Jedan ekskluzivni projekat iz kojeg je publika bila isključena, naknadno je probudio pažnju javnosti. Reč je o intelektualnom eksperimentu "Frankfurt na tajnom zadatku" danske književnice Džejn Teler, koja je za tri dana razgovarala sa 25 autora iz 17 zemalja, među kojima su i irački pisac Najem Vali, nemačka autorka Vanesa F. Fogel i ruski novinar i autor Mihael Šiškin. Rezultati tog debatnog kluba objavljeni su na kraju Sajma knjiga.
Šta su najvažniji problemi našeg vremena i kako mogu da se reše? Kako zaustaviti svaku vrstu ekstremizma u svetu i kako da različite kulture žive u miru? To su bila neka od pitanja na temu "Granice i barijere, kulture i rasksnice". Pisci su se u ovom projektu pokazali odvažnijim od političara.
– Tradicionalna nacionalna politika očito nema nikakav odgovor na ekstremizam. Zbog toga smo otpočeli eksperiment i nastojali da razgovaramo o političkim pitanjima sa grupom odabranih pisaca – objasnila je Džejn Teler.
U diskusijama na granici sopstvenih duhovnih kapaciteta, kako je rekla, cilj je bio da se stvori mogućnost da se nekada naprave i greške, jer se jedino tako u razmišljanjima može ozbiljno otići napred. Pisci su nastojali da teme, o kojima se inače diskutujeu politici, posmatraju iz ugla običnog čoveka.
Najkontroverznija teza Telerove je "mit da je Bog mrtav. Bog je zdrav i živahan i treba mu prepustiti mesto, jer ljudi nisu samo racionalni".
Ovu tezu pisci su zaokružili zaključkom da je osnova jednog stabilnog društva – pluralizam. Sa političkom perspektivom mnogih država nema puno veze, osim što se postavlja pitanje da li je ova hipoteza primenljiva i u diktaturama.
Bilo je tu još zanimljivih apela, da državljanstvo treba da se daje po mestu rođenja, a ne na osnovu roditelja i porekla, a na demokratiju ne treba gledati kao na jedinu moguću formu vlasti. Sve države u svetu treba da osnuju ministarstva za mir i za svaki dolar, koji se troši za vojsku i naoružanje, treba da se investira jedan dolar za mir.
Danska književnica je u ime pisaca od Evrope zahtevala da se ozbiljno pozabavi migrantima. Kako je rekla, nezamislivo je da ljudi beže na evropske obale i tu umiru. Ona je apelovala na zapadni razum da, pošto se već deklariše kao demokratija, bude odgovoran i za traženje rešenja. Takođe, za pisce je nezamislivo da danas još postoji moderno robovanje, bilo da su u pitanju kućne pomoćnice, nadničari u poljoprivredi ili prostitutke, što bi moralo da bude politički prioritet.
Ovih 25 autora namerava da svoje predloge zapiše i objave kao knjigu koja treba da bude besplatna.
– Cilj svega nije pravljenje manifesta – rekla je Džejn – nego je krajnji rezultat zbirka misli i podsticaja na temu sekularizma, multikulti društva, izbeglica, kapitalizma, demokratije, terorizma i robovanja, koja će biti publikovana onlajn i u štampanoj verziji tokom narednih meseci. Knjiga će, kako je najavila, zvanično biti uručena i nemačkom ministru spoljnih poslova Frank-Valteru Štajnmajeru.
Svetu treba razumevanjePre nego što se u potpunosti posvetila pisanju, književnica za decu i mlade Džejn Teler je bila savetnica za konflikte u Evropskoj uniji i Ujedinjenim nacijama, tako da joj se ne može prebaciti politička naivnost za ovaj projekat, piše dnevnik FAC. Mnogi od učesnika su prešli granice, konfrontirali se sa novim kulturama i razvili sopstvene predstave o toleranciji i ekstremizmu. Pisac iračkog porekla Fadil al Azavi doselio se pre skoro 40 godina u Nemačku. Vanesa Fogel je u tri države kao kod kuće: u Nemačkoj, Izraelu i SAD. Šarl-Pjer Node je doživeo izolaciju za vreme aparthejda u Južnoj Africi, a uspomene na to je pretočio u poeziju. |
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
