Ukrajina se sprema se da održi sudski proces optuženima koji su umrli pre 67 godina – Josifu Staljinu i Lavrentiju Beriji.
Slično se dogodilo i u januaru 2010. godine, u Kijevu, kada su organizovali lažni sudski proces davno umrlim liderima SSSR-a i Ukrajinske SSR, i optužili ih za organizaciju gladi ’30-ih godina koja se u Ukrajini naziva Holodomor, piše Sputnjik.
Tada su bili predsednički izbor, a tadašnji predsednik Viktor Juščenko znao je da neće dogurati ni do drugog kruga, a ono što je zaista želeo jeste da uđe u istoriju kao čovek koji je osudio samog Staljina.
Na prvoj desetominutnoj sednici upoznavanja, tužiteljka koja je takoreći pripremala optužnicu, zatražila je od suda da joj da četiri dana da pregleda 250 tomova ovog slučaja, ali joj nije data takva mogućnost. Već sledećeg jutra sud, koji je prvi put video ove brojne tomove, „pažljivo ih je proučio“ i doneo „istorijsku presudu“.
Tužiteljka se ograničila na dvominutnu primedbu, nakon čega se presuda čitala dva sata i 40 minuta, iz čega je bilo jasno da je napisana unapred, ističe Sputnjik.
Sada je Ukrajina odlučila da ponovi slično suđenje Staljinu i Beriji. Ali ovog puta već se uzima slučaj deportacije krimskih Tatara 1944. godine. Aktuelna vlada sada ima nešto više vremena nego što je tada imao Juščenko, pa se proces priprema duže i detaljnije.
Krivični postupak iz člana 442 Krivičnog zakonika Ukrajine pokrenut je još u decembru 2015. godine. Godinu dana kasnije, Okružni sud u Genjičesku je odobrio sprovođenje pretkrivičnih postupaka u vezi sa ispitivanjem žrtava. U dopisu od 18. maja 2017. godine ukrajinsko tužilaštvo, predstavljajući se kao „krimsko tužilaštvo“, imenovalo je dvojicu osumnjičenih: Josifa Staljina (Džugašvilija) i Lavrentija Beriju. Nekoliko dana kasnije, u vladinim novinama Ukrajine, isto tužilaštvo je izvestilo da je navodno saopštilo preminulima da su osumnjičeni.
Pre neki dan Centar za pravnu pomoć u Kijevu zvanično je imenovao javne pravne zastupnike optuženih kao „besplatnu pravnu pomoć“. Tako da će ovog puta Staljin i Berija imati svoje advokate koji će govoriti u ime mrtvih.
Da se proces ne bi pretvorio u farsu, postoji jasna praksa koja se tiče slučajeva koji se odnose na umrle ili poginule: pokreće se krivični postupak zbog činjenja krivičnog dela, sprovodi se istražni postupak, tokom kojeg istražitelj identifikuje osumnjičene, utvrđuje činjenicu njihove smrti i zatvara ovaj slučaj, koordinirajući ovo pitanje sa tužilaštvom. Tako se uvek događa i u Ukrajini. Ali samo ako Staljin nije osumnjičeni. Kada je ova istorijska ličnost na spisku potencijalnih optuženih, sudski postupak funkcioniše drugačije.
Sudeći po komentarima Andreja Domanskog, koji je imenovan za Staljinovog branioca, ukrajinski istražni sud se jednostavno pretvarao da ne zna za smrt sovjetskog lidera.
„U spisu predmeta nemamo potvrdu o njegovoj smrti, možda on ostaje živ za istragu“, pojasnio je advokat. A kada Domanskog pitaju da li je prinuđen da prvi put brani mrtvog čoveka, on pojašnjava: „Pre će biti da je ovo moje prvo iskustvo sa klijentom koji će napuniti 141 godinu“.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
