Prof. dr Milorad Stojić poznat je po tome što je 2002. otkrio Belicu kod Jagodine, arheološki lokalitet iz doba neolita. U kultnoj jami na tom lokalitetu otkriveno je oko 100 čovekolikih figura od kamena, gline i kosti starih osam hiljada godina.
Izučavanju ovih figurina posvećene su godine, i taman kad je pomislio da ništa naročito novo ne može da se otkrije, prof. dr Stojić došao je do novih, moglo bi se reći, senzacionalnih otkrića.
– Kada je već iz štampe izašla moja knjiga posvećena Belici (Belica, kultno astronomsko naselje protostarčevačke kulture, približno 6200-5600. godine pre nove ere), dok sam pripremao vizuelnu prezentaciju, otkrio sam nešto što me je potpuno šokiralo. Uvećavajući foto-snimke figurina, prvi put sam uočio neke zapise na njima. Desetak dana i noći zurio sam u ekran pretražujući i uvećavajući te grafeme koje sam nazvao zapisi, i pronašao sam ih 145 – započinje za „Vesti“ priču prof. dr Stojić, penzionisani arheolog.
Molba višim silama
Figurine su izrađene od neobično lepog kamena, serpentinita, osobenog po svojim raznolikim bojama i teksturi. Zapisi se sastoje od velikog broja kraćih ili dužih minijaturnih kosih, horizontalnih ili vertikalnih zareza i udubljenja.
– Zapisi su na mekanom serpentinitu izvedeni kremenim sečivima, dletima i drugim instrumentima, kakvi su pronađeni zajedno sa figurinama u Belici. Nalaze se na svim vrstama kamenih figurina: porodiljama, figurinama u vidu violine ili beotskog štita, labrisa i sekire. Ti zapisi su toliko minijaturni da je veoma teško da se golim okom vide, jer su prilično izlizani – objašnjava prof. dr Stojić.
Zapisi se, napominje, sastoje od jedne duži, verovatne urezane kako bi grafema bila pravolinijski izvedena, iznad koje se unose zarezi i udubljenja. Pojedine figurine imaju samo jedan zapis, dok na drugima može biti i više njih. Jedna ima čak 14 zapisa.
– Zapisi su povezani sa pitanjem začeća, nošenja ploda, porođaja i dojenja – priča sagovornik „Vesti“.
Zapisi sa 28 jedinica se tiču Mesečevog ciklusa i plodnosti, dok se 40 jedinica tiče razdoblja povezanog sa postporođajnim i posthumnim periodom.
Kako objašnjava, tek sa gravurom kultni predmet je postajao kompletan.
– Nošenjem na telu se očekivala se njegova delotvornost poput gravidnosti, ozdravljenja, plodnosti, sreće, umnožavanja stada, povoljnih klimatskih uslova… Figurine su, prema svemu sudeći, izrađivane da bi prenosile molbu i želje višim silama. One su pohranjivane u jamu na obodu kružnog hrama prečnika 75 m, tačno na liniji koja vizuelno povezuje centar hrama i tačku zalaska Sunca na horizontu, na dan zimske kratkodnevice. To je svakako povezano sa verovanjem da će lični ili kolektivni problem biti pozitivno razrešen, baš kao što se razrešava problem Suncostaja (posle najduže noći). Pre toga su kultni predmeti nošeni dovoljno dugo da sva sila koja se u njih ulije vrati onome ko je figurinu nosio – ukazuje poznati arheolog.
Neiskorišćeno blago
Smatra da je značaj Belice nemerljiv.
– Mi tamo imamo najstarije kultno astronomsko naselje na svetu. Imamo najveće hramove u praistoriji, najveći grupni nalaz antropomorfne plastike na svetu. Istoričari umetnosti smatraju da je to nešto najlepše što ova zemlja ima. Ovakve predstave nisu nikada do sada zabeležene u umetničkom stvaralaštvu čovečanstva, od kada je ono nastalo 38.000 godina pre nove ere. Vajar Vuk Bojović je jednom rekao da su moderni skulptori do sada imitirali kultnu plastiku Vinče. A sada će podražavati plastiku Belice. Takve forme ne postoje nigde na svetu – rekao je prof. dr Stojić.
U Nemačkoj, kaže, postoji lokalitet Gosek u pokrajini Hesen koji je dobar primer kako bi država trebala da se odnosi prema takvim nalazištima.
– Tamo imate jedan kružni rov prečnika 75 m (isto kao u Belici, ali mlađi skoro 1.000 godina). Oni su taj lokalitet za kratko vreme ispitali, rekonstruisali pređašnji izgled i prezentovali za edukativne i turističke svrhe. Ljudi čekaju danima i mesecima da dođu na red da to posete. A tamo nisu pronašli nikakve figurine.
