Dok čelnici Severne Makedonije tvrde da će učiniti sve kako bi vratili prvobitan izgled freskama srpskih svetinja u Osogovskom manastiru kod Krive Palanke, „Vesti“ su, zahvaljujući docentu dr Jasmini S. Ćirić, došli u posed još nekih fotografija koje svedoče o obimu falsifikovanja istorije i pokušaja da se iz crkava i manastira u Severnoj Makedoniji, koji potiču iz ranog srednjeg veka, izbriše svaki srpski prefiks.
– U crkvi Svetog Atanasija, koja je izgrađena 1121. ili 1122. godine u manastiru Žurče, kod Demir Hisara, mestu koje se pominje i u gramatama cara Dušana, na freskama Svetog Save i Svetog Simeona na svodu crkve su izbrisani epiteti „srpski“. Istovremeno, lovci na blago su, u potrazi za zlatom izrezali karijatide pored ulaza u vilu kraljice Marije Karađorđević u Demir Kapiji. Da to nije urađeno slučajno ili je akt nekog nasilnika svedoči i podatak sa makedonske Vikipedije, u kojoj je ne samo bukvalno preskočeno nekoliko vekova istorije, već i postojanje fresaka među kojima su i Sveti Sava i Sveti Simeon, a freske potiču iz 1617. i 1622. godine. Podsetiću da car Dušan ovaj manastir pominje u gramati koju je darovao 1354. manastiru Treskavac kod Prilepa – ističe dr Jasmina S. Ćirić, docent Filološko-umetničkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu i spoljni saradnik Instituta za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu.
O bestijalnom pokušaju falsifikovanja i uklanjanja srpske istorije u Severnoj Makedoniji pre nekoliko dana prvi je javnim apelom državnim organima ove zemlje i javnosti progovorio Srpski kulturno-informativni centar SPONA iz Skoplja.
Ova organizacija je obelodanila da su manastiru Svetog Joakima Osogovskog kod Krive Palanke, Sveti Nikodim i Stefan Prvovenčani postali Konstantin Kavasil i Justinijan Prvi. Usled burne reakcije javnosti, u utorak su dobili odgovor iz kabineta predsednika Severne Makedonije Steve Pedarovskog da „preduzimaju adekvatne aktivnosti“.
– Prethodno nam je odgovorio i Robert Alađozovski, nacionalni koordinator za interkulturalizam, jedno društvo, razvoj kulture i međuresornu saradnju u Vladi Severne Makedonije. On nas je obavestio da je odmah po prijemu našeg apela alarmirao direktora Uprave za zaštitu kulturnog nasleđa pri Ministarstvu kulture RSM i direktora državne Komisije za odnose sa verskim zajednicama i religijskim grupama – kaže Maja Stojanović Krstić iz SKIC SPONA.
Ona objašnjava da su neki mediji objavili da su originalni nazivi fresaka već vraćeni u prvobitno stanje, ali da i dalje nemaju zvaničnu potvrdu da li je to i učinjeno.
– Takođe, iz medija smo saznali da su nakon našeg apela, a po nalogu Ministarstva kulture, stručnjaci iz Uprave za zaštitu kulturnog nasleđa Severne Makedonije trebalo da u „najskorijem roku“ izađu na teren i utvrde tačno i zvanično stanje fresaka, odnosno stepen oštećenja preimenovanih fresaka. Takođe, imenovana stručna komisija u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima treba da utvrdi da li su u međuvremenu od dobijanja dopisa SPONE do izlaska komisije na teren izvršene ponovne i naknadne „reversne“ intervencije na pomenutih šest fresaka, te da li su i one obavljane bez adekvatnih dozvola i stručnog nadzora nadležnih, kao i u kojoj meri je freskopis pretrpeo oštećenja kao posledica više brzinskih i „misterioznih“ intervencija na njima – kaže Maja Stojanović Krstić.
Krivična zbog falsifikata
Maja Stojanović Krstić kaže da je SPONA zbog pokušaja falsifikovanja imena srpskih svetitelja, ali i uništavanja kulturnog dobra, podnela krivičnu prijavu protiv NN lica Osnovnom javnom tužilaštvu u Krivoj Palanci.
– Učinjeno je vandalsko, neprimereno i krajnje necivilizacijsko skrnavljenje kulturnog spomenika, čime je počinjeno krivično delo oštećenja nepokretnog kulturnog dobra, uz istovremeno grubo krivotvorenje i falsifikovanje suštine molitvenog pomena imena svetitelja, kao i želje zadužbinara – darodavaca da se te freske naslikaju. Sve to je jasno precizirano odredbama Zakona o zaštiti kulturnog nasleđa u Severnoj Makedoniji, zbog čega je SPONA i podnela krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Krivoj Palanci. Iskreno verujemo da se ovakav akt nigde i nikad neće ponoviti na teritoriji naše države Severne Makedonije i da će institucije uraditi sve što je u njihovoj moći da se posledice što pre stručno i adekvatno saniraju i da će naša zajednička drevna crkvena kulturna baština i kultovi svetitelja biti najjača spona i most između dva pravoslavna naroda u državi, srpskog i makedonskog – poručuje Maja Stojanović Krstić.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
