Zapitati se „šta ako Ukrajina izgubi?“ je nekada bila taktika koju su favorizovali oni koji su želeli da prekore njene zapadne saveznike da pošalju više novca i oružja, piše Ekonomist.
Sve više ovo pitanje izgleda manje kao misaoni eksperiment, a više kao prva faza planiranja za vanredne situacije.
Posle nekoliko iscrpljujućih meseci na bojnom polju, nestale su prošlogodišnje nade u ukrajinsku kontraofanzivu koja bi gurnula Rusiju nazad ka njenim granicama i ponizila Vladimira Putina.
Ovih dana dominira strah da bi se postojeći ćorsokak mogao srušiti u korist osvajača, ili da se Donald Tramp vrati na vlast u Americi i donese pobedu Rusiji na srebrnom poslužavniku.
Iako je poražena Ukrajina postala manje nategnuta perspektiva, nije ništa manje zastrašujuća. Koliko god bio otrežnjujući povratak rata na kontinent, uspešna invazija koja ubire geopolitičke nagrade za Putina bila bi mnogo gora, piše Ekonomist.
Poraz Ukrajine bio bi ponižavajuća epizoda za Zapad.
Pružajući moralnu, vojnu i finansijsku pomoć svom savezniku već dve godine, Amerika i Evropa su, možda nehotice, stavili na kocku sopstveni kredibilitet.
U Rusiji, ali i u Kini, Indiji i širom globalnog juga, zemlje koje su podržavale Ukrajinu bi bile odbačene kao podobne u podnošenju rezolucija UN i cenkanju oko formulacija na samitima EU i NATO-a.
Džordž Robertson, bivši šef NATO-a, upozorio je da „ako Ukrajina izgubi, naši neprijatelji će odlučiti o svetskom poretku“.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
