Šta je izazvalo pobunu američkih i francuskih generala?

Vojska SAD podičila se nedavno prvom skroz gej posadom jednog helikoptera, i njihove mete mora da su veoma srećne zbog toga. Ali 124 američka generala i admirala u penziji ne dele taj entuzijazam. „Naša nacija je u dubokoj opasnosti. Nalazimo se u borbi za opstanak naše ustavne republike, kao nikada do sada od njenog osnivanja 1776. godine,“ poručuju.

Ni mesec dana posle otvorenog pisma grupe penzionisanih generala i drugih visokih oficira francuske vojske, i podrške koju su potom dobili od kolega u aktivnoj službi – i jedni i drugi upozoravaju da je „Francuska u opasnosti“, štaviše, da joj „preti nekoliko smrtnih opasnosti“ – s upadljivo sličnim dramatičnim upozorenjem javno je istupio i prilično impozantan broj najviših oficira američke vojske i mornarice u penziji.

Opstanak nacije

Generali i admirali upozoravaju da je u toku „konflikt s pristalicama socijalizma i marksizma“ i opominju da „forsiranje političke korektnosti u vojsci (…) ozbiljno ugrožava njenu borbenu spremnost i stvara ogroman problem nacionalnoj bezbednosti“; inače, upravo je ovih dana s dužnosti smenjen pukovnik Metju Lomajer, komandant u Kosmičkim snagama američkog Vazduhoplovstva, zbog toga što je u sopstvenom izdanju, poput samizdata u nekadašnjem Sovjetskom Savezu, objavio knjigu „Neodoljiva revolucija“ u kojoj tvrdi da „marksistička ideologija postaje preovlađujuća u vojsci SAD“.

U svom javnom obraćanju, uz tvrdnju da je „doveden u pitanje sam opstanak naše nacije i njenih dragocenih sloboda i istorijskih vrednosti“, grupa generala i admirala sugeriše i da su prošlogodišnji predsednički izbori bili pokradeni, a da će predložene promene izbornih zakona „uništiti pravičnost izbornog procesa i omogućiti demokratama da zauvek ostanu na vlasti, narušavajući odredbe Ustava“.

Mentalno stanje Džozefa Bajdena

Štaviše, „aktuelna administracija“ optužena je za „direktni napad na garantovana ustavna prava u diktatorskom stilu“, i za upotrebu „tiranske tehnike cenzure kakva se koristi u zatvorenim društvima“, tako da je, „pod Kongresom koga kontrolišu demokrate i pod sadašnjom administracijom, naša zemlja oštro skrenula ulevo ka socijalizmu i marksističkoj formi tiranske vlade“.

A pritom, navodi se, „mentalno i fizičko stanje vrhovnog komandanta“ – predsednika SAD Džozefa Bajdena – „ne sme da se ignoriše… Nedavno raspitivanje lidera demokrata o procedurama aktivacije nuklearnih kodova upućuje opasan signal u vezi s nacionalnom bezbednošću i pokreće pitanje ko donosi odluke.“

Ove optužbe i upozorenja portal „Politiko“ opisaće kao „nedopustive i opasne“ a uz to i „bez presedana“, dok će, pišući za magazin „Forin polisi“, Piter Fiver, funkcioner Saveta za nacionalnu bezbednost u administracijama Bila Klintona i Džordža Buša mlađeg, oceniti da je reč o „pretnji po američku demokratiju“ koja, nakon događaja od 6. januara, „doliva ulje na vatru u bestidnom pokušaju da se potpali još neustavnih pretnji izabranoj vladi“. Svojim ponašanjem, optužuje Fiver, penzionisani generali i admirali idu „putem kojim patroliraju oficiri skloni vojnom puču u nestabilnim demokratijama“; a razlog zbog koga na njih treba obratiti pažnju jeste to što su „oni nekada bili zapovednici u najmoćnijem instrumentu državne sile, u vojsci; ali i zbog straha da bi oni mogli da govore u ime drugih, koji upravo sada imaju moć da upotrebe tu silu“.

I možda baš tu i leži ponajveći problem s kojim se sad suočava bezbednosni aparat Sjedinjenih Američkih Država. Čiji je jedan deo bio upotrebljen za borbu protiv prethodnog predsednika, Donalda Trampa, dok se drugi deo sad suprotstavlja aktuelnom predsedniku Bajdenu. Što znači da je svojevrsni neformalni građanski rat u ovom najmoćnijem instrumentu američke državne sile, faktički, već otpočeo.

Poremećen sistem vrednosti

Šta je dovelo do ovog sukoba, i kako bi on mogao da se odvija? Zbog čega su se najviši oficiri američke i francuske vojske odlučili na javno suprotstavljanje aktuelnim vlastima svojih zemalja? I zašto se u tim zemljama, koje se predstavljaju kao demokratske, sve češće upotrebljavaju termini kao što su vojni udar i građanski rat?

