U službi Bogu i rodu

U prisustvu petnaestak ljubitelja pisane reči prošle subote je u blektaunskoj parohiji Sveti Nikola, u sali tamošnje Crkvene opštine, održana promocija knjige „U službi Bogu i rodu“ protojereja-stavrofora Nikole Bilića.

O knjizi je govorio starešina blektaunskog hrama, protonamesnik otac Nemanja Mrđenović, koji se o ovom delu izrazio biranim rečima uz preporuku da bi svaki Srbin trebalo da je pročita jer nadahnjuje snagom volje za misionarstvo i osnivanje crkava na Petom kontinentu. Prepričavajući sadržaj knjige koju je, kako je rekao, pročitao u dahu, otac Nemanja je podsetio da je prota Nikola kao podvižnik proveo 40 godina okupljajući Srbe u mestima u kojima još nisu postojale naše crkve, te osnivanjem crkvenih odbora i usmeravanjem da se krene sa izgradnjom hramova.

– Protu Nikolu sam upoznao u crkvi u Ruti Hilu i nakon kraćeg razgovora sam se uverio u njegovu dobronamernost. Pitao me je šta radim, odgovorio sam da sam tek završio fakultet i da tražim posao. Njegovo sledeće pitanje bilo je da li bih hteo da radim? Rekao sam da bih, ali da, eto, ne mogu da nađem posao. Uzeo je on tada moj broj telefona i već sledećeg jutra usledio je poziv jednog dobrog čoveka koji mi je otkrio da mu je prota rekao da me pozove i da odmah dođem da radim…

Otac Nemanja je nastavio:

– Nije tu bilo nikakve filozofije, bio mi je potreban novac, čovek me pozvao da radim i otišao sam. Kasnije sam saznao da nisam bio jedini kojeg je dobri prota preporučio nekom kome je radnik bio potreban… Prota Nikola je u Australiji osnovao pet crkava, a to je apostolski posao. Sve te crkve još postoje, neke napreduju bolje, neke sporije, a crkva na Zlatnoj obali je postala prelep hram…

Prota Nikola je u svom autorskom izdanju napisao knjigu koja je podeljena u dva dela. U prvom delu opisuje crkve koje je osnovao i kroz kakva je iskušenja prolazio i sve je to dragocena istorija naše crkve. Radi se o posebnom fenomenu, vaspitavanju Srba – nastavio je protonamesnik Mrđenović. – A u drugom delu knjige prota Nikola govori o svojim dogodovštinama. Knjiga se jednostavno ne može ostaviti i čita se u dahu. Tako sam je i sam pročitao, što mi prota u prvi mah nije poverovao… U ovom delu imamo priliku da upoznamo samog autora i njegovu dušu koja je skromna i predana kao i njegov karakter.

O vanredno dobroj kritici koju je otac Nemanja imao o knjizi, prota Nikola je na svoj način rekao:

– Koliko je Nemanja dobro govorio o meni i mojoj knjizi u momentu sam se uštinuo da vidim da li sam živ, jer se samo o pokojnicima tako lepo priča – nasmejao je otac Bilić sve prisutne.

Dragoceno svedočanstvo

O delu prote Bilića izjasnio se i vladika Siluan, čija se ocena nalazi na početku knjige.

„Knjiga koja se nalazi pred čitaocima, pored bogatstva podataka o ljudima, događajima i mestima gde je naš narod savio svoje gnezdo pod južnim nebom Petog kontinenta, sa jedne strane se dograđuje u veliki mozaik svedočanstava o našem narodu u geografski najudaljenijem srpskom rasejanju, opisujući duh srpskog iseljeništva, njegovu borbu za očuvanje svoje vere, jezika i tradicije, a u isto vreme i životopis rada jednog sveštenika, njegovog osobenog puta misionarskog služenja po najudaljenijim prostranstvima Australijskog kontinenta.

Autor knjige, Visokoprečasni protojerej-stavrofor Nikola Bilić, nakon višedecenijskog rada u osnivanju i održavanju mnogobrojnih misionarskih parohija, od prošle godine je postavljen za drugog paroha Sabornog hrama Svetog Velikomučenika Georgija u Kabramati – zapadni Sidnej, gde nastavlja da časno služi Gospodu i svome rodu.

Knjiga prote Nikole ostaje verno svedočanstvo jednog istorijskog ‘isečka vremena’ u životu i radu naše zajednice u Australiji, o misiji Crkve, a u isto vreme i upozorenje za njenu buduću misiju, koja se susreće sa velikim, a možda, po duhovnim razmerama, i apokaliptičnim izazovima.“