Rat do poslednje kapi krvi

Ukrajinska vojska se sve brže topi i u Moskvi procenjuju da nova vojna pomoć, koju je Kijevu uputio NATO, neće moći da preokrene situaciju.

Vojska kijevskog režima kuburi sa živom silom i posebno s artiljerijskom municijom, a u NATO bazi Ramštajn, Ukrajini je dodeljena pomoć od 24 haubice i šest višecevnih bacača raketa. Potom su nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron i italijanski premijer Mario Dragi otputovali u Kijev kod Vladimira Zelenskog. Dragi je ispričao da ukrajinski predsednik nije direktno tražio još oružja, već im je izložio situaciju koja postaje kritična.

– Zelenski nam je rekao da za sovjetsko teško naoružanje nestaje granata, a da je za ono koje smo donirali Ukrajini potrebno vreme da se vojnici obuče – rekao je Dragi.

Nestalo tenkova

Naime, osnovno artiljerijsko oruđe ukrajinske i ruske armije su haubice 152 milimetra. Rusi su još početkom rata uništili namensku industriju i skladišta Ukrajinaca koji poslednjih nedelja ratuju s onim što im je dostavljeno iz rezervi država NATO, koje su nekada bile članice Varšavskog ugovora. Zbog prelaska na NATO standarde , granate tog kalibra proizvodi još jedino Bugarska, ali s malim kapacitetima. Zato Zapad dostavlja Ukrajini svoje haubice 155 milimetara, ali granate za njih u velikim količinama nema. SAD su u poslednjoj partiji namenile Kijevu 36.000 ovih projektila. Poređenja radi, ukrajinski generalštab žali se da Rusi na njihove položaje dnevno ispale 50.000 haubičkih granata, oslanjajući se na kompleks namenske industrije koji samo na južnom Uralu broji oko 600 fabrika.

Osim toga, Zapad neće Ukrajini slati tenkove i avione, kako je rekao Makron, da bi se izbegla dalja eskalacija. Međutim, Zapad je već predao Ukrajini sve tenkove sovjetskog tipa iz svog arsenala (Poljska 240 T-72, Slovenija oko 100 M-84, Češka i Slovačka stotinak T-72…) Pritom, tenkova sopstvene proizvodnje članice NATO ne mogu da se liše, jer ih imaju malo (Nemačka oko 300, Velika Britanija i Francuska po 250…) Slična je situacija i sa avionima i helikopterima, pa je već odavno oboreno više sovjetskih letelica nego što ih je Kijev imao uoči rata.

Masakr rezervista

Poseban problem su gubici ukrajinske vojske u ljudstvu. Zelenski je pre mesec dana rekao da Ukrajina gubi 60 do 100 poginulih dnevno, nedelju dana kasnije ministar odbrane Aleksej Reznikov izneo je podatak o 100 poginulih i 500 ranjenih, a potom je savetnik predsednika Mihail Podoljak saopštio stravičnu cifru o dnevnim gubicima od 1.000 ljudi (poginuli, nestali, ranjeni). Gubitak profesionalnih jedinica koje je NATO godinama obučavao Kijev nadoknađuje bacanjem pred topove hiljada neobučenih rezervista.

Srednjoškolci i bolesnici

U ukrajinske škole stigla je naredba Ministarstva odbrane da se prave spiskovi srednjoškolaca s izveštajem o njihovom zdravstvenom stanju. Načelnik medicinske jedinice ukrajinske 57. brigade požalio se javno da im stižu rezervisti sa srčanim bolestima, ugrađenim stentovima, pa i neposredno posle infarkta.

Front puca po šavovima

Dešavanja na frontu ubrzavaju se, iako Rusi ne odustaju od taktike monotonog uništenja žive sile na daljinu. Kijev nije uspeo da ofanzivama kod Hersona i Harkova odvuče ruske rezerve s Donbasa. Niti da zverskim granatiranjem Donjecka natera Ruse da se okrenu utvrđenom rejonu Avdejevka, gde je koncentrisana Ukrajinska artiljerija, i tu iskrvare u jurišima na mrežu rovova i betonskih tunela.

Ruske snage pregazile su reku Severski Donjec i borbe se vode na oko osam kilometara od Slavjanska, grada u kom je rat počeo 2014. Dalje prema istoku praktično je odsečena i raskomadana na delove ukrajinska grupacija oko Lisičanska i Severodonjecka. Rusi su presekli glavni put snabdevanja, a na sporednom preko Severska u četvrtak je prvi put uništen ukrajinski konvoj. Sam Severodonjeck rušenjem mostova odvojen je od Lisičanska, a u industrijskoj zoni opkoljeno je do 2.500 ukrajinskih vojnika i 600 stranaca, pretežno Poljaka. U potkovici je i obližnji utvrđeni rejon Zalatoje-Gorskoje sa oko 2.000 ukrajinskih vojnika.

Južno, Rusi su sa tri strane obuhvatili ukrajinsku grupaciju u Novoluganskom. Ostavili su im prolaz preko polja kako bi se izbegle borbe u dragocenoj termocentrali, ali su zauzeli sve puteve prema Bahmutu, krupnom gradu na važnoj raskrsnici.

Veterani u stroju

Video-snimci velikih grupa zarobljenih Ukrajinaca su svakodnevni. Često je reč o zrelim ljudima u petoj ili šestoj deceniji života.

– Dovezli su ovde nas 15, a samo dvojica su služila vojsku. Tu je s nama i avganistanski veteran, njemu je 55 godina. Da živimo hoćemo, eto zašto smo se predali – rekao je zarobljenik.

Srušićemo krimski most

Zapadne pošiljke oružja ipak su ohrabrile ukrajinske vojnike. Tako je general Dmitro Marčenko rekao da će krimski most biti meta broj jedan, ako Kijev dobije potrebno oružje.

Prema njegovim rečima, Moskva koristi taj most za transport zaliha na Krim i južnu Ukrajinu. Međutim, posle pada Marijupolja, Rusiji su otvoreni i kopneni putevi prema poluostrvu koridorom širokim stotinak kilometara.

Da podsetimo, most je izgrađen nakon što se Krim 2014. godine odvojio od Ukrajine i prisajedinio Rusiji. Koštao je oko pet milijardi dolara, dugačak je 18 kilometara i dugo je bio jedina veza poluostrva s Rusijom, te je izuzetno pokriven protivvazdušnom odbranom.

Dmitrij Peskov, portparol predsednika Vladimira Putina, rekao je da su preduzete sve mere opreza kako bi se osigurala bezbednost Krima. Dodao je da je Kremlj svestan pretnji Kijeva da će gađati most. Moskva je čak zapretila da će bombardovati državne zgrade u Kijevu ako most bude napadnut.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov kazao je da je pretnja generala Marčenka u suprotnosti s obećanjima ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog Zapadu da neće koristiti oružje dugog dometa za napad na rusku teritoriju.