Film „Ruski konzul“ reditelja Miroslava Lekića, nastao po romanu Vuka Draškovića, srpski je kandidat za Oskara, saopštio je Filmski centar Srbije na svom sajtu.
Odluku je donela Selekciona komisija u čijem sastavu su predsednik Dimče Stojanovski, Biljana Maksić, Darko Bajić, Dejan Dabić, Božidar Zečević, Đorđe Milosavljević i Miloš Janković, navedeno je iz FCS-a. Odluka o izboru srpskog kandidata za 97. dodelu nagrade Američke akademije filmske umetnosti i nauke Oskar u kategoriji za nabolji međunarodni film doneta je tajnim glasanjem u prvom krugu, rečeno je u saopštenju.
Kako je navedeno, „Ruski konzul“ je dobio devet glasova, „Za danas toliko“ reditelja Marka Đorđevića sedam, „Radnička klasa ide u pakao“ Mladena Đorđevića tri, a „Nedelja“ Nemanje Ćeranića dva glasa. FCS se zahvalio na radu članovima Selekcione komisije i naglasio da je u konkurenciji bio i film ‘Ruski konzul’ čiji je reditelj predsednik Upravnog odbora FCS-a.
„Lekić zbog toga nije učestvovao u procesu izbora članova Selekcione komisije. Takođe, ove godine u sastavu komisije nije bio predstavnik UO FCS-a, kao što je inače praksa“; istaknuto je u saopštenju.
Film „Ruski konzul“ donosi dinamičnu priču vraćajući nas u dramatične godine, koje se mogu smatrati ključnim trenucima kosovske krize, koja će definisati budući suživot Srba i Albanaca na Kosovu. Glavni junak ove filmske sage je srpski doktor Ilija Jugović (Nebojša Dugalić) koji po kazni dobija premeštaj bolnicu u Prizrenu. Tu upoznaje profesora istorije Ljuba Božovića – Ruskog konzula (Žarko Laušević), naizgled psihijatrijskog pacijenta koji tvrdi da će uskoro „Rusija opet postati Rusija, a Kosovo će opet biti srpsko“.
Protiv Božovića se okreću lokalni albanski moćnici, separatisti. Oni pokušavaju da isele Božovića, ali u njegovu zaštitu staje doktor Jugović.
Ovo je poslednji film Žarka Lauševića, koji je preminuo u novembru 2023. godine. Iako je bio bolestan i na hemioterapiji, Laušević je neumorno radio na filmu, što reditelj Miroslav Lekić opisuje kao „zadivljujući“ napor.
– Žarko je u trenutku snimanja već bio bolestan i bio na hemioterapiji. On je to zaista uspeo da iznese na jedan način koji je potpuno zadivljujući – izjavio je Lekić za Kurir.
Drugi put nominovan
Glumačku podelu, pored Žarka Lauševića i Nebojše Dugalića, čine i Paulina Manov, Svetozar Cvetković, Visar Vishka, Danica Radulović, Mensur Šafljiu, Konstantin Fidanov, Petar Zekavica, Meto Jovanovski, Nada Macanković, Slaviša Čurović, Enver Petroci, Tamara Aleksić i mnogi drugi.
Miroslav Lekić drugi put je naš kandidat za ovu nagradu, jer se takmičio s filmom „Lavirint“. Za laskavo priznanje godišnje se prijavi nekoliko desetina filmova, najčešće između 80 i 90. Iako srpski filmovi od svog formalnog početka 1994. nisu nijednom uvršteni među nominovane filmove, Jugoslavija ima drugačiju istoriju. Nagrada za najbolji strani film uvrštena je 1954, a Jugoslavija je već 1956. godine imala svog predstavnika, film „Cesta duga godinu dana“ italijanskog reditelja Đuzepea de Santisa. Ovaj film je iste godine dobio i Zlatni globus.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
