Prete mi što branim Srbe

Američki jutjuber i bloger Čarls Kater (43) postao je meta mržnje i pretnji zato što je branio Srbe, jer je odreagovao na uvredljivu lekciju australijskog Univerziteta Viktorija u kojoj je srpski narod generalizovanim negativnim stereotipom (predstavljen kao genocidan).

On je za „Vesti“ ispričao zašto je i sa kojim ciljem napravio video koji je doveo do uklanjanja sporne lekcije, a zbog čega su se na njega obrušili ne samo nacionalisti i šovinisti iz bivše Jugoslavije već i mediji u Australiji.

– Vređaju me, prete smrću, nazivaju svakakvim imenima. Po njima moja greška je što tvrdim da nije u redu etiketirati jedan narod – počinje priču za „Vesti“ Amerikanac iz Ilinoisa koji već 10 godina boravi u Srbiji.

Erupcija mržnje

Sve je počelo kad mu je nekoliko Srba iz Australije poslalo fotku stranice sa lekcijom koja se izučava na smeru Krivičnog prava i psihologije na njihovom univerzitetu. U spornoj lekciji, autora filozofa Ričarda Rortija, naveden je citat američkog novinara Dejvida Rifa, koji je izveštavao iz rata u Bosni za „Njujorker“.

U članku pod nazivom „Ko su ljudi“ napisao je: „Za Srbe, muslimani više nisu ljudi. Muslimanski zatvorenici leže na zemlji u redovima, čekaju ispitivanje, dovezao ih je srpski stražar… Musliman iz Bosanskog Petrovca nateran je da odgrize penis svog sunarodnika muslimana. Ako kažete da taj čovek nije čovek, ali on izgleda isto kao vi i jedini način da identifikujete tog đavola, jeste da ga naterate da spusti pantalone – muslimanski muškarci su obrezani, a srpski nisu – to je kratak korak do toga da mu odsečete penis.“

– Bio sam zgrožen! Odvratno je šta je i kako napisano, neprimereno za udžbenik. U Australiji postoji velika srpska zajednica, a studenti u dijaspori, ponosni na svoje pretke, to treba da uče u školi?! Strašno! Iznerviralo me je i što je jedan narod predstavljen kao ratni zločinac, a drugi kao žrtva. Zašto uvek negativni primeri samo o Srbima? Ne upirem prstom ni u koga, ne kažem ovi su bolji, oni su gori. Svaki rat ima bar dve strane, ali priče o ratu na tlu bivše Jugoslavije uglavnom su jednostrane sa Srbima kao negativcima. Šta je sa zločinima nad srpskim narodom – priča ogorčeni Čarls, koji je, iznerviran nepravdom, ispričao ovo svojim pratiocima na društvenim mrežama, njih skoro 90.000, i pozvao ih da pišu Univerzitetu ako se slažu sa njim i da traže javno izvinjenje.

Poziv je imao toliki odjek da je sporna lekcija već sutradan uklonjena uz uopšteno izvinjenje „zbog bola koji je mogao da izazove“. Agonija za Čarlsa je tada počela.

– Dobio sam gomilu poruka mržnje, pretnje nasiljem i smrću, da će mi, izvinite na rečniku, jeb***sve po spisku. Jedan je napisao: „Voleo bih da si bio u Australiji, ali ćeš dobiti svoje od bosanskog muslimana.“ Najgoru poruku poslao je Mario Krajina, Hrvat iz Australije: „Ciganski psu“ uz fotografiju ustaše koji drži odsečenu glavu Srbina. Jezivo – nabraja Čarls.

Borac protiv nepravde

Dodaje da ga Bosanci optužuju da negira zločin nad njima, mediji iz Australije sugerišu da je kriv što Univerzitet optužuju za cenzuru, a nazivaju ga „američki jutjuber srpski ultranicionalista“.

– Ja volim Srbiju, ali sam prvenstveno Amerikanac, pripisuju mi nešto što nisam. Predstavljaju me kao budalu koja negira zločine. Ja ne tvrdim šta se događalo ili nije u nekom ratu, meni je samo neprihvatljivo svaljivanje krivice na jednu stranu – objašnjava on.

Posebno su ga pogodile optužbe da nekoga mrzi, jer mu „nijednog trenutka nije bila ideja da širi mržnju“.

– Ja sam dobar momak koji snima video-zapise o Srbiji o kojoj ima toliko loših stvari u zapadnim medijima, sa željom da ljudi saznaju istinu o ovoj zemlji i Srbima, ono što sam saznao i video tokom 10 godina življenja ovde – navodi Kater, koji je napravio više od 1.000 videa o tome kako se živi u Srbiji, o srpskoj hrani i mentalitetu, gradovima…

– Najviše 10 videa su bila o nečem drugo, recimo, šta sam saznao o Jasenovcu i „Oluji“, sasvim suprotno što sam znao iz američkih medija. Inače, ne pričam o tim stvarima, ne bavim se politikom. Samo imam potrebu da otkrijem drugu stranu priče i eventualno ispravim nepravdu – naglašava.

Da li će sada nakon najnovijih gnusnih pretnji odustati od borbe sa vetrenjačama, kategorično odgovara:

– Ima mnogo divnih ljudi u dijaspori koji mi javljaju da uživaju u mojim snimcima plus stranci koji zbog mojih videa žele da dođu u Srbiju i takođe je upoznaju. Neću prestati da pričam istinu o Srbiji!

Diplomatski odgovor dopisniku „Vesti“

Među onima koji su pisali Univerzitetu bio je i Kris Marković, dopisnik „Vesti“ iz Australije. Osim pitanja u vezi sa javnim izvinjenjem srpskom narodu, pitao je i da li su lekciju uklonili zato što je bila netačna ili zato što je neprikladna. Dobio je diplomatski odgovor: „Odluka da se citat ukloni nije odraz njegove tačnosti ili validnosti, već priznavanje da treba pažljivo birati primere… Utvrđeno je da je citat preterano eksplicitan.“

„Zabrinuti“ dr Emir Ramić

Australijski javni servis SBS, jedan od medija koji je za Čarlsa napisao da negira ubijanje muslimana u ratu u Bosni, preneo je „zabrinutost“ dr Emira Ramića iz Instituta za istraživanje genocida Kanada zbog „uklanjanja sadržaja o ratnom zločinu nad Bošnjacima“. Ramić je sve ljude koji su pisali Univerzitetu povodom sramnog citata nazvao „ruljom“ koja je izvršila pritisak, te je on pozvao obrazovnu ustanovu da preispita svoju odluku i „stane na pravu stranu istorije i pravde“.

Stidi se zbog NATO zla

Pre tri godine, Kater je bio gost redakcije „Vesti“, kada smo otkrili njegovu ljubav prema Srbiji. O njemu smo pisali i pre mesec dana, a povod je bio njegov ostanak u Novom Sadu umesto povratka u Ameriku kada je svet okovao virus COVID-19.

Tada nam je, između ostalog, ispričao da se stidi svega zbog zla koje su Amerika i NATO naneli Srbiji bombardovanjem, jer je, prema njegovim rečima, naknadno saznao da nije bilo etničkog čišćenja Albanaca, kako je predstavljeno u medijima, već je Srbija samo branila svoje.

Naveo je da povremeno dobija pretnje smrću od onih koji mrze Srbiju i smeta im što je on voli i promoviše. Ali da to ipak ne menja njegovu odluku da ostane da živi u Srbiji, „zemlji koja ga je učinila boljom i strpljivijom osobom, u kojoj je stekao najbolje prijatelje, gde jede najlepšu hranu i veseli se uz sjajnu muziku“.