koji može veoma brzo da pojede profit.
Dodatni problem predstavlja Kina, koja se sve češće opisuje kao potencijalni “OPEK za AI”. Kako analitičari upozoravaju, jeftina kineska računska snaga mogla bi da sruši cene na globalnom tržištu i dovede zapadne kompanije u situaciju sličnu onoj u kojoj su se našli američki proizvođači nafte kada je Saudijska Arabija otvorila slavine.
Henri Gledvin dodatno ističe da Zapad pokušava da izgradi sopstveni “tehnodolar” blok, u kome se pravila oblikuju kroz bezbednost, ekološke standarde i stabilnost lanca snabdevanja. SAD, Evropa, Japan i Južna Koreja imaju različite prioritete, ali svi pokušavaju da zadrže kontrolu nad razvojem veštačke inteligencije.
Ipak, istorija nafte pokazuje da ni politička moć ne garantuje dobit investitorima. Revolucija nafte iz škriljaca nije propala. Naprotiv, potpuno je promenila globalnu energetsku sliku. Ali ogromno obilje ponude dovelo je do pada cena i uništilo finansijski prinos za veliki broj onih koji su uložili najviše.
Upravo tu leži i najveće upozorenje za AI sektor. Ako računska snaga postane previše dostupna i previše jeftina, profitne marže mogu da se uruše, baš kao što se desilo sa naftom. Drugim rečima, tehnologija može da pobedi, ali kapital ne mora.
Za sada se AI i dalje nalazi u fazi eksplozivnog rasta, ali sve je više signala da se ispod površine gomilaju ogromni troškovi, infrastrukturna zavisnost i geopolitički pritisci. Investitori koji danas ulaze sa velikim očekivanjima možda bi morali ozbiljno da se zapitaju da li ih u budućnosti čeka revolucija profita ili ponavljanje jednog veoma skupog istorijskog scenarija.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
