Izvrnute čarape kralja Petra

Tu bi mogla da se i završi „labudova pesma“ o istorijskoj seriji jer posle prve epizode, istoričari su naoštrili olovke i osuli paljbu na scenario, koji po njima obiluje brojnim netačnostima, istorijskim falsifikatima i proizvoljnim tumačenjima događaja iz prošlosti.

– Umetničku fikciju možete da primenjujete kada se bavite zabavom, ali ne kada radite nacionalni projekat ovog tipa – odlučan je profesor Filozofskog fakulteta dr Aleksandar Životić.

Istoričari kažu da umetnička improvizacija u ostvarenju može da se primenjuje za neistorijske ličnosti ili u onim delovima gde se ne zna tačno šta su konkretne istorijske ličnosti radile, ali tamo gde se zna, bitno je držati se činjenica, tim pre što upravo preko filmova i novih medija narod tumači i saznaje nacionalnu istoriju.

Oštar u kritici prve epizode, Aleksandar Životić je od Javnog servisa čak zatražio da seriju skine sa programa. Naveo je i neke netačno prikazane krupne istorijske događaje dok onih sitnih, kaže, ima sijaset.

– Kralj Petar nije došao u Srbiju tajno kako je prikazano u seriji, već je posle Majskog prevrata prvo formirana privremena vlada, pa je zakazana sednica Skupštine i vraćen ustav iz 1888, a onda je posebna delegacija otputovala da ga o tome obavesti, pa je Petar stigao u zemlju svečano dočekan.

Životić u izjavi za „Vesti“ demantuje da se krenulo u obračun sa zaverenicima koji su učestvovali u prevratu, kako je takođe prikazano u seriji.

– Niko nije hapšen, niti degradiran. Stariji zaverenici su uz ozbiljnu novčanu kompenzaciju penzionisani da bi zemlja izašla iz britanske blokade. Scena sa skidanjem apoleta kojih nije ni bilo, takođe je deo tih grubih grešaka i istorijskih podmetanja – ogorčen je istoričar.

Tako jedan od glavnih zaverenika u ubistvu kralja Aleksandra i kraljice Drage Obrenović, general Jovan Atanacković, ostaje na položaju kancelara Kraljevskih ordena sve do 1906, kada je na svoj zahtev penzionisan.

Petar Ristovski, koscenarista i režiser filma i serije, kaže da nema komentar na iznete primedbe.

– Ovo je igrani, a ne dokumentarni film – kratko nam je odgovorio sin čuvenog glumca Lazara Ristovskog, kojem su visokobudžetni film i serija dugometražni prvenci.

Ni na pitanje da li je na scenariju zajedno sa njim i Vladimirom Ćosićem, radio i poznati književnik Milovan Vitezović, mlađi Ristovski nije imao komentar.

Autor novele „Čarape kralja Petra“, po čijim motivima je rađen film, jeste potpisan kao scenarista i filma i serije, ali nezvanično saznajemo da je malo od njegovog udela ostalo u konačnoj verziji. Vitezović je ogorčen, te se sprema da „brani istoriju od Ristovskih“.

Dok se ne oglasi pisac najbolje jugoslovenske serije „Vuk Karadžić“, poznat po temeljnom pristupu istorijskim temama i ličnostima, pokušali smo da dobijemo komentar i Lazara Ristovskog, glavnog glumca i producenta. On je bio još kraći, a svakako neprijatniji od svog sina, reagujući na molbu da prokomentariše primedbe istoričara.

– Nisam video ništa i ne mogu sada pričam, pošto sam zauzet – kratko je uzvratio.

Očigledno je stariji Ristovski mnogo uložio i mnogo očekivao od projekta, a nije krio ni ambiciju da ovim ostvarenjem doprinese i istorijskom prosvećivanju domaćeg gledaoca. Govoreći uoči premijere visokobudžetnog filma epohe sa njim u nosećoj ulozi, Ristovski se pozvao baš na istoriju.

– Naši ljudi generalno misle da znaju mnogo o istoriji, kao i o fudbalu, ali kada se malo dublje uđe u problematiku onda se ustanovi da su ta znanja površna – rekao je početkom decembra.
Po svemu sudeći, istoričari su saglasni sa glumcem u jednom – naša su znanja o nacionalnoj istoriji površna. Serija dvojca Ristovski je to samo potvrdila dok je Javni servis, posle kritikovane serije o Nemanjićima, ponovo upao u zamku ambicioznih projekata autora, nedoraslih velikim temama iz prošlosti.

Čudan Apis

Ni filmsko oživljavanje čuvenog Dragutina Dimitrijevića Apisa, nije se posrećilo. Vođa tajne organizacije Crna ruka je u prevratu ranjen, a u seriji je prikazano kako u civilu u porti Saborne crkve prebija nekog jadnika za vreme krunisanja kralja.

Dokumentarac o krunisanju

Gledaocu sa prosečnim poznavanjem istorije najviše je zasmetalo što je krunisanje kralja Petra u seriji prikazano tako da on sam sebi stavlja krunu na glavu. Istoričari kažu da je to učinio samo Napoleon, a da su se tvorci serije o činu krunisanja mogli informisati i iz filma „Krunisanje kralja Petra I“, dokumentarca engleskih autora iz 1904. godine, te da je krunu na glavu Petru stavio tadašnji mitropolit beogradski.

Gostujući na RTS-u uoči prve epizode serije, Lazar Ristovski je rekao da je scena „samokrunisanja“ autentična i da su za njeno snimanje konsultovani eminentni istoričari.

Saveti otišli u vetar

Nezvanično saznajemo da je Dalibor Denda, stručnjak za vojnu istoriju, bio konsultant, ali od njegovih primedbi i sugestija scenaristi ništa ili su malo toga primenili, pa je ovaj istoričar i zahvalan što ga nema u odjavnoj špici.

Vojni istoričari navode da se govor kralja Petra u Prizrenu nikada nije desio. U seriji se prikazuje da je Petar odlučio da vojska ide preko Albanije, dok je istina da je stari kralj od maja 1914. predao komandu sinu Aleksandru. I borbene scene su falsifikovane. Artiljerci posle bitke napuštaju topove, ne podržavaju pešadiju, a to nema veze sa realnošću! Atanacković nosi uniformu vojvode iako je taj čin prvi dobio Radomir Putnik i to posle Kumanovske bitke 1912. Takođe, Orden Karađorđeva zvezda pojavljuju se 1903, a on je ustanovljen godinu dana kasnije.