“Rusija neće stati dok Ukrajina…”

Ruski bezbednosni interesi su takvi da Rusija neće stati dok se ne postigne rešenje koje predviđa da Ukrajina bude vojno neutralna zemlja, poput Finske, kaže nekadašnji diplomata Vladislav Jovanović uz ocenu da bi takvo rešenje bilo obostrano korisno i uvažavalo vitalne bezbednosne interese Rusije, a Ukrajini istovremeno pružalo punu slobodu u širenju odnosa i prijateljstva sa drugim zemljama.

Jovanović ocenjuje da je sadašnja situacija oko Ukrajine neodrživa i da mora što pre da se prevaziđe na obostrano koristan način.

– Da li će današnji pregovori ili koji budu nastavljeni dovesti do toga sada ili kasnije, ostaje da se vidi, ali činjenica je da Ukrajina kao nezavisna zemlja ne može da postigne više od prijateljstva sa zapadnim silama i zemljama koje je okružuju. Zato je nužno da bude vojno neutralna kao što je to Finska – kaže Jovanović.

Naglašava da bi bilo dobro da što pre postigne dogovor i izbegnu nepotrebne žrtve, a nategnuti međunarodni odnosi vrate u normalne okvire jer sada, kaže, ne vode dobru i predstavljaju opasnost za mir.

– Sada će konačno rešenje morati da krene od uvažavanja vitalnih bezbednosnih interesa Rusije koji se ne smeju i ne mogu ugrožavati raznim opasnim geopolitičkim kombinacijama od strane Amerike i zapada – ističe Jovanović.

Napominje da je Ukrajina bliska i važna zemlja za Rusiju, njenu istoriju i njeno postojanje,a da je posle prevrata u Majdanu krenula putem izazivanja i pretvaranja Ukrajine u „bastion neprijateljstva“ prema ruskim bezbednosnim interesima.

– To je igra sa vatrom koju nije nijedna srednja i mala zemlja ne bi smela sebi da dopusti jer to vodi u veliku neizvesnost sa posledicama koje se ne mogu uvek predvideti – ocenjuje Jovanović.

Ističe da je za Rusiju apsolutni prioritet sigurna bezbednost i odbrana od opasnosti ako bi, kaže, NATO primila Ukrajinu, Gruziju, Moldaviju, kako se nagoveštava, što Jovanović vidi kao otvorene pozive NATO-a na rat prema Rusiji.

Na pitanje koliko je ova situacija opasna za Srbiju koja je pod pritiskom zapada da uvede sankcije Rusiji i od koje se očekuje da u Generalnoj skupštini UN glasa za Rezoluciji UN o agresiji Rusije protiv Ukrajine, Jovanović kaže da se pretnje, koje se mogu čuti da bi zbog neutralne pozicija Srbija mogla imati određene posledice odnose na otežavanje daljeg ulaska u EU, „na klimavim nogama“.

Navodi da EU nije ponudila Srbiji članstvo pod jednakm uslovima kao što je ponuđeno drugim članicama što, kaže, znači da se Srbija poziva da uđe u EU u svojim ustavno definisanim granicama i da umesto toga nudi ulazak bez Kosova i Metohije.

– Mogu zbog sile koju imaju i sredstava pritisaka, uticanja i priprećivanja da se nadaju da bi Srbija mogla da im izađe u susret i ubrza put ka članstvu bez KiM, ali to je račun bez krmčara i to se neće desiti. Zašto bi Srbija bila jedina u istoriji međunarodnih organizacija da uđe u EU pod nižim uslovima nego druge zemlje. To je uvredljivo i protiv međunarodnog prava – kaže Jovanović.

Veruje da će se Srbija odupreti takvim pritiscima jer je, kaže, genetski nezavisna i slobodarska zemlja koja nikad nije pristajala na bilo kakva poniženja.

– Još manje je pristajala da bude član vojnog saveza u vreme mira, to je bila samo u vreme odbrambenih ratova. To je čini drugačijom od drugih u regionu i to bi te zemlje i velike sile trebalo da uvaže jer zemlja sa takvom politikom nikada ne predstavlja pretnju drugima – navodi nekadašnji ambasador.

Na pitanje može li ukrajinska kriza da utiče na situaciju oko KiM, pa i Republike Srpske, Jovanović upozorava da će pritisci biti sve otvoreniji i neprincipijelniji, pre svega prema Republici Srpskoj koja je, kaže, žrtva neprimenjivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Prema njegovim rečima, taj sporazum se „odronjavao“ time što su razni međunarodni predstavnici u BiH oduzimali nadležnosti Republici Srpskoj, a cilj te politike je, kaže, da entiteti vremenom izgube suštinski razlog postojanja i svedu se na administrativne provincije.

– To je neprihvatljivo za srpski narod u Republici Srpskoj i trebalo bi da se politika koja je suprotna Dejtonskom sporazumu napusti i zameni politikom kontakata, saradnje i kooperaciju u okviru tog sporazuma – navodi Jovanović.

Govoreći o zahtevu Prištine za hitnim članstvom u NATO i podršci koju dobija sa raznih strana, Jovanović kaže da su Priština i njeni saveznici napravili pogrešan korak koji je veoma rizičan i nepredvidljiv uz podsećanje da je Srbija u Generalnoj skupštini UN primljena konsenzusom i u republickim granicama koje uključuju i KiM.

– Mi smo matična država, bez našeg pristanka ne mogu ništa da urade, ako i urade to je bezvredno – uveren je Jovanović.