Šta se krije iza Makronove reforme Šengen zone?

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da bi trebalo reformisati Šengen zonu i njome upravljati putem redovnih ministarskih sastanaka, kao i evrozonom. Pitanje je, međutim, može li Makron dobiti podršku za ovu inicijativu.

On je, naime, na sastanku evropskih ministara pravosuđa i unutrašnjih poslova rekao da bi takozvani Šengenski savet ocenjivao kako zona funkcioniše, donosio zajedničke odluke i omogućio lakšu koordinaciju tokom kriza. Makron je naveo i da taj Savet može postati „lice snažne, zaštitničke Evrope, koja može kontrolisati svoje granice i prema tome svoju sudbinu“.

Reformisanje Šengen zone

Kako kaže Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije, ideja o reformi šengenskog sistema se odavno nameće, jer je Evropa prolazila kroz čitav niz kriza, a najznačajnija je bila ona vezana za migrante 2014-2015. godine.

– Od tada postoji potreba da se sistem kontrole granica, vezano i za imigraciju, a danas i za pandemiju, na neki način osnaži. Međutim, iako postoji ta potreba, ne postoji nikakav konsenzus, jer su unutar EU prisutne duboke podele po pitanju toga da li i u kom pravcu to uraditi. Tako da Makronova izjava o reformi Šengen zone ide u pravcu toga da Francuska, koja preuzima šestomesečno predsedavanje Evropskom unijom, pokaže svoju aktivnu stranu kao zemlja koja predstavlja motor za reformu Evropske unije – objašnjava Gajić.

To je za Makrona lično, primećuje on, bitno iz dva razloga – zbog predstojećih predsedničkih izbora na kojima je on suočen sa jačanjem desnice, odnosno nezadovoljstvom biračkog tela zbog prisustva imigracije i manjka bezbednosti, ali i zbog reforme Evropske unije koju francuski lider zagovara od dolaska na vlast.

Makronova vizija Evropske unije je federalizacija, podseća Gajić, odnosno jačanje institucija EU na račun država-članica, koje treba dalje da se odriču dela svog suvereniteta i prenose ga na EU.

– Tako da zagovaranjem ovakvih reformi Makron jednim potezom ubija dve muve: sa jedne strane se svom biračkom telu predstavlja kao odgovoran predsednik koji na nivou EU želi da reši jednu bolnu temu po francusko biračko telo – pitanje migracije, a sa druge strane pokušava da se pred evropski nastrojenim biračkim telom, u svojoj i drugim zemljama Unije, nametne kao lider koji će u ovom segmentu povesti Uniju u nekom pravcu dalje federalizacije, odnosno prenošenja nadležnosti na jedno takvo telo – napominje on.

Bez konkretnih pravaca reforme

Prema rečima Slobodana Zečevića iz Instituta za evropske studije, iza Makronovog predloga o formiranju Šengenskog saveta stoji institucionalna reforma koju on misli da izvede van reformi ugovora o osnivanju EU.

– To bi bio savet ministara EU koji bi se sastajao u formaciji onih ministara unutrašnjih poslova koji su u Šengen zoni i koji bi trebalo da donose određene odluke vezano za Šengen područje. Ali, iz njegove izjave nije jasno kakve su to konkretno odluke, šta to znači i da li on misli na neke ojačane kontrole na granicama Šengen zone. Ja ne vidim da on daje neke konkretne pravce u kojima bi se ta reforma sprovela – kaže Zečević.

On smatra da će se ovim predlogom naći uvređene članice EU koje nisu u zoni Šengena, jer će se osetiti izopštenim iz ove priče. Takođe, kako kaže, nije jasno na šta Makron misli kada kaže da treba revidirati politiku azila.

– Da li će tu biti neka posebna pogranična policija? Na koji način bi on ojačao kontrolu tih ulazaka u Šengen zonu? Činjenica je da ljudi dolaze sve više i više, ali da li to onda znači da treba vratiti nacionalnu kontrolu granica, kako to zagovara ta nacionalna opozicija u državama-članicama? Ako se to desi, to onda praktično znači da je Šengen maksimalno relativizovan, da ga maltene više i nema, jer je ideja bila da Šengen služi za državljane EU da nemaju prepreke u slobodi kretanja – objašnjava Zečević i dodaje da se za sada ne vidi šta je konkretno Makronov program.

Koji su dometi ovog predloga

Aleksandar Gajić kaže da, iako je za Makrona ovaj koncept očigledno probitačan i postoji realan osnov da se čitava ta priča pokrene, postavlja se pitanje njegovog dometa.

– Pitanje je koliko će evroskeptici u samoj Francuskoj koji su nezadovoljni problemom imigranata biti zadovoljni time da se sada cela priča prebacuje na nivo institucionalizacije ili reformi Šengena. Sa druge strane, nije očekivano da može doći do nekog dogovora na nivou EU, jer postoji čitav niz zemalja koje su skeptične prema reformi šengenskog sistema ili su potpuno protiv toga da se ta priča diže na nivo EU, odnosno da se nadležnosti kontrole spoljnih granica sa država-članica prenose na neko telo koje će to koordinirati, unifikovati i reagovati svojim preporukama ili direktnim delovanjem u slučaju eskalacije neke nove krize koja bi ugrozila EU, odnosno njene spoljne granice – smatra Gajić.

U tom smislu je, primećuje Gajić, budućnost ovog predloga veoma upitna, bez obzira na to što je Nemačka podržala ovaj koncept.

– Postoji mnoštvo zemalja koje nisu sklone takvim rešenjima, tako da mislim da nije realno očekivati da će Francuska u narednom periodu uopšte izboksovati tako nešto. Makron to pokušava da progura, ali suština celog predloga je da se on tokom predsedničke kampanje u Francuskoj legitimiše kao neko ko pokušava nešto da uradi i da na isti način zadovolji i onaj skroz proevropski deo biračkog tela koji je za evropsku federalizaciju, i onaj deo koji je antimigrantski i okrenut sprečavanju neposredne migracije i bezbednosnih pretnji. Međutim, pitanje je da li mu je to dovoljno za reizbor u postojećoj konstelaciji snaga – zaključuje Aleksandar Gajić.

Šengen obuhvata većinu zemalja EU, osim Bugarske, Hrvatske, Kipra, Irske i Rumunije. Hrvatska je blizu članstva, a Bugarska i Rumunija su trenutno u procesu pridruživanja šengenskom prostoru i već u velikoj meri primenjuju šengensku pravnu tekovinu. Pored toga, šengenskoj zoni su se pridružile i države koje nisu članice EU — Island, Norveška, Švajcarska i Lihtenštajn.