Rat poskupljuje naftu

Eskalacija najnovijeg sukoba na Bliskom istoku u najgorem scenariju može da podigne cene nafte na 157 dolara za barel, navodi se u najnovijoj, danas objavljenoj prognozi Svetske banke (SB) o robnim tržištima.

Izveštaj pruža preliminarnu procenu potencijalnih kratkoročnih implikacija sukoba na tržišta robom.

Kako se navodi na sajtu Svetske banke, efekti sukoba na cenu robe će biti ograničeni ako se sukob ne proširi.

Prema osnovnoj prognozi SB, prosečne cene nafte će u tekućem kvartalu biti 90 dolara po barelu i sledeće godine pasti na 81 dolar za barel u sledećoj godini zvog usporavanja ekonomskog rasta.

Ako se sukob između Izraela i palestinskog pokreta Hamas rasplamsa i proširi, SB predviđa tri scenarija.

U scenariju „malog poremećaja“ u snabdevanju, globalne zalihe nafte bi se smanjile za 500.000 do dva miliona barela dnevno – što je otprilike ekvivalentno smanjenju uočenom tokom građanskog rata u Libiji 2011. godine.

Prema ovom scenariju, cena nafte bi u početku porasla između tri i 13 odsto u odnosu na prosek za tekući kvartal – u rasponu od 93 do 102 dolara po barelu.

Ako se obistini scenario „srednjeg poremećaja“ , koji je otprilike jednak posledicama rata u Iraku 2003. godine, globalne zalihe nafte bi bile smanjene za tri do pet miliona barela dnevno.

To bi u početku podiglo cene nafte za 21 odsto do 35 odsto i one bi bile između 109 i 121 dolara po barelu.

Scenario „velikog poremećaja“ , uporediv sa arapskim naftnim embargom 1973. godine, predviđa smanjenje globalnih zaliha nafte za šest do osam milion barela dnevno.

Cene bi u tom slučaju porasle za 56 do 75 odsto i kretale bi se između 140 i 157 dolara po barelu.

„Ukoliko se sukob rasplamsa, globalna ekonomija će se prvi put nakon više decenija suočiti sa dvostrukim energetskim šokom – ne samo zbog rata u Ukrajini, već i zbog Bliskog istoka“, upozorio je glavni ekonomista Svetske banke Indermit Gil.