Plenumski oblik odlučivanja, prema ,,Blokadnoj kuharici“, zasniva se na jednostavnoj ideji: odluke se ne sprovode silom, već snagom argumenata. Iskustva studentskih blokada u Srbiji pokazuju, međutim, da ovaj princip u praksi nije bio dosledno sprovođen. Umesto potpune otvorenosti i oslanjanja na argumentaciju, u određenim fazama dolazilo je do tenzija, zatvaranja procesa odlučivanja, narušavanja poverenja, konflikata.
Plenum, kako se navodi u ,,blokadnom“ udžbeniku, ima svrhu da uključi što više ljudi u donošenje odluka, pre svih one koji inače ne učestvuju u politici. Kada ljudi dođu i sami odlučuju, politika prestaje da bude nešto daleko i strano. Postaje nešto u čemu svako može da da svoj doprinos. Rasprava je javna i argumentovana. Odluke ne dolaze od autoriteta ili upravnog odbora, već iz razgovora i glasanja svih prisutnih.
Nema vođe plenuma. Svi koji dođu i žele da učestvuju su „vođe“. Oni glasaju i time zajedno donose odluku. Zbog toga se odgovornost deli: niko ne može da kaže da odluka nije njegova, jer je nastala iz zajedničkog glasanja.
Postoje dve faze: Zauzimanje i preuzimanje fakulteta
U fazi zauzimanja, fokus je na brzini, koordinaciji i proceni uslova: Da li je prostor dostupan, koliko ljudi je potrebno, kakav je rizik od opstrukcija, diverzije i spoljnih intervencija. U toj fazi često učestvuje manja, inicijalna grupa koja testira teren i procenjuje mogućnosti delovanja. Sastanci mogu biti delimično otvoreni ili organizovani kroz neslužbene kanale, upravo zbog osetljivosti situacije.
Plenum za preuzimanje, odnosno legitimaciju već započete akcije, ima drugačiju funkciju. On uključuje širi krug učesnika i donosi odluku o nastavku i obliku kontrole nad institucijom. Tek tada se akcija u potpunosti pretvara u kolektivni čin, jer odluku potvrđuje širi skup ljudi koji prihvataju pravila i ciljeve delovanja.
U oba slučaja postoje slični izazovi: Veličina objekta, broj ljudi, mogućnost sabotaže iznutra ili spolja, kao i pretnje sankcijama od strane institucija ili države. Zbog toga organizacija mora da balansira između otvorenosti i operativne stabilnosti.
Nije uvek moguće da se svi unapred slože, jer bi to često potpuno zaustavilo svaku akciju. Zato se ponekad kreće i bez toga, ali se odmah zatim sve organizuje tako da odluke donose svi zajedno, po pravilima plenuma.
Kad akcija ne može odmah da se najavi javno, važno je da što više ljudi barem pretpostavi da se nešto sprema. U isto vreme proverava se kako ljudi gledaju na problem i koliko su spremni da učestvuju. Tako se ne čeka „savršeni trenutak“, za preuzimanje institucija, već se on postepeno stvara kroz uključivanje sve većeg broja ljudi.
Nastaviće se.
Piše: Biljana Stepanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
