Sad je naša mila otadžbina mnogo prostranija, veoma moćnija i nesravnjeno uglednija, pisao je kralj Petar Prvi Karađorđević, 7. septembra 1913. godine, iz Ribarske Banje kod Kruševca u Proklamaciji o prisajedinjenju oslobođenih oblasti Kraljevini Srbiji. Kralj ju je pisao i potpisao u apartmanu broj 38 vile „Srbija“, vojnički skromno, na stočiću, prenose Novosti.
Na današnji dan, oslobođeni su južni krajevi tadašnje Kraljevine. Kosovo, ne jednom otimano Srbiji, vraćeno je matici prvi put posle 1459. godine.
„Zahvaljujući junaštvu moje hrabre vojske sad smo opet u jednom bratskom kolu, kao što su bili i naši pradedovi pre nego što nas je jedne od drugih rastavila istorijska sudba. Sad nas više nikakva sila ne može razdvojiti niti vas iz srpske zajednice istrgnuti“, objavio je najvoljeniji srpski kralj svome „dragom narodu oslobođenih i prisajedinjenih oblasti“ u čuvenoj Proklamaciji, 25. avgusta po starom, a 7. septembra po novom kalendaru.
I čitav vek i još devet godina kasnije u Ribarskoj Banji, danas modernom lečilištu i turističkom mestu, čuvaju nasleđe o donošenju značajnog dokumenta. „Čika Pera“, kako su ga zvali u narodu, Proklamaciju je obnarodovao u nedelju. U dokumentu podseća na svu muku povratka Kosmeta: ratovanje s Turskom i Bugarskom, potpisivanje Bukureškog mira, 28. jula 1913, i mnoge međunarodne sporazume s drugim državama, sve kako bi se razgraničile teritorije.
Ubrzo posle donošenja Proklamacije, rešenjima Vlade u oslobođenim oblastima uvedeni su carinski propisi i trgovinski ugovori, normalizovan je i saobraćaj s južnom pokrajnom, zaživeli su propisi na celoj srpskoj teritoriji. Povratak Kosova matici bio je trnovit koliko i put do njega.
Istoričar Kosta Rakić ispričao je svojevremeno „Novostima“ da je trenutak vraćanja Kosova bio presudan i s psihološkog aspekta.
„Londonskim mirom na Balkanu, 30. maja 1913, konačno je Osmanska imperija istisnuta iz Evrope, a njena evropska teritorija podeljena je balkanskim saveznicima“, kazivao je Rakić.
Donošenje Proklamacije bila je svečanost i za državu i za Ribarsku Banju, to malo mesto koje je imalo sreću da ugošćava velikog vladara.
I Proklamaciju i druge državničke dokumente kralj Petar, koji je redovno zbog kostobolje boravio u Ribarskoj Banji, pisao je u Ribarskoj Banji na spratu vile „Srbija“. Nedaleko od te vile i danas su specijalne stepenice niskog gaza.
„Te stepenice, koje svi posetioci mogu da koriste, upravo su projektovane i svojevremeno izgrađene da bi se prilagodile kralju. Njemu je u Ribarskoj Banji podignuta i bista u parku, a i isklesan je u mozaiku posvećenom lozi Karađorđevića, koji se nalazi baš na mestu gde je potpisana Proklamacija“, kaže Vesna Mitrović iz Specijalne bolnice „Ribarska Banja“.
Ovo mesto ponosno je na tradiciju koju baštini. Srce tog nasleđa je i trenutak kada je kralj Petar pisao Proklamaciju. „Vera svačija, imanje i ličnost poštovaće se kao svetinja“, napisao je kralj, dodajući još i da se lično obavezuje da će se starati da svi „bez razlike i vere i porekla, budu u svakom pogledu zadovoljni, prosvećeni i zakriljeni pravdom i bezbednošću koje će ujemčiti vladavina slobodne Srbije“.
Tako je Petar Prvi Karađorđević zapisao u dokumentu o prisajedinjenju južnih teritorija, nedvosmileno demantujući sve potonje teorije o srpskim „tlačiteljima“ na Kosovu, prenose Novosti.
Štampa je redovno pratila svaki boravak kralja Petra Prvog Karađorđevića u Ribarskoj Banji. Tako je 1904. godine „Njegovo veličanstvo kralj izvoleo obići logor svoje Garde, a zatim prisustvovati gađanju oficira i vojnika u mete revolvera“.
„Njegovo veličanstvo kralj je od šest metaka imao pet pogodaka. Zatim se gađalo s propisane kod nas daljine od 20 metara, kralj je imao najviše pogodaka, od šest metaka nijedan nije promašio“- navodi Milutin R. Jugović zapis „Novosti“ iz 1904. godine.
