U Crnoj Gori se, tim povodima, za sada ne najavljuju nikakve velike i glamurozne svečanosti. Neće se na Cetinju sabrati krunisane glave sa evropskih dvorova i izostaće parada raskoši i moći, makar za javnost i spoljni svet, kako je to bilo te 1910. godine, kada je slavoljubivi knjaz, dok je narod grcao u bedi i raseljavao se od gladi i nemaštine, podigao kredit od šest miliona perpera od neke londonske banke da bi spiskao za svečanosti krunisanja i trodnevno gošćenje careva, kraljeva i prinčeva moćnih država.
Izostaće veliki svečani defile ratnika i paradno postrojavanje crnogorske vojske na Obilića poljani, kojoj će do tada možda i ime promeniti ako se ostvare najave i naum onih koji na svaki način žele da izbrišu sve tragove i veze sa Srbijom.
Ni, ulice, naravno, neće, kao pre sto godina, biti ukrašene trobojnim zastavama.
Organizacionim odborom, dakako, neće rukovoditi mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije kako je to 1910. godine činio njegov slavni prethodnik na podlovćenskom vladičanskom tronu, Mitrofan Ban, pošto je to sada na Cetinju tuđinska, okupatorska crkva, "ispostava beogradske patrijaršije", a slabe izglede ima i samozvani mitropolit takozvane Crnogorske pravoslavne crkve Mihailo, odnosno raspop Miraš Dedeić, jer oko njega i njegove "crkve" postoje velika neslaganja među čelnim crnogorskim rukovodiocima.
Sablja kralja MilutinaU muzejskoj vitrini u kojoj se čuva svečano oružje kralja Nikole nalazi se i sablja "dimiskija" koju je dobio 1868. godine od ruskog cara prilikom posete Petrogradu, a pripadala je, navodno, srpskom kralju Milutinu.
Među naučnicima oko toga postoje dijametralno suprotna gledišta, ali je sigurno da je crnogorski suveren mnogo držao do nje, da ju je takođe poneo sa sobom kad je krenuo iz Crne Gore i da je ona bila položena i na njegov odar 1921. godine. Pola veka kasnije je slučajno pronađena u jednoj pariskoj antikivarnici, a preduzeće "Alfa" – Vranje je potom obezbedilo 5.000 dolara da je otkupi i pokloni Cetinju, gradu pobratimu Vranja. |
U osiromašenoj i opušćenoj crnogorskoj prestonici, u kojoj su za minulih dvadeset godina propale i zatvorene sve fabrike i nekada moćna preduzeća, sada, ceo vek kasnije, neće biti otvorena ni kakva nova piljara a kamoli kakav drugi važniji novi objekat.
Podsećanja radi, u čast krunisanja kralja Nikole, na Cetinju je pre 100 godina puštena u rad prva električna centrala i grad osvetljen za tu priliku, dotle da su dvorjani, njihovi gosti i brojne evropske diplomate mogli igrati tenis i noću, na terenima koji su ovde uređeni kad se u mnogim evropskim zemljama nije ni znalo za tu igru. Otvorene su dveri raskošnog i danas vrlo atraktivnog Vladinog doma i velelepna palata francuskog poslanstva, kao i zgrade italijanskog i bugarskog diplomatskog poslanstva.
Tragovi te pompe u, i tada nesumnjivo jednoj od najsiromašnijih i najnerazvijenijih državica u Evropi, dobrim delom se čuvaju u Muzeju kralja Nikole na Cetinju:
– Mnogo toga je, nažalost, netragom nestalo u ratnim vremenima i burnim godinama minulog vijeka, ali i u godinama mira kada su odavde, tobož na revers i privremeno, odnošeni eksponati izuzetne vrijednosti i značaja, a poslije im se izgubio trag – veli Anđa Kapičić, čelni čovek ove muzejske kuće.
Od Paštrovića – Srba iz Amerike
U Muzeju kralja Nikole posebno mesto zauzima sablja koju su mu, u čast krunisanja uputili "Srbi – Paštrovići", na kojoj je ugravirana sledeća čestitka: |
– Mnogo je dragocjenih eksponata koji čame u privatnim kolekcijama širom Evrope ili u tami nekih zalagaonica po evropskim metropolama. Za neke znamo gdje se nalaze i za njih ima nade da će se jednom ponovo naći pod krovom i u vitrinama u ovoj kući, ali nas brinu oni o kojima ništa ne znamo. Muzej, naravno, nema novca da krene u potragu za njima, a kakva bi vajda bila i da ih pronađemo ako ih ne možemo otkupiti.
Sadašnji vlasnici i imaoci tih eksponata se ponašaju uglavnom nekorektno i traže basnoslovne pare koje niko ne može da plati:
– Mi već godinama, recimo, tragamo za feldmaršalskom palicom koju je te 1910. godine kralju Nikoli poklonio ruski car Nikolaj Drugi koji je na svečanost krunisanja kao svoje izaslanike poslao Ruse, zetove kralja Nikole.
Kralj se sa tom palicom pojavio na smotri vojske na Obilića poljani, a "Glas Crnogorca" piše da je palica "od suvoga zlata i posuta brilijantima".
Zna se da je kralj ponio palicu kad je napustio Crnu Goru i sklonio se u Francuskoj pred najezdom austrougarskog okupatora 1916. godine, ali joj se, kao i nekim drugim sličnim dragocjenostima izgubio trag 1921. nakon smrti kralja Nikole. Prije dvadesetak godina, 1989, pronijela se neka priča da je ona deponovana u nekoj zalagaonici u Parizu, a o tome, izgleda, ima nekih tragova i u dugotrajnoj prepisci Pera Šoća i kraljeve ćerke, princeze Ksenije.
Sve je, međutim, na tome ostalo, a u vitrini u kojoj se čuva kraljevo svečano oružje, mjesto za feldmaršalsku palicu i dalje stoji upražnjeno – čeka se neki dobrotvor koji će krenuti u potragu za njom, spreman da je otkupi i obogati našu riznicu – veli Anđa Kapičić.
Primer Drenka OrahovcaAnđa Kapičić, kao pozitivan primer ističe sarajevskog reditelja Drenka Orahovca u čijem se posedu nalaze dva dragocena portreta kralja Nikole i kraljice Milene i koji je ponudio sasvim razumnu i prihvatljivu cenu, tako da se očekuje da se te slike vrlo brzo nađu u muzeju pošto je Ministarstvo kulture izrazilo spremnost da ih otkupi. |
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
