Koprodukcija Beogradskog dramskog pozorišta i Kazališta „Ulyšes“, predstava „Ko se boji Virdžinije Vulf“, Edvarda Olbija u režiji Lenke Udovički, sa Radetom Šerbedžijom u glavnoj imaće beogradsku premijeru 9. oktobara na sceni BDP-a.
Predstava je premijerno izvedena 29. jula na Brionima, na Tvrđavi Minor na Malom Brionu u okviru Festivala „Ulyšes“.
Posle beogradske premijere, predstava će biti na repertoaru Beogradskog dramskog pozorišta.
Na taj način beogradskoj publici će biti omogućeno da nakon višedecenijske pauze uživa u glumačkoj bravuri Radeta Šerbedžije, a Beogradsko dramsko biće jedino pozorište u regionu u kojem će ovaj vrsni umetnik igrati na stalnom repertoaru.
Pored Radeta Šerbedžije koji se pojavljuje u ulozi Džordža, u predstavi igraju Katarina Bistrović Darvaš, prvakinja Zagrebačkog kazališta mladih, Milan Marić u alternaciji sa Ljubomirom Bulajićem i Martinom Grđanom, Nika Ivančić u alternaciji sa Rominom Tonković.
Pored Lenke Udovički u ekipi saradnika su i dramaturg Željka Udovičić Pleština, scenograf Stefano Katunar, kostimograf Bjanka Adžić Ursulov i kompozitor Najdžel Ozborn.
Zaplet „Ko se boji Virdžinije Vulf“ je jednostavan.
Tokom neobavezne sedeljke, sredovečni bračni par, univerzitetski profesor istorije Džordž i dekanova ćerka Marta, potaknuti alkoholom, započinju mentalno i emotivno iscrpljujuću, verbalnu igru međusobnog optuživanja i zlostavljanja, uvlačeći u tu igru i svoje goste.
Lenka Udovički i Rade Šerbedžija razgovarali su danas sa novinarima u beogradskom hotelu „Nota“.
Rediteljka predstave „Ko se boji Virdžinije Vulf“ kaže da je Olbijev komad prvi pozorišni čin tog tipa, čija se radnja odigrava u dnevnoj sobi, koji je postavljen u jednom od najvećih austrijskih utvrđenja u 19. veku, Tvrđavi Minor na Malom Brionu.
„Zbog monumentalnosti tog prostora i tvrđave, tamo smo radili klasike poput Šekspirovih dela, Brehta…Rizikovali smo da postavimo Olbijev realistični komad u taj impresivni ambijent, ispod zvazdanog neba. Naša glumačka ekipa je pokazala snagu u ti okolnostima i napravila dobar posao“, kazala je Udovički i dodala da joj se izuzetno dopada scena Beogradskog dramskog pozorišta.
„Drago mi je da se ovaj komad vraća u BDP. Rade je već igrao taj komad 1991. godine na sceni BDP-a u režiji Dušana Jovanovića“, kazala je Udovički.
Kako kaže, imala je dilemu da li da izmešta komad iz originalnih vremenskih okvira, a pisan je krajem pedesetih godina prošlog veka.
„Komad je nastao u ekonomskom zaletu SAD posle Drugog svetskog rata i on problematizuje status porodice u američkom društvu, ulogu uspešnog muškaraca u toj zajednici…poziciju uspešne žene u porodici i radnom okruženju. Prodaja američkog sna je ušla u poslednji zamah, a nasuprot tome su na sceni dva ranjiva bračna para sa svojim brojnim problemima, neuspesima, izazovima opstajanja“, kazala je Udovički i dodala da su se muškarci krajem pedesetih godina prošlog veka vratili u mačo hijerarhiju u kojoj su glavni u svemu, a žena sa izborenim pravom na obrazovanje ipak predstavlja ukras porodice koji gaji familiju.
„Sve to danas baš nije isto kao tada, ali nije ni daleko od toga. Ima tu mnogo problema koje još uvek razrešavamo“, kazala je Udovički i dodala da se čovečanstvo generalno nalazi u kritičnom razdoblju gde novi talas konzervativizma iznova propisuje ulogu žene u porodici i tačno propisuje njene modele delovanja u društvu i u profesiji.
Rade Šerbedžija napominje da će publika u BDP-u videti interpretaciju svevremenog komada koji se bavi bazičnim odnosima između muškarca i žene, kao što je ljubav i sve što uz to ide.
„Uz ljubav uvek ide pomalo mržnje, nerazumevanja…Nema sumnje da je to jedan od najboljih komada 20. veka, ali je mnogo bolje preveden u Beogradu nego u Zagrebu. Prevod ume da bude bolji od originala, ali dramski tekst zahteva tačan prevod kako bi reditelj i glumci umeli da manipulišu tim blagom. Radili smo puno i znam da smo stvorili dobro pozorište što će publika u BDP-u videti“, kazao je Šerbedžija.
Dodao je da ima utisak kako reči glumačkih velikana ostaju u prostoru u kojem su izgovorene.
„Imam osećaj da čujem Radeta i Oliveru Marković i Ljubu Tadića i Pepija Lakovića u Beogradskom dramskom pozorištu. Taj BDP je fino mesto…fini teatar. Aktuelni direktor BDP-a Jug Radivojević je predložio koprodukciju i mi smo to sa velikom ljubavlju prihvatili. Kod nas su muzičari i glumci sa prostora nekadašnje Jugoslavije jako lepo radili. Nebojša Glogovac je napravio kod nas božanstvene uloge. To našim predstavama daje posebnu energiju i to publika obožava“, kazao je Šerbedžija.
Kako kaže, Ljuba Tadić mu je jednom prilikom napomenuo da nigde nije lakše uspeti nego u Zagrebu, ali kad uspeš tamo, tek si onda nastradao.
„Rekao mi je i da nigde nije teže uspeti nego u Beogradu, ali kada tu trijumfuješ, onda si car. Beograd je odnegovao i film i teatar i podigao na veoma visoku umetničku ravan. Čini mi se da sadašnja vlast u Srbiji podržava umetnost, održava tu visoku umetničku ravan, ma koliko bili siromašni i ma koliko se nekome sviđala ili ne sviđala vlast u Srbiji“, kazao je Šerbedžija.
Slavni glumac je istakao da mu angažman u Holivudu nije mnogo doneo ni odneo.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