Prof. dr Milorad Stojić autor je dve knjige izdavačke kuće HERedu.
– Pokrenuta je edicija Najlepše iz arheološke baštine Srbije. Do sada su izašle dve knjige „Tribali“ i druga „Belica“. Cilj edicije je da se objavi ono što je najlepše u našem nasleđu, a mi imamo takvu arheološku baštinu kojom zaista možemo da se ponosimo. Posebno je zanimljivo kako je bogata i raznovrsna praistorija na našem tlu. Dugo sam pripremao te knjige, jer je to tematika koja zahteva temeljan rad. Sporo pišem trudeći se da to uobličim tako da svako može da razume. Uskoro će, u istoj ediciji, biti objavljene još dve moje knjige, Medvednjak, kultno središte iz neolita i Praistorija i protoistorija na tlu Srbije. Prvo izdanje „Tribala“ je rasprodato za veoma kratko vreme. To su neke lepe stvari koje me raduju i daju mi volju da se i kao penzioner bavim arheologijom.
Grafolozi na potezu
Zapisi na figurinama su, prema rečima našeg sagovornika, svojevrstan potpis autora. Grafolozi će moći da utvrde koliko je umetnika učestvovalo u stvaranju figurine i da li su to bili muškarci ili žene.
Posebnu pažnju prof. dr Stojića privukla je neobična keramička figurina pronađena u Belici.
– Ta figurina ima hipertrofirane delove tela: nabrekle dojke, naglašene gluteuse, uvećan stomak trudne žene… Vulva te žene je načinjena utiskivanjem zrna žitarice. I dan-danas tu stoji ugljenisano zrno žitarice.
Od geologa do vajara
Izučavanja predmeta iz Belice trajala su dosta dugo, jer nisu postojale analogije.
– Sve je to zahtevalo vreme jer su morali da se angažuju ljudi različitih struka (geolozi, arheozoolozi, geomagnetičari, stručnjaci za kremeno oruđe, ginekolozi, vajari, istoričari umetnosti, stručnjaci za određivanje naziva boja itd.)… Postojale su sumnje da su neki, pa čak i svi pronađeni predmeti falsifikati. Predmeti su poslati na ekspertizu kod najvećeg svetskog stručnjaka za arheometriju u Nemačku, koji je svojim mišljenjem odagnao svaku sumnju da je reč o prevari – objasnio je prof. dr Stojić.
Bande haraju nalazištima
Iako je Srbija ponosni vlasnik tako bogatog kulturnog nasleđa poput Belice, prof. dr Stojić ističe i veliki problem koji se javlja kada su arheološka nalazišta u pitanju.
– Koleginica iz Jagodinskog muzeja, u čijoj zbirci se nalaze pronađeni predmeti, tri puta se obraćala Ministarstvu kulture s projektom da se nastavi istraživanje na tom lokalitetu, a imala je i preporuku našeg vodećeg arheologa, ali se ono na to potpuno oglušilo (nije bilo nikakve povratne informacije). A takvu situaciju koriste divlji kopači. Ako je išta dobro organizovano u ovoj zemlji, to je pljačka našeg kulturnog nasleđa. Te grupe, po njegovom mišljenju, kao da imaju nečiju podršku.
– Kada se došlo do otkrića Belice, umesto da se odmah krene u dalje istraživanje i zaštitu tog lokaliteta, sve je učinjeno da do toga ne dođe. Takvu situaciju iskoristilo je sedam, osam bandi koje su dolazile (i verovatno, dalje dolaze) sa mehanizacijom i kopale. Znalo se gde smo mi vršili iskopavanja, pa su tu nastavili. Oni su iskopali na desetine figurina koje su prodali (njihove oglase možete naći i na internetu), neke, čak, po ceni od 7.000 evra. Neki primerci se, prema mojim saznanjima, nalaze čak kod kolekcionara u Australiji – ističe Stojić.
– Oni mehanizacijom zemlju iskopaju, natovare na prikolicu, pa uz pomoć vode (flotacijom) i sita pronalaze figurine. Te nelegalne radnje još traju. Spremam se da napišem otvoreno pismo nadležnim u Srbiji da je to nedopustivo to šta se radi sa svetski značajnim arheološkim lokalitetom (niti bilo kojim drugim nalazištem). Ne koristimo svoje mogućnosti da sprečimo nenadoknadivu pljačku, kao da je interes kriminala u prvom planu. I sada da odete tamo, pronaći ćete nekog divljeg kopača. Oni podmićuju seljake da im ne beleže brojeve kola, džipova, mehanizacije kojom dolaze…
