Poreznici su u prethodnoj godini sprečili utaju gotovo 15 milijardi dinara poreza, dok je naplaćeno 119 milijardi dinara poreza više nego u 2018. godini. O rezultatima četvorogodišnje reforme Poreske uprave, ali i funkcionisanju elektronskih poreskih rešenja, za RTS je govorila Dragana Marković, direktorka Poreske uprave.
Dragana Marković je za RTS rekla da je tokom 2019. godine naplaćeno 1572,3 milijarde dinara javnih prihoda, što je, prema njenim rečima, za 119 milijardi više nego u prethodnoj godini, odnosno 8,2 odsto.
– U odnosu na 2014. godinu, a to je godina pre početka naše reforme, naplatili smo čak 36,6 odsto više javnih prihoda- rekla je Dragana Marković.
U kojim segmentima su najčešći pokušaji utaje poreza i da li se tu nešto menja?
– Najosetljiviji poreski oblici, koji su podložni poreskoj evaziji su PDV i akcize. U tom smislu, Poreska policija je u 2019. godini podnela 1.365 krivičnih prijava za utaju poreza od 14,8 milijardi dinara, što je čak 45 odsto više nego u prethodnoj godini. Nažalost, posmatrano po delatnostima, najviše je utajen porez u trgovini, građevinarstvu i poljoprivredi. U trgovini čak 10 milijardi dinara.
Već u januaru ove godine ogromna novina za one koji paušalno plaćaju porez. Poreska rešenja su im već poslata u poresko sanduče na sajtu uprave. Imate li povratnu informaciju, jesu li preduzetnici otvorili ta rešenja, funkcioniše li novi sistem?
– S obzirom na to da je rok za plaćanje ove vrste poreza 15. februar, ima još vremena do tada da paušalci pogledaju svoje poštanske sandučiće. U ovom momentu njih otprilike oko trećine je otvorilo, a verujem da će do tada svi to da učine.
Krajem godine ste posle duže pauze objavili spiskove najvećih dužnika, najzanimljiviji je onaj na kome su aktivna preduzeća, prvih deset sa tog spiska duguje oko sedam milijardi dinara. Zašto su ona i dalje aktivna i kakve su vam mogućnosti prinudne naplate?
– Ukoliko analiziramo spisak dužnika, možemo zaključiti da najveći deo tih obaveza datira od pre pet i više godina. Po starosnoj strukturi vi ne možete naći poreskog obveznika koji ima novije zaduženje.
Kakav je odnos kamate i glavnice?
– U strukturi ukupnog duga kamate su skoro 50 posto, tačnije 46 posto, što znači da su poreski obveznici u nekom prethodnom periodu koristili neko sredstvo za odlaganje poreskog duga i na taj način nagomilavali poreske dugove, tu se vidi koliko je važno da je naplata tekućih potraživanja kod nas imperativ u postupanju. Mi se trudimo da budemo proaktivni. Upravo smo u okviru novog akta o sistematizaciji predvideli novo odeljenje sektora za naplatu koji bi se bavio samo UPPER-ovima i stečajnim postupcima.
Posle mnogo najava u ovoj godini, trebalo bi da dobijemo Zakon o poreklu imovine, predlog zakona propisuje da se tim poslom bavi posebna jedinica Poreske uprave. Koliko ste spremni i podrazumeva li to novo zapošljavanje?
– Ukoliko zakon bude zaživeo, mi ćemo zaposliti 60 inspektora koji će se baviti isključivo ovom temom. Poreska uprava je u nezavidnoj poziciji kad je u pitanju broj zaposlenih, sada ima 4.800, pre nekoliko godina bilo nas je 10.000.
