Vest o prebacivanju ruskog raketnog sistema S-400 i Pancir-S u Srbiju preneli su u udarnim terminima svi ruski mediji. Vojni eksperti u Moskvi ocenjuju da to pre svega govori o poverenju između dve armije i dve države, ali i da je to važan politički signal.
Oni podsećaju da je ovo prvi put da ruski sistemi učestvuju na vojnim vežbama u inostranstvu, a posle manevara biće vraćeni u Rusiju. piše Olivera Ikodinović za Sputnjik.
Srpski raketaši su u septembru prošli u Rusiji prvu fazu obuke sa savremenim sistemima kakvi su S-400 i „Pancir S-1“, koje Vojska Srbije za sada nema u svom naoružanju, što je za američki list „Nešenel interest“ bio signal da se zapita da li je Srbija sledeća zemlja koja će kupiti ruski sistem S-400 i da li su vežbe „Slovenski štit“ deo „velike igre“ Beograda, koga optužuje da se igra i sa Rusijom i sa Zapadom, u pokušaju da nabavi najbolje oružje za svoju vojsku.
– Demonstracija naših sistema S-400 i „Pancir-S“ tokom vežbi koje će se održavati na teritoriji Srbije pomoći će Srbima da se odluče i izaberu koji im sistem protivvazdušne odbrane odgovara, da se upoznaju sa radom naših sistema PVO, s obzirom da srpska vojska u službi i dalje ima neko oružje sovjetske proizvodnje. Naravno, oni se u osnovi razlikuju od onoga što sada proizvodi Rusija. Savremeni ruski sistemi su mnogo bolji od onih sistema koji su tada napravljeni u Sovjetskom Savezu. Kombinacija sistema S-400 i „Buk M2“, koji su u izvoznoj varijanti sistemi srednjeg dometa, kao i sistemi kraćeg dometa „Tor M2“ i „Pancir-S“, omogućili bi da se nad teritorijom Srbije uspostavi potpuno neprobojni štit za sredstva vazdušnih napada – kaže vojni ekspert Aleksej Leonkov.
Ruski ekspert podseća da je Srbija vojno neutralna zemlja i da je njeno pravo briga o sopstvenom suverenitetu. Imajući u vidu karakteristike ruskih sistema S-400 i „Pancir S“, Leonkov dodaje da to izaziva neku vrstu alergije u NATO krugovima.
– Činjenica da su u Srbiju stigli naši sistemi protivvazdušne odbrane koji omogućavaju otkrivanje vazdušnih napada na prilično velikoj udaljenosti, to svakako izaziva neku vrstu alergije, posebno nakon što je S-400 kupila Turska, članica NATO-a, kao i Grčka, koja je nabavila slične sisteme – S-300 – ističe Leonkov.
Napredni sistem S-400 je jedan od najsavršenijih PVO sistema u svetu – otkriva ciljeve na udaljenosti do 600 kilometara, a uništava ih na daljini do 400 kilometara. Ukoliko bi ga Srbija nabavila – što mnogi priželjkuju – on bi bio u stanju da potpuno zaštiti našu zemlju.
Međutim, nabavka S-300 ili S-400 zavisi od budžeta koji je zemlja spremna da potroši. To su prilično skupi sistemi daljeg dometa, pa su optimalno rešenje za jačanje protivvazdušne odbrane Srbije sistemi kratkog i srednjeg dometa: „Pancir“, „Buk“ i „Tor“, zaključuje Sputnjik.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
