Turski udar na sever Iraka: Kako će odgovoriti Amerika?

Kurdsko pitanje jedno je od najspornijih u odnosima Turske i SAD, a najnovija turska vojna akcija na severu Iraka protiv kurdskih gerilaca iz Radničke partije Kurdistana, sasvim sigurno će se naći na dnevnom redu sastanka turskog šefa diplomatije Mevluta Čavušoglua i njegovih američkih sagovornika, kada 18. maja bude posetio Vašington.

Turska je ponovo pokrenula vojnu akciju protiv kurdskih pobunjenika na severu Iraka, iako se, zbog odnosa prema Kurdima zvanična Ankara često spori sa svojim najvećim saveznikom u NATO – Sjedinjenim državama, komentariše tursku operaciju nazvanu „Čelična kandža“ dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Turske Vojislav Lalić.

Kurdsko pitanje na dnevnom redu tursko-američkog samita

Čavušoglu je i sam priznao da je kurdsko pitanje jedno od najtežih u odnosima dve zemlje, iako nije jedino – odbijanje Amerike da Turskoj proda borbene avione, kao i turska kupovina ruskog protivvazdušnog sistema S400 su takođe među njima, dodaje Lalić.

– Kada je u Siriji počelo arapsko proleće, glavni otpor Daešu, pružili su pripadnici kurdskih Jedinica za zaštitu naroda. Ove jedinice istinski su se borile protiv terorista, zbog čega uživaju podršku Pentagona, koji ih naoružava – navodi Lalić.

Čavušoglua je u posetu Vašingtonu pozvao američki državni sekretar Entoni Blinken početkom aprila, tokom samita država članica NATO i to će biti prva poseta jednog turskog visokog zvaničnika otkako je, januara 2021. Džo Bajden preuzeo dužnost predsednika SAD. Poseta će se odvijati u okviru „Strateškog mehanizma“, posebnog formata osmišljenog kako bi Ankara i Vašington lakše prevazilazili sporove koji opterećuju odnose.

Ipak, čini se da Ankara ne odustaje od svoje politike vojnih akcija protiv pripadnika Radničke partije Kurdistana (PKK), koju od 1984. smatra terorističkom organizacijom. Turske akcije protiv Kurda u Iraku i Siriji trajale su čitave 2021, a produžene su vazdušnim udarima u severnom Iraku februara ove godine, da bi bile nastavljene „Čeličnom kandžom“, koja, prema rečima turskog ministra odbrane Hulusija Akara, za cilj ima „sprečavanje terorističkih napada i obezbeđivanje turske granične bezbednosti“. Akar je naveo da je turska ratna avijacija uspešno pogodila skladišta municije, skloništa, pećine, tunele i sedišta štabova gerilaca iz PKK.

Ankara se ne osvrće na proteste Damaska i Bagdada

Turska ove akcije preduzima sa vremena na vreme zato što smatra da Radnička partija Kurdistana u Iraku i Siriji obučava nove borce koje prebacuje u Tursku, gde oni vrše gerilske akcije, objašnjava dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Turske Vojislav Lalić.

– U Bagdadu i Damasku oštro reaguju na te povremene upade turske armije i optužuju turskog predsednika Erdogana da se ponaša kao nekada osmanski sultani. U Turskoj se na te proteste mnogo i ne osvrću, iako u suštini ugrožavaju suverenitet i teritorijalni integritet dve nezavisne države. Naprotiv, turski parlament svakog septembra usvaja odluku kojom daje neograničena ovlašćenja Generalštabu i vladi da, kada god procene da je stanovništvo u pograničnom području prema Siriji i Iraku ugroženo, mogu da upadnu u te zemlje i obračunaju se sa kurdskim teroristima. To je navodno u skladu sa Poveljom UN i međunarodnim pravom, što je i pored najbolje volje teško razumeti – komentariše Lalić.

Radnička partija Kurdistana osnovana je 1978, a cilj joj je borba za prava Kurda u Turskoj. Međutim, od 1984. Turska, SAD, Australija, Velika Britanija, Japan, EU i Kanada smatraju je terorističkom organizacijom, a njen lider, Abdulah Odžalan, nalazi se u turskom zatvoru gde služi kaznu doživotne robije. Zato što ih Turska smatra „planinskim Turcima“, tačan broj Kurda u ovoj zemlji je nepoznat, ali se procenjuje da ih ima oko 15 miliona. U dosadašnjim sukobima između turskih snaga i PKK procenjuje se da je stradalo oko 40 000 ljudi.

Samo u dva navrata od 1984. zavladalo je primirje u tursko-kurdskom sukobu – krajem XX veka i između 2013. i 2015, kada je Ankara pristala na pregovore.

– Nijedna turska vlada nije želela da pregovara i da nađe političko rešenje kurdskog problema. Naprotiv, njihovo objašnjenje takođe nije lako razumeti – kažu da sa teroristima ne žele da pregovaraju i da je jedino rešenje oružana borba – zaključuje Lalić.

U intervjuu za tursku državnu novinsku agenciju Anadolija, Akar je objasnio da je turska vojna operacija usmerena na regione Metina, Zap i Avasin-Basjan u severnom Iraku i uključuje angažovanje komandosa koji su se, prema njegovim rečima „infiltrirali sa kopna“.