Američki senatori i kongresmeni odobrili su nacrt odbrambenog budžeta. Vašington namerava da 2021. godine potroši rekordnih 740 milijardi dolara na vojne potrebe. Iako je predsednik Donald Tramp stavio veto na projekat, sistem glasanja je takav da će budžet na kraju najverovatnije biti odobren.
Za predloženi budžet već je glasalo 300 od 438 kongresmena, što omogućava Predstavničkom domu da bude iznad predsedničkog veta. Pošto je Tramp blokirao nacrt budžeta, Kongres će ponovo glasati. A ako dokument bude ponovo odobren, konačno će biti usvojen. Pored toga, zakon je podržao i Senat: 84 za i samo 13 protiv.
Tramp smatra da nacrt nije uvrstio kritički važne mere potrebne za osiguranje nacionalne bezbednosti, te da je zato „poklon“ za Rusiju i Kinu.
U budžetu i sankcije protiv Severnog toka 2
Nacrt budžeta sadrži planove za modernizaciju oružanih snaga, razvoj novih tehnologija, kao i za dalje širenje geopolitičkog uticaja SAD, to jest, sankcije protivnicima i pomoć saveznicima.
Jedna od glavnih geopolitičkih novina u nacrtu budžeta su sankcije protiv Severnog toka 2. Amerikanci uporno i dosledno pokušavaju da podriju položaj Rusije na tržištu ugljovodonika. Budžetom su predviđene kazne za podršku u izgradnji gasovoda, kao i za usluge za tehničku modernizaciju brodova za polaganje cevi.
„Severni tok 2“ je završen 94 odsto. Preostalo je još samo 76 kilometara. Da bi izbegla sankcije, Nemačka je iskoristila trik i formirala poseban fon za završetak izgradnje gasovoda. Pravno gledano, preduzimači će ispunjavati naređenja ove strukture bez direktne veze sa „Severnim tokom 2“.
Amerikanci će takođe izvršiti pritisak na Tursku. Budžetom su predviđene sankcije za nabavku i rad protivavionskih raketnih sistema S-400. Krajem prošle nedelje, Stejt department je objavio izjavu državnog sekretara Majka Pompeo o tome da sporazum ugrožava bezbednost američkog osoblja i vojne tehnike, a takođe omogućava Moskvi da dobije pristup turskoj vojnoj i odbrambenoj industriji.
Tursko Ministarstvo spoljnih poslova je zapretilo da će odgovoriti istom merom. S-400 je dugogodišnji kamen spoticanja između Vašingtona i Ankare. Amerikanci su već isključili Tursku iz programa aviona pete generacije F-35. Pentagon strahuje da će informacije iz turskih PVO sistema o ovim najnovijim lovcima stići do Moskve.
Amerikanci će i dalje finansirati svoje istočnoevropske saveznike: Baltik i Poljsku. Za Vašington su ove države odskočna daska za „suzbijanje snage Rusije“. Kijevu će biti dodeljeno 250 miliona dolara „u okviru inicijative za pomoć u sferi bezbednosti za podršku ukrajinskim oružanim snagama“.
Detalji nisu precizirani, ali najverovatnije reč je o daljim isporukama oklopnih vozila, protivtenkovskih raketnih sistema, kao i malih morskih plovila za oružane snage Ukrajine.
Kompletno prenaoružavanje
Sasvim prirodno, predviđena su i pozamašna izdvajanja za oružane snage SAD. Od 740 milijardi dolara, Pentagon će potrošiti 635,5 milijardi dolara na osnovne potrebe. Ostatak će ići na programe nacionalne bezbednosti u energetskom sektoru (26,6 milijardi dolara) i na operacije u inostranstvu (69 milijardi dolara). Posebno se pominju hipersonične tehnologije koje tokom tri godine treba da budu primljene u službu.
Za modernizaciju nuklearne trijade izdvojeno je skoro 30 milijardi. Ova sredstva će biti namenjena za razvoj novih sistema za komunikaciju i upravljanje (Nuclear Command, Control and Communications — sedam milijardi), program perspektivnih bombardera dugog dometa V-21 Rajder (2,8 milijardi), najnovije podmornice sa balističkim raketama u okviru projekta „Kolumbija“ (4,4 milijarde). Projekat krstarećih raketa vazdug-zemlja sa nuklearnim bojevim glavama LSRO dobiće 474 miliona, a nove IBR u okviru programa GBSD će dobiti 1,5 milijardi.
Više od 20 milijardi dolara će biti namenjeno za razvoj sistema protivraketne odbrane. Biće kupljeni protivraketni sistemi morskog baziranja SM-3, borbeni informativni i kontrolni sistem „Idžis“, američki raketni sistem THAAD. Sistemi PVO „Patriot“ će biti modernizovani. Za Svemirske snage je planirano 15 milijardi dolara za dalje širenje američke satelitske grupacije. Oko deset milijardi će otići na operacije u sajber prostranstvu, kako ofanzivne, tako i odbrambene.
Vazdušne snage će dobiti 57 milijardi. Od ovog novca će biti kupljeno 70 lovaca F-35, 15 aviona za punjenje goriva KC-46, 24 bombardera koja poleću sa nosača F/A-18 „Hornet“, 52 udarna helikoptera AH-64E Apache i brojni drugi aparati. Na mornaricu će 2021. godine biti potrošeno 32,3 milijarde dolara: za izgradnju nuklearne podmornice nove generacije „Kolumbija“, nosača aviona klase „Ford“, podmornice klase „Virdžinija“, dva razarača Arleigh Burke, jedne fregate FFG(X), desantnog broda LPD, tankera i dva velika bespilotna broda USV Large.
Za kopnene snage je predviđeno 13 milijardi: dobiće više od četiri hiljade lakih oklopnih vozila, 32 višenamenska oklopna vozila, 72 borbene amfibijske mašine, a takođe će modernizovati 89 tenkova Abrams. Nisu zaboravili ni na tehnologije budućnosti. Dakle, na hipersonično oružje će biti potrošeno 3,2 milijarde, na mikroelektroniku 1,5 milijardi, a na veštačku inteligenciju 841 milion dolara.
Američki vojni budžet nastavlja da raste i svake godine postavlja novi rekord. Velika je verovatnoća da će i sa novim predsednikom taj trend neće promeniti.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
