Blokaderska kuharica: plenum, radne grupe, sekcije, redari – 4. Deo

Studentska kontrola nad Filozofskim fakultetom tokom proleća 2009. bila je organizovana na sledeći način. Tri glavna dela studentske uprave bili su plenum, radne grupe i redari.

Plenum:
Plenum je bio glavno mesto na kome su se donosile sve odluke tokom studentske kontrole fakulteta. Na njemu se glasalo direktno, pa su studenti sami odlučivali o svemu, uključujući i to da li će se blokada nastaviti ili prekinuti. Plenum je bio otvoren skup svih zainteresovanih studenata, ali i drugih građana. O tome koliko će skup biti otvoren odlučivao je sam plenum, u zavisnosti od okolnosti. Svako je imao pravo da govori i svako je imao jednako pravo glasa. Odluke su se donosile većinom glasova.
Plenum su svaki put vodila druga dva moderatora, koji su birani na kraju prethodnog sastanka. Tokom blokade plenumi su održavani svakog dana, a van perioda blokade uglavnom jednom nedeljno, po potrebi i češće.

Radne grupe i sekcije:
Radne grupe i sekcije su posebne, organizovane grupe unutar plenuma koje se bave određenim temama i zadacima.

Sekcije imaju zvanična ovlašćenja – mandat, koji im daje plenum da obavljaju određene poslove. Imena članova sekcija se ne objavljuju javno, a mandat se daje celoj sekciji, a ne pojedincima i može se u svakom trenutku ukinuti ili promeniti. Sekcije se formiraju kada su potrebni hitni ili specifični zadaci koje nije moguće stalno rešavati na plenumu ili u otvorenim grupama. U mandatirane sekcije spadaju:
programska, medijska, blogerska sekcija, sekcija za obezbeđenje i sekcija za „Skriptu” (glasilo plenuma).

Radne grupe su otvoreni sastanci na koje može doći svako zainteresovan, do tridesetak ljudi, bez stalnog članstva i unapred se ne zna ko će učestvovati. Postoje i radne grupe koje se bave raznim praktičnim pitanjima, kao što su organizacija sastanaka, analiza dokumenata, tehnička pitanja i slično. Radne grupe ne donose konačne odluke, već sastavljaju predloge koje zatim razmatra i glasa plenum.

U nekim slučajevima postoji i i sekcija i radna grupa za istu temu (npr. medijska), gde radna grupa okuplja sve zainteresovane, a sekcija ima konkretan mandat da sprovodi dogovoreno i komunicira sa medijima. Postoji i posebna „miniakcijska” grupa koja ima mandat da sama organizuje manje akcije bez stalnog odobravanja plenuma, ali i dalje u okvirima ranije donetih odluka.

Tokom i nakon blokade na Filozofskom fakultetu u Zagrebu postojale su, između ostalog, sledeće grupe i sekcije:
– tehnička radna grupa (dnevni red, moderatori, organizacija plenuma)
– medijska sekcija (saopštenja i odnosi s medijima)
– međuplenumska radna grupa (koordinacija sa drugim fakultetima)
– miniakcije (organizacija protesta, performansa i javnih akcija)
– grupa za procenu situacije (analiza i strategija daljeg delovanja)
– grupa za analizu dokumenata (zakoni, propisi, izjave)
– grupa za informisanje i „Skriptu” (glasilo i distribucija materijala)
– grupa za širenje direktne demokratije (posle blokade, širenje ideje van fakulteta)

Postojale su i druge manje grupe, poput onih za forum i peticije, uključujući i veliku peticiju za besplatno obrazovanje koju je potpisalo oko 100.000 ljudi.

Redari:
Redari su grupa studenata koja tokom blokade fizički održava red na fakultetu i brine o imovini. Ko može biti redar nije trajno određeno — članstvo je otvoreno i može da se menja.

Pored plenuma, radnih grupa i redara, važnu ulogu imaju i druge strukture:

Programska sekcija:
Zadužena je za organizovanje alternativnih predavanja i obrazovnog programa tokom blokade.

Skripta:
To je glasilo plenuma. Izlazi često (tokom blokade svakodnevno ili više puta dnevno), a kasnije ređe.
Internet platforma služi kao glavno sredstvo komunikacije i arhiva studentske akcije. Objavljuju se vesti, tekstovi i dokumenti vezani za protest.

Nastaviće se.

Piše: Biljana Stepanović