Panika hvata EU: Berluskoni želi da bude predsednik Italije

Eventualna kandidatura bivšeg italijanskog premijera Silvija Berluskonija, lidera stranke Forca Italija, za predsednika Italije i njegova moguća pobeda izazvala bi tektonski poremećaj u EU, jer bi on verovatno obnovio odnose sa Rusijom a nije isključeno ni da bi pokušao da Italiju izvede iz EU, ali ni da potegne pitanje otpriznavanja Kosova.

Ovo je mišljenje Milisava Paića, direktora Srpskog spoljnopolitičkog kruga i diplomate u penziji, na glasine da Berluskoni planira da se u svojoj 84-toj godini kandiduje za prvog čoveka Italije početkom iduće godine. Iako Berluskoni ovu vest nije ni potvrdio ni demantovao, deo političke Italije već sad je u panici, pa su neki krenuli i da pišu peticije protiv njegove potencijalne kandidature.

Da li je na pomolu noćna mora EU

Paić primećuje da Berluskoni sa svojim skandalima, seksi zabavama „bunga bunga“ i još svačega teško da moralno može da dobije na izborima ali, kako kaže, politika je fluidna materija i sve je moguće a Berluskoni zna sa narodom.

– Po nekom pravilima, italijanski predsednici su ljudi u ozbiljnim godinama, i sa te strane to i ne bi bio neki problem ali je činjenica da bi njegov dolazak na mesto predsednika republike imao vrlo veliki uticaj na međunarodnu poziciju Italije bez obzira što je predsednik manje-više protokolarna ličnost – kaže Paić.

Berluskonijeva politika na međunarodnoj sceni bi bila dosta drugačija nego što je sada u Italiji koja, smatra Paić, spada u najposlušnije vojnike EU.

– Ono što je sigurno jeste da bi Berluskoni normalizovao i znatno unapredio odnose sa Rusijom jer je on i u ranijem periodu imao posebne afinitete prema Moskvi, a sa druge strane bi i njegova pozicija prema Srbiji i RS bila drugačije, odnosno, imao bi mnogo više razumevanja za pitanje srpskog nacionalnog korpusa – uveren je on.

Rusija, Kosovo, Srbija…

Da li bi se Berluskoni založio da se preispita odluka o priznanju Kosova jer je italijanska vlada u to vreme bila tehnička, ili ne to je pitanje na koje je, napominje Paić, sada teže dati odgovor.

– To ne bi zavisilo toliko od njega koliko od odnosa snaga u italijanskom parlamentu. Ne mislim da je to realno, jer je Italija sada jedna od najdisciplinovanijih članica NATO pakta i EU. Osim toga, ta tehnička vlada je u to vreme donela i mnoge odluke koje su bile od značaja i za EU, i to oko budžeta, iako je do njenog formiranja bilo rezervi prema tome kako da nastupi jer su postojale rezerve prema Briselu – podseća Paić.

Ono što je, što se tiče našeg sagovornika, realnije jeste da bi Berluskoni ako bi postao predsednik sigurno pokušao da izdvoji Italiju iz EU, što bi i te kako uzdrmalo briselsku administraciju.

Berluskoni i EU

– Berluskoni je bio jedan od najvećih kritičara i oponenata politike Brisela i poznato je da je on imao jako kritički odnos prema Nemačkoj, posebno Britaniji i manje prema Francuskoj. On je u to vreme bio političar koji je bio „trn u oku“ tim najjačim i najuticajnijim zemljama NATO saveza i nema sumnje da bi njegov izbor za predsednika Italije i te kako uticalo na raspoloženje u tim uticajnim evropskim krugovima. Sasvim je sigurno da oni ne bi sa odobravanjem prihvatili njegov izbor – veruje Paić.

Berluskoni, posleratni premijer Italije sa najdužim stažem, koji je u oktobru rekao – „Mislim da Silvio Berluskoni može biti koristan zemlji“ – prošlog meseca je poslao antologiju svojih govora i političkih prioriteta skoro svim od blizu 1.000 parlamentaraca koji će izabrati predsednika, obavezujući se na listu liberalnih vrednosti u nastojanju da proširi svoju privlačnost.

Stidljiva podrška za Berluskonija

Lider Unije demohrišćana (UDC) Lorenco Čeza rekao je tim povodom: „Ako je Berluskoni kandidat za predsednika republike, dužni smo da ga podržimo.“ I lider Lige, koju predvodi Mateo Salvini, u januaru je rekao da bi „Berluskoni bio veliki predsednik republike“.

Pobednički kandidat treba da obezbedi dve trećine glasova, ali ako niko ne postigne taj cilj u prva tri kruga, letvica se spušta na 50 odsto glasova plus jedan. List „Gardijan“ koji je potegao ovu priču naveo je i dug niz sudskih postupaka i presuda protiv Berluskonija i na kraju dodao: „Iz ovih razloga, molimo sve parlamentarce da ne glasaju za predsednika republike. U stvari, ne treba ni da pričaju o tome, a ako je moguće, ni ne razmišljaju o tome.”

Inače, Berluskoni i dalje pominje da je svojoj majci obećao da će jednoga dana biti predsednik. Berluskoni je biše puta bio na čelu vlade, a njegova druga vlada bila je najdugotrajnija u istoriji italijanske republike.

On je takođe vlasnik i osnivač medijskih kompanija koje mnogi nazivaju italijansko medijsko carstvo. Važi za jednog od najbogatijih ljudi Italije. Bio je i predsednik fudbalskog kluba FK Milan između 1986. i 2004; posle njegove ostavke – koja je iznuđena zakonom – 26. decembra 2004. tim nije izabrao novog predsednika, tako da je on danas samo suvlasnik tima.