Tuđman umetninama kupovao nezavisnost od pape?

„Pali“ smo zbog izveštaja centrali u Beogradu, da je Tuđman u Vatikan, papi Vojtili, poslao kombi pun neprocenjivih umetnina iz kolekcije Ante Topića Mimare kao zalog za nezavisnost, a koji je volšebno „ugledao svetlost dana“. Ovako, ekskluzivno za „Novosti“, govori nekadašnji obaveštajac KOS, Hrvat Vladimir Jadrijević, koji je uoči krvavog raspada SFRJ radio kao operativac pod kodnom oznakom S-1. Ovaj član obaveštajne grupe tadašnje JNA u javnosti se nije pojavio punih 29 godina.

Danas šezdesetosmogodišnjak, svedoči da je posle 58 dana tamnovanja u hrvatskom zatvoru razmenjen u grupi koja je menjana za zarobljene hrvatske funkcionere i lekare iz vukovarske bolnice. Planirano je, seća se naš sagovornik, da ga 12. decembra, zajedno sa drugim razmenjenim obaveštajcima, u SIV primi Ante Marković i uruči im ordene „za službu Jugoslaviji“.

– Bilo mi je smešno kada mi je šef, pukovnik Slobodan Rakočević, kazao da nas vodi kod Markovića. Mi smo mu, još dok smo bili na slobodi, javili da se tadašnji predsednik Savezne vlade SFRJ tajno sastaje sa Tuđmanom i da ne misli Jugoslaviji dobro. Umesto da idemo u SIV, na radiju je javljeno da se „premijer uputio u Sarajevo da se bori za očuvanje Jugoslavije“. Marković je planirao bekstvo. I tada je otišao kod Tuđmana, a mi smo ostali bez odlikovanja – gorko se seća Jadrijević.

Govori nam ponosno Vladimir da mu je otac bio partizan iz Glavica kod Sinja, kum čuvenog revolucionara Radeta Žigića i da je posle rata ostao u zagrebačkoj policiji. Živeli su na Pantovčaku, u Kukuljevićevoj 37, nekada vili sestre Vlatke Mačeka Agate. U njegovom domu, otkriva nam, bio je nezvanični štab kontraobaveštajaca hrvatske Udbe.

– Sa svojih 18 godina, 1971. bio sam na prvim zadacima tokom Maspoka. Pored nas stanovali su i Krleža, Tuđman, Manolić, Perković. Bili smo „crveno plemstvo“, samo što su oni crvenu boju hteli da zamene šahovnicom i to na najstrašniji, ustaški način – govori Jadrijević.

U kontraobaveštajnu službu ulazi 1977. tokom vojnog roka u Podgorici, potom i Splitu. Vraća se u Zagreb da „izuči zanat“ kao autoelektričar. Tuđmana je, seća se Vladimir, upoznao 1979. kada je ovaj vozio „taunusa“ i opsesivno se brinuo o njemu.

„Saradnik 1“ za naš list priča da je grupa pažljivo regrutovana od osamdesetih. On je u „ekipu“ uveo, garantujući za „saradnika 2“ Igora Sotirovića koji je, takođe sa njim uhapšen. I Pajo Ćasić je u službu ušao preko Vladimira, a počeo je, baš kao i on, kod njegovog oca.

– U zatvoru sam čuo da su Hrvati navodno otkrili nas 64 i da većinu nisu našli. U stvari, beše mi drago što su znali za samo nas toliko – dodaje Vladimir, koji je u Beograd poslao nebrojeno izveštaja o svemu što se sprema u Hrvatskoj.

Vojska je, svedoči nam, imala spiskove „ko se od ustaša vratio u Hrvatsku, njihove brojeve pasoša, adrese, ko ide u Nemačku u kampove za obuku“.

– Znalo se sve o nabavci uniformi, municije, oružja, vozila – kategoričan je Jadrijević.

Naš sagovornik tvrdi da je Mika Špiljak bio čovek koji je nakon Brozove smrti vodio „hrvatski brod ka samostalnosti“, a da je Tuđman „tada bio fasada“:

– Predato mu je „kormilo“ rečima: Francek, ti buš samo formalno na čelu, a nas i našu kamarilu buš čuval. Sa stokom radi kaj znaš – prepričava „kosovac“ reči koje je „služba“ imala zabeležene od „A do Š“.

Jadrijević svedoči da je grupa, koju je, kako kaže, neprijatelj nazvao „Labrador“, zapravo „pala“ nakon što su Hrvati septembra 1991, pokupili sve oficire kontraobaveštajne grupe u Maksimirskoj ulici, pre nego su ovi uništili izveštaje i identitete.

Grupa obaveštajaca JNA u Hrvatskoj nikada do kraja nije razbijena. Njih sedam je razmenjeno te 1991. Drugi, koji su bili uhapšeni ostali su u Hrvatskoj, jer su prihvatili „kule i gradove“, a neki su na različite načine nestali, ili su se primirili. Bivši obaveštajac danas živi u predgrađu Beograda, u stanu koji je dobio, kako kaže, „kao žrtva logora kroz stranu donaciju“. U službi, čije ukaze čuva, neko je „izgubio njegovu evidenciju uključujući čin, podatke za penziono, stambeno…“

Spasla me Vera Nikolić 

Seća se Jadrijević da su po dolasku na batajnički aerodrom toga dana kada je razmenjen, 11. decembra 1991. raspored za sedenje u vozilima, u konvoju za Komandu pravili ljudi zbog čijih je grešaka i pala njegova grupa.

– Određeno je da sedim sa Pajom Ćasićem i njegovom suprugom Verom Nikolić, legendarnom atletičarkom, i oficirom Radujkom Ćosićem. Po izlasku sa aerodroma zaustavio nas je zastavnik na civilnom punktu policije. Tražio je da samo ja izađem iz kola. Spasla me Vera koja je izričita bila u zahtevu da me momentalno vrate u auto – otkriva nam Vladimir.