O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili general-major u penziji Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma, i istoričar Saša Adamović.

„Nije reč samo o penzionisanim generalima i drugim visokim oficirima francuske i američke vojske – njihove stavove deli i značajan broj njihovih kolega u aktivnoj službi, što znači da unutar tamošnjeg bezbednosnog sistema postoje dva oštro suprotstavljena pogleda na svet,“ skreće pažnju general Kovač. „Štaviše, baš ovi javni nastupi grupa visokih oficira predstavljaju jasno upozorenje da su poremećeni čitavi sistemi vrednosti u tim društvima, i da se ona zato i nalaze u opasnosti.“

„Iako javno obraćanje oficira američke i francuske vojske može da se shvati kao neočekivano, reč je posledici višedecenijskih procesa koji su upravo ove dve zemlje pretvorili u najradikalnije posthrišćanske zemlje na Zapadu, i nosioce globalizacije i liberalnog svetskog poretka“, smatra Saša Adamović. „Nasuprot tome, vojska je onaj poslednji bastion zaštite države, društva i njegovih tradicionalnih vrednosti, pa zato odatle i stižu ova upozorenja da se Francuska i SAD nalaze pred haosom građanskog rata. A problem vladajućih struktura sastoji se u tome što su oficiri u svojim obraćanjima izneli istinu; uostalom, zato i imaju toliku podršku javnosti.“

Bezbednosni problem

„Ova događanja ostavljaju i konkretne posledice po čitav obaveštajno-bezbednosni aparat“, opominje Mitar Kovač. „Njihovi obaveštajni i bezbednosni organi, naime, sad će morati da se pozabave istragom ljudi u sopstvenom sistemu, da bi utvrdili ko sve sa kim komunicira i sa kojim ciljem, zbog čega će, budući da nemaju dovoljno resursa i za jedno i za drugo, morati da zanemare neke druge kontraobaveštajne zadatke.“

„A posebno je opasno“, ukazuje Saša Adamović i na širi kontekst, „iskazano nastojanje samozvanih zaštitnika demokratije i ljudskih prava da, nakon što su preuzeli vlast, cenzurišu i ućutkaju sve glasove koji im ne idu u prilog, po matrici koja je primenjena u slučaju Donalda Trampa.“

Upravo se to čini i sada u slučaju američkih generala i admirala, kao i prethodno u Francuskoj, nastojanjem da se oni diskvalifikuju tvrdnjom da pripremaju vojni udar.

Karakteristična je, u tom smislu, optužba funkcionera Saveta za nacionalnu bezbednost u administracijama Bila Klintona i Džordža Buša, Pitera Fivera, koji kaže: „Svaka vojska koja izvrši puč, ili preti pučem, konstruiše narativ koji tvrdi da vojska reaguje kako bi sprečila zemlju od nečega što je gore od vojne uprave. Jasno je da autori pokušavaju da uspostave upravo taj narativ.“

„Reč je o očiglednoj propagandi i laži“, kaže Mitar Kovač, i obrazlaže: „Nikada i nigde se nijedan puč nije pripremao i najavljivao putem medija. No suština je u tome da ovakav pristup, kao i pretnje francuskih vojnih vlasti da će otkaze dobiti svi aktivni oficiri koji su potpisali javno pismo, neće pomoći u rešavanju problema na koje su oficiri dobronamerno ukazali, a koji nisu nastali juče. Pritom, problem se samo dodatno usložnjava time što svojim represivnim pristupom vlasti pokazuju da su mnogo strože prema onima koji ukazuju na probleme, nego prema onima koji su ih stvorili. Na taj način one demonstriraju odsustvo želje da naprave stvaran strateški zaokret – umesto da se pozabave rešavanjem realnih problema, u nastojanju da sebi obezbede još jedan mandat i odbrane svoju ideološku matricu, vlade SAD i Francuske pokušavaju da ućutkaju one koji upozoravaju na postojanje tih problema.“

„Čitav svet je na poslednjim predsedničkim izborima u SAD mogao da se uveri koliko je to društvo podeljeno. I te podele nužno će nastaviti da se prelivaju u sve njegove segmente, pa i u bezbednosne službe, iako će vlasti, kao što sad čine i u nemačkoj vojsci, nastaviti lov na takozvane ‘desne ekstremiste’ u nameri da ih proteraju iz državnih službi. Ali takvi pokušaji gašenja vatrice koja tinja benzinom zasigurno neće rešiti probleme, već će ih samo dodatno raspaliti,“ zaključuje Saša Adamović.