Ratna psihoza zahvata i Nemačku

Rat se vratio u Evropu – a sa njim i strah. Kako Nemci reaguju na rusku invaziju na Ukrajinu i kako se neki već spremaju za vanrednu situaciju?

Klimatske promene, pandemija korone, a sad još i ruski napad na Ukrajinu. Loše vesti se gomilaju i Nemačkom se širi mračno raspoloženje. Očigledan pokazatelj nesigurnosti nacije su prazni rafovi u prodavnicama i ograničena prodaja testnine i kvasca. Zbog rata se ponovo gomilaju zalihe, isto kao i na početku pandemije. Samo što je umesto toalet-papira ovoga puta posebno traženo – suncokretovo ulje, oiše Dojče vele.

Zabrinutost zbog nedostatka osnovnih namirnica

Nemačko udruženje prerađivača jestivog ulja (OVID) upozorava da se u narednim nedeljama i mesecima mogu desiti „ograničenja u snabdevanju suncokretom, lanom i sojom iz konfliktnog regiona“.

Ukrajina i Rusija su među najvažnijim svetskim izvoznicima suncokretovog ulja. Nemačka uvozom pokriva 94 odsto svojih potreba. A zbog zabrinutosti da će uskoro doći do nestašice i drugih osnovnih namirnica, Nemci ponovo naveliko kupuju brašno i testeninu – iako prehrambena industrija daje sve od sebe da obezbedi stabilnost u lancu snabdevanja.

Prema anketi koju je agencija Forsa sprovela 28. februara, dakle četiri dana nakon početka ruskog napada, 69 odsto od oko 1.000 ispitanika građana Nemačke strahuje da bi NATO, a time i Bundesver, mogli da budu uvučeni u rat.

Prema najnovijem istraživanju Dojčlandtrend objavljenom 3. marta, veliki broj ljudi uveren je da će sukob ostaviti traga na Nemačkoj i 64 odsto njih očekuje pogoršanje ekonomske situacije. Većina Nemaca do sada jeste reagovala mirno, ali rat koji se može gotovo uživo pratiti na društvenim mrežama i koji je geografski bliži nego bilo koji vojni sukob već duže vreme, emotivno uzburkava sve više Nemaca.

Sećaju se što zapravo znači rat

Oni često traže pomoć od telefonske savetodavne službe. „Zahtevi z takvom pomoći su sve češći“, kaže za DW Kristina Zajakovski iz savetovališta u Kelnu. Svaki peti poziv je vezan za rat, ljudi se plaše da će se to preliti i na Nemačku. „Da će biti ubijeni članovi njihove porodice ili prijatelji, da će im kuća biti bombardovana, da će se desiti strašne stvari, onakve kakve vide u medijima. I dobro je dati koji pozivaju pričaju o svojim strahovima, pa čak i da iznesu svoje najgore fantazije“, objašnjava savetnica Zajakovski.

Zovu mladi, jer strahuju za svoju budućnost, a mislili su da će živeti u Evropi gde vlada mir. Zovu i stari, pripadnici onih generacija koje se sećaju ili Drugog svetskog rata ili teških dana odmah nakon njega. Ta generacija je „u vreme mira sve to potisnula, ali sada im se sve ponovo vratilo“.

Koliko košta atomski bunker?

Inače, još od vremena Hladnog rata svuda u svetu, pa tako i u Nemačkoj, ima firmi koje zaista nude bunkere i slična skloništa. Tako i u firmi „Bunker Schutzraum Systeme Deutschland“ BSSD (Sistemi bunkera i skloništa Nemačke) sa sedištem u Berlinu pljušte pozivi građana.

– Ranije bi našu internet stranicu dnevno pogledalo dvestotinak ljudi, a otkako je počeo rat ima ih više 10.000 – kaže Mark Šmihen koji je zadužen za odnose s javnošću.

Zaista je teško dati odgovor na pitanje šta bi pomoglo na primer u slučaju atomskog napada, jer stvar onda nije u tome skloniti se na sigurno koji sat, dan ili nedelju, već najverovatnije u tom skloništu provesti ostatak života.

Ne tako davno, na početku pandemije korone, mediji su se rugali nemačkoj Kancelariji za zaštitu stanovništva i pomoć u katastrofama (BBK) kada je građanima savetovano da naprave zalihe svega što može da im bude potrebno za deset dana. Sada smatraju da su se njihova upozorenja potvrdila i na svojoj veb-stranici objavljuju da ta pretnja „nije dočekala nespremnom nemačku vojsku, ali ni nas, s obzirom na naše zadatke“, piše BBK.

I oni su pretrpani pozivima i pitanjima građana, a otvorili su i posebnu stranicu na kojoj prate rat u Ukrajini. Zahtev DW da razgovaraju odbili su uz obrazloženje da „zbog trenutnog stanja, na žalost nemaju slobodnih termina“.