Turska je sa svojom spoljnom politikom sve samouverenija. Kontroverznim trgovinama oružjem nervira malo Vašington, malo Moskvu. Sukob u Ukrajini primorava Ankaru na balansiranje – ali joj i pruža šansu.
Najnovija eskalacija sukoba između Rusije i Ukrajine, sa posebno velikom pažnjom se prati sa druge strane Crnog mora: i sa Kijevom, i sa Moskvom turska vlada održava bliske odnose, ali to postaje sve teže.
Na veliko nezadovoljstvo ruske vlade, predsednik Redžep Tajip Erdogan u Istanbulu je primio ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog i time se jasno pozicionirao protiv Kremlja. „Mi branimo teritorijalni integritet Ukrajine i njen suverenitet“, istakao je Erdogan posle sastanka. Dvojica šefova država su takođe najavili da će produbiti ekonomsku saradnju.
Ukrajina je važan partner sa kojim Ankara sklapa unosne poslove – pa tako i kada je reč o naoružanju: prošle godine dve zemlje su potpisale ugovor o isporuci šest turskih borbenih i izviđačkih letelica tipa Bajraktar TB2, uključujući tri kopnene kontrolne stanice.
Već skoro pet godina Turska razvija program bespilotnih letelica. Te dronove turska vojska koristi u brojnim sukobima i oni su se pokazali kao veoma efikasni. S obzirom da je Ukrajina od 2014. godine u oružanom sukobu sa velikim susedom Rusijom, dronovi Turske proizvodnje su veoma zainteresovali Kijev.
„To strašno smeta Rusiji“
Legitimno je što Turska podržava Ukrajinu u borbi protiv separatizma, smatra Mitat Čelikpala sa Univerziteta Kadir-Has u Istanbulu. “Ali to strašno smeta Rusiji”, kaže stručnjak za međunarodne odnose.
Čelikpala zato smatra da je ta politika riskantna: „Turska je 2015. godine iskusila koliko bolne mogu da budu ruske sankcije.“ Nakon što je u novembru 2015. godine turska protivavionskla raketa oborila jedan ruski borbeni avion u tursko-sirijskom pograničnom području, Rusija je Turskoj uvela kaznene carine i otežala putovanja ruskih turista u tu zemlju.
Ali ne samo u istočnoj Ukrajini, već i u građanskom ratu u Libiji, u sukobu oko područja Idlib na severozapadu Sirije, kao i u azerbejdžansko-jermenskom sukobu na području Nagorno-Karabah, Ankara i Moskva imaju suprotne ciljeve.
SAD i Turska: teški odnosi
I sa SAD je u poslednje vreme bilo brojnih sukoba interesa. Naročito je maj 2019. godine bio veliki test za odnose sa Vašingtonom: članica NATO, Turska, odlučila je da svoj vazdušni prostor čuva ruskim sistemom protivraketne odbrane S-400. Pretnje sankcijama, pa čak i ultimatum, slabo su uticali na odluku turskog predsednika – Turska je kupila rusko naoružanje. To nija bila uvreda samo za Vašington, veći i za čitav NATO – na kraju krajeva Rusija važi za geostrateškog protivnika transatlantskog vojnog saveza.
Bivši predsednik SAD Donald Tramp dozvolio je da Turska prođe nekažnjeno – Vašington do danas nije uveo sankcije. Stručnjaci smatraju da Trampov naslednik neće biti tako popustljiv prema Ankari. Jer Džo Bajden je poznat po svom kritičkom stavu prema turskom predsedniku, kojeg smatra autokratom.
Za koju strana će se odlučiti Ankara?
Ali ukrajinski sukob bi mogao da bude šansa za ponovno zbližavanje dve zemlje. Poput Erdogana, i američki predsednik Bajden je takođe obećao „nepokolebljivu posvećenost Sjedinjenih Država suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine“.
– Napetosti između Zapada i Rusije će se u budućnosti zaoštravati. I Zapad će hteti da ima Tursku na svojoj strani – prognozira Čelikpala. Međutim, Ankara bi najpre morala da se oslobodi američko-ruske dileme i da eventualno prihvati sankcije Moskve.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
