Nove snajperske puške, vozila za deminiranje, padobrani — Odeljenje za vojno-tehničku politiku Ukrajine je objavilo spisak proizvoda vojne namene koje će kupiti 2021. godine u zemljama NATO-a. Kijev je uveren da će ovo ozbiljno povećati borbenu moć nacionalnih oružanih snaga.
Sudeći po spisku, Oružane snage Ukrajine će nastaviti da opremaju snage za specijalne operacije savremenom opremom. Danas su specijalne snage ukrajinske vojske daleko drugačije od onih iz 2014. godine. Vojnike obučavaju zapadni instruktori, redovno učestvuju u zajedničkim vežbama sa vojnicima NATO-a, a vlasti ne štede budžetska sredstva za njihovo naoružanje i opremu.
Očigledno je da će za Snage za specijalne operacije (SSO) Kijev kupiti dva podvodna vučna aparata i 150 poljskih padobranskih sistema AD-95 — dovoljno za vazduhoplovni mobilni bataljon.
Kupili su još jednu seriju (oko 80 komada) američkih snajperskih pušaka „Baret M82“. Ovo oružje je već dobro poznato u Donbasu gde traju sukobi. Ukrajinski vojnici su se fotografisali sa ovim puškama u rukama još u leto 2014. godine. M82 je takozvano „antimaterijalno“ oružje (za uništenje materijalnih ciljeva a ne žive sile). Koristi se za uništavanje lakih oklopnih vozila, pešadije u pancirima visoke klase, kao i neprijateljskih vojnika iza zaklona. Jasno je zašto OSU računaju na ovu pušku. Bilo kojoj ofanzivi prethodi intenzivna paljba prednje linije artiljerije i streljačkog puka. „Antimaterijalno“ oružje je idealno za uništavanje mitraljeskih gnezda, snajperskih pozicija i drugih važnih ciljeva.
Preplaviti Ukrajinu oružjem
Spisak takođe uključuje 37 sistema za suzbijanje bespilotnih letelica EDM4S-UA litvanske proizvodnje. O njima ima malo podataka u otvorenim izvorima. Ali je poznato da kompleks suzbija kontrolne kanale bespilotne letelice na udaljenosti do pet kilometara. Beskoristan je protiv srednjih i teških dronova, ali je sasvim sposoban da izađe na kraj sa manjim aparatima, na primer, civilnim malim kvadkopterima koje ima Narodna milicija nepriznatih republika u Donbasu. Verovatno je Kijev izvukao pouku iz poraza Jermenije u Drugom karabaškom ratu i ozbiljno se zabrinuo za bespiltonu vazdušnu pretnju.
Ukrajina je dugogodišnji kupac opreme za kontrabatiranje. Iako je tokom ofanzive u Donbasu 2014. godine Kijev ozbiljno potcenio artiljeriju milicije koja je nanela veliku štetu ukrajinskim oružanim snagama. Tokom faze rovovskog ratovanja, obe strane su takođe aktivno koristile minobacače, haubice i višecevne raketne sisteme. Da bi efikasnije suzbijao neprijateljska vatrena mesta, Kijev od Danske kupuje mobilne radarske sisteme MFTR-2100/39. Ovi kompleksi prate putanju granata i sa velikom preciznošću određuju mesto odakle su lansirane. Godine 2021. biće nabavljen još jedan takav sistem za OSU.
Pored toga, Ukrajina će kupiti 12 kompleta sistema za merenje početne brzine metka SL-520PEF, četiri padobranska kompleta za spasavanje padobranaca Towed Jump Release System i dva slovačka vozila za razminiranje sa ugrađenom opremom Bozena-4 i Bozena-5.
S obzirom na to da Donbas nikada nije vodio minski rat na teritoriji pod kontrolom Oružanih snaga Ukrajine, ova vozila su potrebna samo za pravljenje prolaza za napredovanje trupa u inženjerskim preprekama Donjecke i Luganske narodne republike. Još jedan dokaz agresivnih namera Kijeva.
OSU se aktivno opremaju zapadnim oružjem od početka građanskog rata na jugoistoku zemlje. I dok se rezervni delovi za oklopna vozila i municija za vatreno oružje kupuju uglavnom u zemljama bivšeg SSSR-a, sve vrste pomoćne opreme i specijalne tehnike se uzimaju pre svega u SAD-u.
Američke isporuke
Vašington je u početku slao neletalna oruđa. Dakle, 2014. godine Kijev je dobio oko dve hiljade pancira, dvadeset stanica za kontrabatiranje AN/TPQ-48A, 35 oklopnih vozila HMMWV i terensku bolnicu. U 2015. godini je stiglo 130 Hamera i pet brzih brodova. U 2016. godini — 14 radarskih stanica, više od dve hiljade uređaja za noćno osmatranje, pet oklopnih vozila HMMWV u verziji za medicinsku evakuaciju, 24 kompleta lakih bespilotnih letelica RQ-11B Raven. U 2017. godini — još 40 Hamera i oko 700 radarskih stanica.
Godine 2018. Pentagon je u Ukrajinu poslao letalno oružje — 35 protivtenkovskih raketnih sistema FGM-148 Javelin i 210 raketa za njih. Kijev je od Vašingtona tražio FGM-148 Javelin od 2014. godine, verujući da su ovi sistemi sposobni da donesu odlučujuću pobedu. Međutim, do fronta nikada nisu stigli. Prema uslovima Amerikanaca, ovi kompleksi ne bi trebalo da se koriste direktno na liniji kontakta sukobljenih strana i mogu biti uvedeni u borbu samo u slučaju punopravne „ruske agresije“.
Pored FGM-148 Javelin, Pentagon je 2018. godine dao Oružanim snagama Ukrajine 2500 uređaja za noćno osmatranje, seriju detektora mina, evakuacione Hamere, tri sistema kontrasnajperske borbe, kao i 30 terenskih vozila, dva radara i medicinsku opremu vrednu devet miliona dolara.
Otprilike isto se dogodilo 2019. godine. Kijev je dobio vojne proizvode u vrednosti od 361 milion dolara. U 2020. godini Vašington se otvorio do 510 miliona. Poznato je da je još jedna pošiljka FGM-148 Javelin isporučena Ukrajini.
U septembru je Stejt department odobrio prodaju Kijevu 16 patrolnih brodova Mark VI za 600 miliona dolara. Međutim nije prijavljeno kada će biti prebačeni na odredište.
Za vreme mandata Džoa Bajdena isporuke će se nastaviti. Početkom februara državni sekretar Entoni Blinken, u telefonskom razgovoru sa ministrom spoljnih poslova Dmitrijem Kulebom, uverio ga je u spremnost nove američke vlade da pruži vojnu pomoć Kijevu, uključujući i letalno oružje.
Očigledno će američki saveznici u NATO-u slediti primer svog lidera. Na primer, Turska će poslati Ukrajini udarne bespilotne letelice Bayractar TB2. Pored toga, Ankara i Kijev će izgraditi zajedničko preduzeće za proizvodnju ovih dronova.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
