Može li Rusija da zadrži status najvećeg svetskog proizvođača nafte i ambicioznog protagoniste novih petroistraživanja ako se, prema sopstvenim podacima, oslanja na zapadnu tehnologiju u polovini domaćih projekata sa uljnim škriljcima i 80 odsto radova na podvodnim nalazištima?
U paleti sankcija Zapada Rusiji, krize u Ukrajini, Vašington je veoma precizno ograničio saradnju američkih naftaških kompanija i specijalizovanih petrohemijskih kompanija ("Halibarton”, "Šlumberger”…) sa ruskim partnerima u poslovima na Arktiku, eksploataciji petroleja iz uljnih škriljaca, i podvodnim istraživanjima nalazišta crnog zlata, uključujući i poslove na Kaspijskom jezeru.
"Umesto da se predaju pred tim zapadnim sankcijama, Rusi su izašli sa planom ’rusifikacije’ tehnologija koje će koristiti u jednom od najvećih dosadašnjih nastojanja sveta da pronađe naftu u ledenim vodama Arktičkog okeana”, ocenio je juče "Njujork tajms”.
Odlučan da nastavi sa arktičkim biznisom, "Rosnjeft” je za sledeću sezonu radova na Arktiku (avgust–oktobar) već rezervisao šest platformi jedne norveške kompanije i pazario rusko-venecuelansku kompaniju koja se bavi ekstrakcijom nafte sa podvodnih terena. Istovremeno, ruski naftaši započeli su pregovore sa kineskim partnerima koji su izgleda voljni da deo plutajućih platformi povuku iz Južnokineskog mora na Arktik.
Najveća novina u areni ruskog naftaškog biznisa nastala nakon uvođenja sankcija je ipak ovih dana diskretno plasirana vest da je ruski "Gasprom” najavio mogućnost saradnje sa "Rosnjeftom” u Arktičkom krugu, ukoliko "Ekson mobajl” i sledeće sezone bude sputan zapadnim sankcijama. Istina, predstavnici "Gasproma” su najavljenu saradnju definisali kao "tehničku mogućnost”.
Ipak, bilo kakva mogućnost saradnje "Rosnjefta” i "Gasproma” – po zapadnim ocenama "dva ozbiljna poslovna rivala” – iznenadila je posmatrače sa obe strane Atlantika.
"Umesto da izazovu razdor u najužem krugu poslovnih saradnika Putina, zapadne sankcije nagnale su ih na tešnju saradnju. Sama pomisao da bi dva konkurenta mogla da sarađuju da bi smanjila posledice sankcija, jedan je od najjačih signala da – nakon sedam meseci od uvođenja zabrane poslovanja sa Rusijom, kaznene mere Zapada imaju upravo suprotan efekat od priželjkivanog”, ocenjuje američka medijska mreža Si-En-Bi-Si.
U međuvremenu, vodeće zapadne naftaške kompanije ovih dana više su nego uzdržane u procenama koliki gubitak će – dok traju sankcije – pretrpeti zbog presečenog višedecenijskog biznisa sa Rusima. Uz put, zapadni petrobiznis ušao je u nekadašnji SSSR još 1929. godine na poziv Josifa Visarionoviča Staljina.
"Ekson mobajl” je iz Arktičkog kruga odšlepao naftnu platformu "Zapadna Alfa” nakon što je letos platio 700 miliona dolara za kratki nastavak istraživanja na nalazištu – za koje se ovih dana ispostavilo da sadrži možda i 750 miliona barela rezervi petroleja. Istovremeno, "Šlumberger” je povukao iz Rusije većinu američkih i evropskih petroeksperata koji su godinama primenjivali zapadnu tehnologiju na sovjetskim, a kasnije i ruskim nalazištima.
Oseka zapadnih petrostručnjaka, visoko specijalizovanih mašina za istraživanje i eksploataciju petroleuma u ekstremnim uslovima Sibira i Arktika i finansijske podrške megaprojektima nije izazvala malodušnost dojučerašnjih ruskih partnera, pre je podstakla njihov prkos. Ruski predsednik Vladimir Putin odobrio je ovih dana osnivanje državne kompanije za servisiranje petroindustrije, sa ciljem da gde god može i što pre zameni usluge "Halibartona”, "Šlumbergera” "Bejker Hjua” i ostalih, prenosi Politika.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
