“Ukrajincima ne pomažu ni tri kita – Krim je odavno ruski”

Plan Kijeva da vrati Krim pod svoju kontrolu, nazvan „Tri kita“, ruski politikolozi vide kao provokaciju koju podstiču zapadni mentori i ističu da su takve strategije unapred predodređene na propast. 

Krimski politikolog Vladimir Džarala ističe da je potpuno jasno da takve strategije o „povratku“ Krima u sastav Ukrajine izlaze iz kuhinje NATO zemalja i da su element informacionog rata.

– Pre svega, treba napomenuti da takve izjave i dokumente, po pravilu, pripremaju mentori ukrajinskih ministarstava iz zemalja NATO-a. Ko je njihov autor ovde je očigledno. Ukrajinski ministar je samo glasnogovornik. Podrazumeva se, takve izjave nemaju nikakav značaj, niti će dovesti do bilo kakvog rezultata, a namenjene su, pre svega, stvaranju informacione buke – kaže Džarala.

Priče o statusu Krima ponovo su se rasplamsale uoči sedmogodišnjice od prisajedinjenja tog poluostrva Rusiji. Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba skovao je „pakleni plan“, koji je nazvao „tri kita“ u kome su kitovi – stubovi politike za povratak Krima, a jedan od njih je strategija „deokupacije“ poluostrva, odobren od strane Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine.

Drugi stub je konsolidacija – objedinjavanje „napora svih partnera“ na osnovu samita „Krimske platforme“, planiranog za 23. avgust, na kome će glavna tema biti „povratak“ Krima u sastav Ukrajine.

​Stručnjaci smatraju da Kijev tim samitom želi da formira koaliciju sa, pre svega, zapadnim zemljama koje će pomoći Ukrajini da održi najviši nivo političkog diskursa u vezi sa pitanjem statusa Krima.

Kao treći stub, Kuleba je spomenuo sinergiju – „obnavljanje međunarodnog prava i, kao rezultat toga, potpuni ukrajinski suverenitet“ nad Krimom i Sevastopoljem.

Ukrajina – uporište Zapada protiv Rusije

Džarala ističe da je Kuleba preuzeo ulogu „običnog propagandiste“ i da je, po svemu sudeći, aktuelni režim u Kijevu rešio da pogorša (ionako narušene) rusko-ukrajinske odnose.

– Ukrajina sprovodi sistematske neprijateljske aktivnosti protiv Rusije. Sa njene teritorije ulaze diverzione grupe, vrše se akti televizijskog terorizma i to ne samo retorički, već i konkretnim koracima koje Ukrajina preduzima pokazuje se da ona ispunjava ulogu koju joj je Zapad namenio – da bude uporište protiv Rusije. Stoga ukrajinski lideri otvoreno govore da je njihov zadatak da budu strpljivi i čekaju trenutak kada će im određena kriza u Rusiji omogućiti da primene upotrebu sile za zauzimanje Donbasa i invaziju na Krim – kaže Džarala.

Ruski politikolozi ističu da su planovi Kijeva o „povratku“ Krima osuđeni na propast i da sve priče o „konsolidaciji i deokupaciji“ nemaju nikakve veze sa realnošću.

Eksperti napominju da se u Ukrajini ljudska prava krše gotovo svakodnevno, uništava se ekonomija zemlje, a vlasti očigledno traže i druge probleme, iako bi trebalo da rešava postojeće. Takva politika neće zemlju odvesti ni do čega dobrog. Kako ocenjuju stručnjaci, nastaviće se uništavanje ukrajinske državnosti podstaknuto nesposobnošću i nedostatkom nezavisnosti aktuelnih vlasti.

Što su zakuvali – to će i pojesti

Džarala smatra da su se priče o „povratku“ Krima u sastav Ukrajine ovih dana ponovo aktivizirane, s obzirom na to da se 16. marta obeležava sedmogodišnjica od krimskog refenduma, na kome je skoro 97 odsto žitelja tog poluostrva, nezadovoljnih februarskim državnim udarom u Kijevu, glasalo za prisajedinjenje Rusiji.

– Upravo je sedma godišnjica referenduma razlog za aktiviranje Kijeva u ovom pravcu. Teško je reći da li su ukrajinski lideri sposobni da preduzmu neke značajnije mere, ali sam siguran da je njima jasno da su u tom slučaju moguće ozbiljne posledice. Sa sigurnošću možemo reći da će biti novih informacionih talasa, raznih (antiruskih) objava, publikacija i izjava – kaže Džarala.

Iako je status Krima za Rusiju i građane tog poluostrva „zatvoreno pitanje“, Džarala smatra da ne treba očekivati od Kijeva i Zapada da u dogledno vreme prihvate tu realnost.

– U ovom trenutku je to isključeno. Treba shvatiti da ukrajinski režim nije nezavisan i da je u potpunosti posvećen tome da služi rusofobiji. Prema tome, u ovim uslovima gotovo je nemoguće da oni prihvate realnost o Krimu. Ozbiljne promene su moguće tek nakon korenitih promena u Ukrajini, a te promene su neizbežne. Što se tiče Zapada, odnosi Zapada sa Rusijom su na vrlo niskom nivou, pa je promena u percepciji Zapada o Krimu moguća samo ako se dogodi nešto radikalno, što bi primoralo SAD i Zapad da promene svoj stav, a do tada ćemo se baviti ‘ritualnim plesovima’ – oni će i dalje da vrte svoju priču, a mi ćemo kao odgovor na to da ponavljamo naš stav – zaključio je ekspert.

Stalni predstavnik republike pri predsedniku Rusije i potpredsednik krimske vlade Georgij Muradov takođe ne isključuje mogućnost da će se eksperiment za podsticanje ukrajinsko-ruskog sukoba nastaviti, ali da će, nakon što se vatra rasplamsa, Kijev ostati sam i sam će pokusati ono što je zakuvao.

Šef Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Konstantin Kosačov smatra da ovo nije strategija za povratak Krima, već strategija za održavanje spoljne pažnje.

Kako je pojasnio, Ukrajini nije očajnički potreban Krim, već zapadna podrška i zadržavanje konflikta na prvoj liniji između Rusije i Zapada, što je postalo uslov za očuvanje aktuelne ukrajinske vlade. Bez toga sva nagomilana pitanja stanovništva o socijalnim pitanjima, korupciji, neispunjavanju obećanja o okončanju sukoba u Donbasu, uništavanju ekonomije i mnoga druga će jednostavno pometi tu vlast.

On je naglasio da reči šefa ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova da će Ukrajina vratiti poluostrvo zahvaljujući strategiji „tri stuba“ nemaju osnova i da ništa neće pomoći Ukrajini da povredi teritorijalni integritet Rusije (što bi ujedno bilo kršenje i međunarodnog prava), i da prekraja istoriju protiv volje stanovnika poluostrva.

Kosačov smatra da i u Kijevu malo ko ozbiljno u to veruje. Prema njegovim rečima, što ima više takvih pretencioznih dokumenata to je manje realizma.