Ruski diplomata upozorava: Postoji rizik od sukoba Rusije i NATO-a

„Postoje rizici od sukoba snaga Rusije i NATO-a, nema garancija da neće biti nekih incidenata“, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško za televiziju „Rusija 24“.

– Rizici se, naravno, pojavljuju, a mi smo, naravno, zabrinuti zbog isporuka oružja. Sve je to veoma opasno. Nema garancija da neće biti incidenata – smatra Gruško.

Kako je naveo, prerano je govoriti o tome kakvi će sada postati odnosi Rusije i NATO, ali jedno je jasno – oni više neće biti isti.

– Teško mi je reći kako će se oni promeniti. Jasno je da ne mogu da budu kao pre – rekao je Gruško za televiziju „Rosija 24“.

– Ali, želim da podsetim da je u našem sporazumu o bezbednosnim garancijama, koji smo predložili da zaključimo sa alijansom, stajalo upravo to da se, sa stanovišta vojne ravnoteže, vojne situacije, vrati upravo na vremenski odsečak kada se zaključivao temeljni akt (Rusija-NATO) – rekao je zamenik ministra.

To podrazumeva dovođenje oružanih snaga Alijanse u konfiguraciju iz 1997. godine, objasnio je diplomata i podsetio da je od NATO-a dobijen negativan odgovor na predloge Moskve.

– Kada je u pitanju zdrav razum, svako u Evropi, svaki građanin zapadnoevropske zemlje danas shvata da je situacija koja je postojala 1997. godine bila mnogo bezbednija od situacije koja je nastala kao rezultat širenja NATO-a i naknadnog vojnog razvoja novih članica, zasićenje vojnom infrastrukturom, raspoređivanje trupa i naoružanja – uveren je Gruško.

Pitanje bezbednosnih garancija ostaće ključno za Rusiju, a ako bude rešeno tada će se moći da se razmišlja o novoj arhitekturi odnosa sa NATO-om, dodao je on.

Diplomata je naveo da se Rusija zalaže za političke mere za rešavanje pitanja sa NATO-om, a ne za vojne.

– Inače, mi smo sve vreme upozoravali da, ako to ne može da se reši politički, na osnovu konsenzusa, na bazi ravnoteže interesa, moraćemo da preduzmemo mere koje smatramo potrebnim, a onda će biti prekasno pitati se zašto smo to uradili – objasnio je on.

Prema rečima diplomate, ako se bezbednosni interesi stave u prvi plan, onda bi Evropa pre ili kasnije trebalo da shvati da je formiranje NATO-centrične strukture u Evropi put koji ne vodi nikuda, da je to „pretvaranje sebe u objekat vojnog planiranja“.

– Da li je zemljama o kojima govorite ovo potrebno? – rekao je Gruško, komentarišući mogućnost ulaska Finske u NATO i razmeštanja dodatnih snaga alijanse u istočnoj Evropi.

Pravi cilj širenja NATO-a

Gruško smatra da je pravi cilj širenja NATO-a pronalaženje neprijatelja.

– Svako ko ume da uključi mozak vrlo dobro je svestan da je širenje NATO-a zapravo bio pronalaženje neprijatelja – rekao je on.

Prema njegovim rečima, Zapad pokušava da stvori „gvozdenu zavesu“ oko Rusije.

– Očigledno nam je da, tragajući za političkom konjukturom, zapadne zemlje danas pokušavaju da podignu gvozdenu zavesu oko Rusije – naveo je on.

Gruško smatra da se nova bezbednosna arhitektura ne može opirati na stare strukture.

– Polazimo od toga da, kada kriza bude prevaziđena i da bude prevaziđena na način da se osiguraju nacionalni interesi Ruske Federacije, tada će, možda, biti moguće pristupiti izgradnji neke nove arhitekture koja će, možda, već neće oslanjati na stare institucije – istakao je on.

Uloga Evrope

Gruško smatra da Evropa mora da zaustavi posledice intervencija NATO-a u drugim zemljama i da se zaštiti od njih.

– Evropa bi, uglavnom, pre svega trebalo da se bavi zaustavljanjem, neutralisanjem i zaštitom od posledica NATO intervencija – ocenio je on.

Gruško smatra da EU neće moći da ostvari nezavisnost na svetskoj sceni ako ne shvati da tenzije sa Rusijom podižu Sjedinjene Američke Države.

– EU neće imati nikakve šanse da bude samostalan igrač na svetskoj i evropskoj scenia ako sama EU ne shvati da ova tenzija u odnosima sa Rusijom duž linije Istok-Zapad, iskorišćavanje Ukrajinaca od strane Amerikanaca kao granice u borbi protiv Rusije, ovaj projekat će biti osuđen na propast, koliko god novca za njega izdvajali. Tada će oni ostati sateliti SAD u vojno-političkom odnosu i neće imati nikakvu nezavisnost – konstatovao je on.

O ulasku Ukrajine u NATO

Gruško je podsetio da je Rusija mnogo puta upozoravala zapadne zemlje da će pitanje prijema Ukrajine u NATO „pre ili kasnije eksplodirati“.

– Mnogo puta smo upozoravali da je to sat koji otkucava – pre ili kasnije će eksplodirati, situacija se mora radikalno menjati – konstatovao je on.

Komentarišući vojnu operaciju u Ukrajini, Gruško je naveo da su u ovom trenutku saveznici Rusije vojska i mornarica, ali bi trebalo tražiti i diplomatsko oruđe.

– Vojska i mornarica su naši saveznici, to je očigledno i, nažalost, ova evolucija vojno-političke situacije i kurs koji su zauzele zemlje NATO-a pokazali su da se ovde treba osloniti na sopstvene snage, to je očigledno, ali ipak polazim od činjenice da će politički i diplomatski alati u svakom slučaju biti potrebni – zaključio je on.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije objavilo je 17. decembra 2021. nacrte ugovora sa Sjedinjenim Američkim Državama o garancijama bezbednosti, kao i sporazuma o merama za obezbeđenje bezbednosti Rusije i država-članica Severnoatlantskog saveza. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje od daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi. Krajem januara SAD i NATO uputili su Moskvi pisane odgovore na predloge Rusije o bezbednosnim garancijama.